Jalove špijunske igre

SA generalom Ratkom Mladićem, optuženim za ratne zločine u Bosni i Hercegovini dešava se nešto slično kao sa Đeknom u čuvenoj crnogorskoj TV seriji. I on, kao i Đekna, samo što nije uhapšen, "a ne zna se kad će".
Bilo je dana, naročito tokom ove godine, kada se iz raznih "pouzdanih" izvora generalovo hapšenje najavljivalo kao "pitanje časa". Dežurni novinari u redakcijama već su uveliko ukucavali priču o padu najtraženijeg i najčuvenijeg begunca na kugli zemaljskoj. Kao obezglavljeni reporteri su jurili prema šumovitom Povlenu kod Valjeva, gde je bila organizovana jedna od operacija za hvatanje Mladića.
Znatno ranije, na Senjaku, u Beogradu, policija je cele jedne noći vrebala bivšeg zapovednika vojske Republike Srpske. Tražili su ga u Han Pijesku, po manastirima i planinama, čekali ga na Topčiderskom groblju gde je sahranjena njegova dvadesettrogodišnja ćerka Ana. Pratili i presretali članove njegove porodice, kopali po bankama i firmama za koje se sumnja da pružaju logističku podršku Mladiću i njegovim pratiocima.
Ali, od njega ni traga ni glasa. Čak ni (belo)svetski "eksperti", koji dobro znaju kako funkcionišu lovci na ljudske glave, nisu bili u stanju da odgovore na pitanje: Kako to da niko do sada nije uzeo onu nagradu sa poternice vrednu pet miliona dolara? Na toliko je, zapravo, procenjena generalova glava. Kako NATO snage u Bosni i na Balkanu nisu uspele da ga otkriju i uhvate, gde su to zatajili oni grdni "specijalni savetnici" koji su na Balkan stigli sa Zapada da pomognu u hvatanju Mladića i Karadžića? Kako su i zašto zatajile Vojske SRJ, SCG i Srbije, kada su se sve vlade tih država, od oktobra 2000. godine do danas, obavezale da će Hagu izručiti, milom ili silom, sve haške optuženike, pre svih Mladića, na kojem međunarodna zajednica posebno insistira?!
Neće niko, ili ne može, da jasno odgovori na ta pitanja. A tih odgovora može biti više. Jedan je, i na tome insistiraju Hag i Vašington, da u Beogradu nije bilo volje, ni spremnosti da se Mladić otpremi u Hag, jer to nije samo pravosudno, nego i vrlo delikatno političko pitanje. Ako je, dakle, neko iz vlasti u Beogradu odugovlačio izručenje Mladića, nije to rađeno zato da bi se zaštitio popularni general nego da bi vlast poštedela sebe od negativnih posledica koje bi jedno takvo hapšenje moglo imati u srpskoj javnosti. A ta javnost je i dalje podeljena i značajnim delom odbojna prema zahtevima Haškog tribunala. Prema rezultatima jedne ankete o raspoloženju javnog mnjenja u Srbiji, koju je NIN sproveo prošlog proleća, 48 odsto građana bilo je protiv hapšenja Mladića, a njih 47,5 odsto smatralo je da bi ga trebalo izručiti Tribunalu.
DRUGO objašnjenje je vezano za NATO snage i sve one njihove "isturene strelce" na Balkanu koji takođe imaju mandat da hapse haške optuženike, ako na njih naiđu i ako ih nađu. Zašto oni to nisu učinili, a bilo je perioda kada je to, po svemu sudeći, moglo da se uradi? Da li su hteli da to prepuste domaćim organima gonjenja ili su možda njihovi vojni zapovednici procenili da u toj operaciji neće da rizikuju živote svojih vojnika?
Postoji i treće objašnjenje, koje je u poslednje vreme najčešće u opticaju. A to je da se Mladić, naročito otkako je postalo jasno da postoji spremnost srpskih vlasti da ga isporuče, tako dobro krije da ga je jednostavno nemoguće pronaći i uhvatiti ga. Takva pretpostavka se vezuje za ulogu koju u tome ima bivši general Republike Srpske Zdravko Tolimir, Mladićev bliski ratni saradnik. Tolimir je takođe u bekstvu. Vojni stručnjaci i oni koji su Tolimira dobro poznavali, kažu da je on izuzetno sposoban obaveštajac, zapravo čovek koji u svojoj glavi i rukama drži celu operaciju Mladićevog dugogodišnjeg izbegavanja svih zamki. Taj čovek, kažu, deluje kao krtica, nevidljiv je, ali neumoran i neuhvatljiv. On iz potaje plete mrežu Mladićevih jataka i tajnih punktova, regrutuje ljude, postavlja zamke poterama, nabavlja potreban novac i zavarava tragove.
