Perjanik slobode

Piše: Novica Pešić
     DOK su se na Solunskom frontu srpske i savezničke snage pripremale za proboj, u Srbiji je okupator neviđeno terorisao narod. Osvetnička zverstva posebno su sprovodili bugarski komitski odredi u topličko-jablaničkom kraju. Ubijali su, mučili, odvodili u internaciju. Bugari su regrutovali srpske mladiće za bugarsku vojsku koja bi trebalo da se suprotstavi saveznicima nakon proboja Solunskog fronta. Narod se samoorganizovao i podigao ustanak. Na čelu narodnih snaga jedan od vođa bio je 26- godišnji rezervni potporučnik srpske vojske Kosta Vojinović Kosovac.     
          
     Školovao se u Beču, gde je savladao nemački jezik i izučio trgovačku akademiju. Po odsluženju vojnog roka nastavio je borbu u Prvom balkanskom ratu i prešao borbeni put od Kumanova do Bitolja.
     U borbama na Vlasini, 1915. godine, obezbeđujući odstupnicu srpske vojske, teško je ranjen. Stigao je sa odredom do Kosovske Mitrovice i dalje nije mogao.
     Posle oporavka, nastavlja revolucionarni rad u masama: drži sastanke sa viđenijim ljudima, savetuje seljake da skupljaju oružje, hrabri ih da izdrže, objašnjava da Srbija nije propala i da će srpska vojska i saveznici izvojevati pobedu...
     Da bi izbegao hapšenje beži na Kopaonik. U Leposaviću s Urošem Kostićem Rudincom formira Ibarsko-kopaonički odred. Stupa u vezu s Kostom Milovanovićem Pećancem, koji je kao izaslanik Vrhovne komande srpske vojske stigao sa Solunskog fronta u toplički kraj da priprema narod za pomoć srpskoj vojci kada započne oslobađanje zemlje. Na sastanku ustaničkih četovođa u Obiliću, 20. i 21. februara 1917. godine, zalaže se za dizanje ustanka i dobija titulu vojvode.
     
     NAPAD ustanika na okupiranu Kuršumliju, 28. februara 1917. godine, Kosta Vojinović je iskoristio da sa svojim četama pomogne u oslobađanju grada, a odmah zatim proglašava narodni ustanak za Kopaonik i Gornju Toplicu.
     Odatle kreće u Prokuplje, gde stiže u odlučujućem trenutku kada su ustanici oslobađali grad i saterali Bugare u zgradu okružnog načelstva. Zabarikadirani Bugari (više od 500 vojnika i oficira) su pružali žestok otpor. Vojinović je uspeo da ih nagovori na predaju i tako je grad oslobođen 3. marta 1917. godine. U borbama za grad zarobljeno je više od 800 vojnika i oficira.
     U Prokuplju je istog dana održan veliki narodni miting na kojem su govorili Vojinović i Pećanac. Vojinović je u gradu smestio svoj štab i radio na organizovanju života i rada, za komandata grada postavio je Marka Pavlovića, penzionisanog oficira, formirao Sud časti i napisao zakon po kojem će suditi.
     
     U porobljenoj Evropi stvorena je jedinstvena slobodna teritorija sa centrom u Prokuplju, gde je uspostavljena vlast i pravni poredak.
     Ustanička država se, ipak, nije mogla dugo održati. Bugarske, austrougarske i nemačke snage u krvi su ugušile otpor naroda i njegovu želju za slobodom.
     Nastala je i organizovana potera za vojvodom Kostom Vojinovićem i njegovim trupama. Koliko im je bio važan svedoči podatak da je austrougarska komanda za to formirala poterni puk od tri bataljona i 16 četa, ukupne snage 7.500 ljudi.
     Kosta Vojinović je uspevao da se još jedno vreme skriva, menjajući često mesto boravaka. Ranjen u nogu, teško se kretao pa su ga Bugari pronašli u vodenici kod sela Grgura u topličkom kraju.
     Poslednji metak ispalio je sebi u glavu, 23. decembra 1917.
(Nastaviće se)