Mislio sam svojom glavom

OFICIRSKA karijera Ratka Mladića započela je u Skoplju, 4. novembra 1965. Tog dana preuzeo je dužnost komandira automatičarskog voda u puku. Tri dana kasnije njegova jedinica učestvovala je na manevrima "Jesen 65" kojoj je prisustvovao i tadašnji državni sekretar za narodnu odbranu Ivan Gošnjak. Mladić je imao čin poručnika i bio najmlađi oficir koji je na toj vežbi komandovao jedinicom.

Dobar deo svojih vojničkih dana Mladić će provesti u Makedoniji. Obavljaće razne dužnosti u garnizonima u Skoplju, Kumanovu, Ohridu i Štipu. U Prištinu je prekomandovan 25. januara 1991. Imao je čin pukovnika i bio pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa.

Mladić se zatekao u obilasku karaule "Morina" na jugoslovensko-albanskoj granici kad ga je pozvao komandant Treće vojne oblasti i saopštio mu odluku da je prekomandovan u Knin. Na pitanje komandanta šta misli o toj odluci, Mladić je odgovorio:

- Nemam šta da mislim, odluku moram da sprovedem.

Pretpostavljeni ga je zatim upozorio da ide na niži položaj, ali Mladić nije mislio tako.

- Za mene to nije bila degradacija, već izraz poverenja - govorio je kasnije. - Želeo sam da doprinesem da se spreči rat. U Sloveniji je već sve gorelo. Vođen je brutalan rat protiv JNA. Našim kasarnama su isključivane voda i struja, a nedužni vojnici su ubijani. Bilo je to maksimalno ponižavanje vojske i države.

Mladić je 29. juna 1991. helikopterom odleteo u Knin. Ocenjujući svoje službovanje u Makedoniji, on kaže:

- Bio sam na meti tadašnjeg antisrpskog generalštabskog lobija koji je inklinirao cepanju zemlje. Bio me je glas "neposlušnog starešine". Ali ja nisam bio neposlušan, samo sam razmišljao svojom glavom.

A prava lavina gneva sručila se na njega po dolasku u Knin. Tamo su ga hrvatski mediji satanizovali i proglasili za zločinca. Novine su tada zabeležile i ovo Mladićevo upozorenje:

- Ćutanje i pasivnost neće raznežiti koljače i ubice. Ko nije shvatio da je došlo vreme biti ili ne biti, ostaće na bunjištu istorije. Zlu, koje nam je odnekud poslato ili vaskrslo na našem tlu, treba da se suprotstavimo svim raspoloživim sredstvima.

Na pitanje šta je za njega tada bilo najteže, odgovorio je:

- Nije bilo jasne političke platforme sa koje je trebalo dejstvovati. Vrlo teško je bilo osloniti se na ono što je dolazilo s najvišeg državnog i vojnog vrha. Oni su uglavnom tapkali za događajima. Mere koje su tada preduzimane bile su nedovoljne da bi se brod koji tone usmerio u drugom pravcu.

Mladić naglašava da mu je, ipak, najteže padalo stradanje vojnika i kolega u blokiranim kasarnama. I navodi sledeći primer:
Kad je u selu Žrnovici kod Splita bila opkoljena velika grupa oficira JNA, oni su zatražili od posmatrača EZ da im doture hranu. Angažovao se italijanski ambasador Buđoli i poslao im konzerve hrane za pse. To je strašno razbesnelo Mladića. Dohvatio je telefon i posredniku Velmanu rekao: "Vi ste Švaba. Ubiću vas ako za deset minuta mojim drugovima ne pošaljete pravu hranu." Velman je pretnju ozbiljno shvatio. Oficiri JNA dobili su hranu za ljude.

Mladić ovako opisuje način na koji je izabran za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske:

- Bilo je to u maju 1992. godine. Posle napada na kolonu Druge vojne oblasti u Sarajevu, u Beograd me je pozvao tadašnji načelnik Generalštaba Blagoje Adžić. Razgovarali smo više od jednog sata. Primio sam odgovarajuće zadatke i avionom stigao u Udbinu, a odatle automobilom u Knin. Samo što sam ušao u komandu kninskog korpusa, dali su mi vezu sa generalom Adžićem. On mi je naredio da odmah predam dužnost i dođem u Beograd. Obavestio me je da sam prekomandovan u Sarajevo. Zameniću generala Milutina Kukanjca, tadašnjeg komandanta Druge vojne oblasti.

Mladić kaže da je to za njega bio šok, ali ne i ono što se desilo u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici kad je masakrirana jedna jedinica JNA. On tvrdi da je generala Kukanjca blagovremeno upozorio da vojsku izmesti iz Sarajeva, ali ga ovaj nije poslušao:

- Upitao sam Kukanjca: Je li vam komanda još u onom Solunu?Kakvom Solunu? - iznenadio se on. Tamo na Baščaršiji - rekao sam ja. A on kaže: Jeste. Neće valjda da bude u tvom Kalinoviku. Odmah naredite generalu Praščeviću da vojsku izmesti - kazao sam ja. Ali general Kukanjac moje reči nije shvatio kako valja. Kasnije je već bilo kasno.

Mladić kaže da je u Sarajevu zatekao vrlo tešku situaciju. Hrvatski i muslimanski mediji širili su stravičnu mržnju prema Srbima i JNA. A mnogi oficiri ovde su proveli ceo svoj radni vek. Tu su zasnovali familije, a sad su morali da izmeštaju vojsku i spasavaju njenu imovinu ostavljajući svoje najmilije na milost i nemilost Alijinim bojovnicma.

Ideju da formira glavni štab srpske vojske Mladić je imao čim je primio dužnost komandanta Druge vojne oblasti. To je sebi postavio kao prioritetni zadatak:

- Meni je odmah bilo jasno da će se tu odigrati veliki istorijski događaji. Nezvanično sam tada saznao da je već doneta odluka da se JNA povuče sa prostora BiH. To me je strašno potreslo. Nisam mogao poverovati da će goloruk srpski narod biti ostavljen na cedilu.

Mladić nije sedeo skrštenih ruku. Počeo je da prikuplja ljude i formira glavni štab srpske vojske. Nešto oficira poveo je sa sobom iz Knina, drugi su bili rodom iz BiH.

Odluka o povlačenju JNA iz Bosne i Hercegovine doneta je 12. maja 1992. To je za Mladića bio znak da privede kraju formiranje srpske vojske i njenog glavnog štaba.

- Završni čin obaljen je na skupštinskom zasedanju u Banjaluci, 11. i 12. maja 1992. - kaže Mladić. - Otišao sam tamo i sreo se sa dr Radovanom Karadžićem i poslanicima. Oni su mi saopštili da je na najvišem vojno-političkom nivou doneta odluka da ja preuzmem dužnost komandanta srpske vojske.
(Nastavlja se)


KONKURS ZA FELjTON

Kolegijum "Večernjih novosti" doneo je odluku da, povodom 53. godišnjice našeg lista, raspiše konkurs za feljton.
Radove obima od 30 do 50 kucanih stranica slati na adresu: "Večernje novosti", Trg Nikole Pašića 7, Beograd, sa naznakom "Konkurs za feljton".
Konkurs je otvoren do 15. novembra ove godine.
Obezbeđene su i nagrade: za najbolji feljton 100.000 dinara, druga nagrada je 50.000, a treća 30.000 dinara.
Redakcija će, kao i na prethodnom konkursu, otkupiti određeni broj prispelih feljtona za objavljivanje u matičnom listu.