Nikada u lovu na jednog begunca nije bilo angažovano toliko ljudi i institucija u jednoj zemlji i u svetu kao što je to slučaj s Ratkom Mladićem. Jure ga Haški tribunal, koji ima svoju mrežu obaveštajaca na Balkanu, zatim Amerika i Evropska unija, NATO i specijalizovane agencije, vlasti u Republici Srpskoj, BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, a pre svega u Srbiji, koja se pred licem međunarodne zajednice obavezala da će ga izručiti i zato formirala posebne organe i specijalizovane službe.
Ali, isto tako, nikada kao u ovom slučaju, od hvatanja jednog begunca nije zavisilo toliko krupnih stvari, kako za međunarodnu zajednicu, tako i za Srbiju. Posle iznenadne smrti Miloševića u Ševeningenu (umro je pre izricanja presude), za Karlu del Ponte i za sud u Hagu, izvođenje Mladića na optuženičku klupu je pitanje "biti ili ne biti". Za dve godine ovom sudu ističe rok. Kad je kazna za Miloševića već izostala, i kad još Mladić ne bi bio osuđen, američka Administracija bi zaista teško mogla da nađe opravdanje za bombe koje su razorile mnoga mesta u Srbiji.
A ZA Srbiju, Mladić je kamen o vratu. Zbog njega su početkom maja ove godine prekinuti pregovori sa Evropskom unijom, skresana je američka pomoć našoj zemlji, zaustavljen je njen ulazak u "Partnerstvo za mir", paralizovan je u dobroj meri ceo proces naše integracije u evroatlantske institucije.
A stvari su i dalje na mrtvoj tački. Od Mladića, međutim, ni traga ni glasa. Od njega su ove jeseni, za srpsku i svetsku javnost, ostali samo njegova šapka, koju je za vreme rata u Bosni poklonio američkom generalu Vesliju Klarku, sporni poster objavljen nedavno u jednom beogradskom listu i jedanaestoro Mladićevih jataka kojima ovih dana treba da počne suđenje u Beogradu. Što se tiče Mladićeve šapke, nju bi Klark ili njegovi potomci, jednog dana mogli lepo da unovče na nekoj aukciji.
Tajni rat obaveštajnih službi oko skrivanja i hapšenja Ratka Mladića nastavlja se i posle usvajanja Akcionog plana. Sve zainteresovane strane, pa i sam Mladić, imaju insajdere u protivničkim taborima.
Prema onome što su "Novosti" saznale iz pouzdanih izvora, haška tužiteljka Karla del Ponte uspela je da "izbuši" neke od srpskih obaveštajnih službi.
- Svi mi iz službe znamo da je Del Ponteovoj "neko" iz naših redova javljao lokacije na kojima se do decembra prošle godine skrivao bivši komandant Vojske Republike Srpske - kaže za naš list pripadnik jedne od srpskih tajnih službi. - Jer, sve informacije koje smo mi o tome slali onima koji treba da ih dobiju u zemlji, stizale su i do Karle del Ponte. Čim bi je njen špijun u našim redovima obavestio o bilo kojem novom detalju do kojeg bismo mi došli, ona bi nam odmah javljala "gde se Mladić krije".
Na pitanje kako onda Mladić nije uhapšen ako se zna da je samo tokom prošle godine bilo najmanje 20 provera i ekspres pretresa adresa koje je Karla dojavila, naš sagovornik odgovara:
- Zato što u tajnim službama i na određenim političkim mestima i general Mladić ima svoje ljude, odnosno simpatizere koji su ga na vreme obaveštavali o eventualnim racijama. Zbog toga je on uvek bio korak ispred potrage. S druge strane, do kraja prošle godine nije postojalo čvrsto opredeljenje da se on uhapsi. Radilo se na tome da se nagovori i primora na predaju. U takvoj situaciji, obaveštajci su se nadmudrivali, a general je bio siguran. Kada je propao dogovor o njegovoj dobrovoljnoj predaji, i kad je Mladić shvatio da aktuelna vlast menja kurs prema njemu, jednostavno se izgubio.
(Nastaviće se)