Bitka za personalni karton

ZAŠTO je Haško tužilaštvo pravilo toliku halabuku u potrazi za personalnim kartonom generala Mladića? Šta je u tom dokumentu, kakav imaju sve vojske sveta, moglo da intrigira Hag? Ne krije li se možda tu tajna kojom bi Karla del Ponte mogla da dešifruje neke važne momente iz biografije komandanta Vojske RS, optuženog za najveći zločin počinjen u Evropi posle Drugog svetskog rata?

Personalni karton Ratka Mladića, koji je na kraju dospeo u ruke Del Ponteove, otvorila je Personalna uprava Državnog sekretarijata za narodnu odbranu FNRJ 27. septembra 1965. godine. Bilo je to na dan kad je Mladić završio Vojnu akademiju KoV sa vrlo dobrim uspehom.

Evo osnovnih podataka iz Mladićevog personalnog kartona:

Dan, mesec i godina rođenja: 12. mart 1942. Mesto rođenja: selo Božanovići, opština Kalinovik. Narodnost: Jugosloven. Očevo ime: Neđo (poginuo u NOR), majka domaćica. U stalni sastav JNA primljen: 27. novembra 1965. Rod, služba: pešadija. Član SKJ od 12. februara 1964.

U personalnom kartonu precizno su navedeni podaci o Mladićevoj vojničkoj karijeri - školovanje, usavršavanje i napredovanje u službi, do ocena koje je dobijao na komandnim dužnostima. U čin pešadijskog potporučnika proizveden je 1965, u čin poručnika (1967), kapetana (1971), kapetana prve klase (1974), potpukovnika (1983), pukovnika (1988), general-majora, vanredno (1991), general-potpukovnika, vanredno (1992).

Bio je komandir voda, čete, komandant bataljona, brigade, puka, korpusa u Kninu i zamenik komandanta vojne oblasti u Sarajevu. Službovao je u Skoplju, Kumanovu, Štipu, Ohridu, Prištini, Kninu i Sarajevu. Ukazom predsednika RS profesionalna vojna služba prestala mu je 7. marta 2002.

HAŠKO tužilaštvo zainteresovano je da iz Mladićevog dosijea, pre svega, sazna njegovo kretanje u službi: kada je i od koga unapređivan u koji čin, posebno ko mu je dodelio najsjajnije epolete i ko ga je penzionisao.

Mnogima nije bilo jasno zašto se Hag toliko interesuje za taj običan "papir", kad je manje-više sve poznato iz karijere generala Mladića. Međutim, kad je njegov personalni karton krajem juna 2005. godine, po odluci Vrhovnog saveta odbrane, stigao u Haško tužilaštvo, i kada je ekspresno zaveden kao dokazni materijal u procesu protiv Slobodana Miloševića, videlo se "u kom grmu leži zec".

Prema ocenama Haškog tužilaštva, na osnovu tog papira može da se vidi direktna povezanost između zvaničnog Beograda i rata u BiH, i to u vreme kada vojska tadašnje Jugoslavije zvanično nije bila uključena u taj ratni konflikt.

U personalnom kartonu Ratka Mladića, u rubrici "tok službe" piše da je u vreme kad je bio komandant Vojske RS, dva puta unapređivan. I to ne u RS i od predsednika RS Radovana Karadžića, nego iz Beograda. Unapređenje je potpisao Zoran Lilić. Mladić je 4. oktobra 1991. vanredno proizveden u čin general-majora, a već 24. aprila 1992, opet vanredno, u čin general-potpukovnika.

Prema onome što je Karla del Ponte izjavila, Haško tužilaštvo ima nameru da u procesu protiv Mladića koristi upravo ove podatke iz njegovog personalnog kartona kao krunski dokaz o direktnoj povezanosti zvaničnog Beograda sa ratom u BiH. I to bez obzira na to što u Mladićevom dosijeu nema preciznih navoda o njegovom formalnom statusu tokom ratnih zbivanja. Ali postoji beleška o njegovom odlasku u penziju "po potrebi službe", od 28. februara 2002. Procedura penzionisanja generala Mladića zahtevala je ukaz predsednika SRJ, koji je objavljen u vojnom službenom listu. Del Ponteova je na osnovu toga zaključila da su "srpski politički lideri znali da se Mladić nalazi na listi profesionalnih vojnika koje plaća Vojska SCG i to u trenutku kada su tvrdili da nema podataka o tome gde se on nalazi".

MLADIĆ je penzionisan na osnovu dokumenta kojeg je potpisao tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Za Karlu del Ponte mali problem predstavlja to što u dosijeu nema podataka o tome na kojoj je dužnosti Mladić bio u trenutku kada je postao penzioner. Ono što je s tim u vezi poznato, jeste da je bivša predsednica RS Biljana Plavšić ukaz o Mladićevom penzionisanju potpisala krajem 1996. Taj ukaz očigledno nije uvažen u Beogradu, i on se, prema podacima iz personalnog kartona, i dalje nalazi na listi 30. kadrovskog centra.

Kada je ovaj centar u pitanju, postoje različita mišljenja o njegovoj ulozi. On se, pre svega, bavio administrativnim vođenjem pojedinih oficira, a ne direktnom vezom u sistemu rukovođenja i komandovanja prilikom operativnih borbenih dejstava. Karla Del Ponte, međutim, nada se da će uspeti da dokaže baš tu vezu, a time i vezu na strateškom nivou planiranja dejstava na liniji Milošević - Mladić.

Za Mladićevu karijeru u oružanim snagama SRJ značajan trenutak predstavlja njegovo imenovanje na mesto komandanta strateške grupacije Druge vojne oblasti u Sarajevu. Na tu dužnost postavljen je ukazom predsednika Jugoslavije, koji je donet samo dva dana pre nestanka te zemlje. Mladić je preuzeo dužnost 9. maja 1992. kada je u BiH uveliko ključao građanski rat. U personalnom kartonu, vođenom u Beogradu, nisu, međutim, zabeležene odluke donete na Palama o Mladićevom postavljanju za komandanta Vojske RS, ni o promeni dužnosti, jer je 19. maja te godine prestala i faktički da postoji Druga vojna oblast.

PARALELNI DOSIJE
U MLADIĆEVOM personalnom kartonu, koji je stigao u Hag, nema traga o tome šta se dešavalo sa njegovom karijerom od postavljanja za komandanta Druge vojne oblasti do penzionisanja 2002. godine. To, prema stavovima Haga, jasno pokazuje da "postoji paralelna dokumentacija stvorena s namerom da se prikrije stvarno stanje i povezanost Beograda sa građanskim ratom u BiH". Kao primer za to navodi se Mladićeva najsjajnija epoleta. Prema izvornom dokumentu, koji Hag poseduje, Mladić se vodi kao general-potpukovnik. Međutim, u paralelnom dosijeu koji se vodi u 30. kadrovskom centru, zapisan je i ukaz tadašnjeg predsednika SRJ Zorana Lilića, povodom Dana VJ 16. juna 1994. kojim je Mladić unapređen u čin general-pukovnika. Taj čin on je javno nosio sve do penzionisanja.
(Nastavlja se)