Za mene nema - nazad

GENERAL Mladić umeo je da pleni medijsku pažnju. Rado je primao domaće i strane novinare i s njima razgovarao u ambijentu prve borbene linije. Jedni su ga opisivali kao heroja, drugi kao zločinca. Za jedne je bio anđeo, za druge đavo.

Na vrhuncu svoje vojničke moći nikog nije brenovao. Verovao je, kao i Radovan Karadžić, da bosanski Srbi imaju vojsku kojoj niko ništa ne može. Karadžić je u sebi video i Karađorđa i Miloša. Govorio je da je stvorio novu srpsku državu a da nije izgubio nijednu bitku. Neprijatelja je tukao jednom rukom, dok je drugu držao vezanu. Za većinu Srba u Bosni Mladić je bio mitska ličnost, novi vojvoda Mišić.

Mladić obožava šahovsku igru. Za sebe je kazao da je igrač koji prvi vuče potez i da će zbog toga međunarodna zajednica izgubiti meč sa njim. Kad je NATO zapretio da će bombardovati srpske položaje, Mladić je odgovorio da će on bombardovati London. "Moramo preći u protivnapad na liniji Trst-Beč i udariti po onima koji su otpočeli ovaj rat i poturili nam kao topovsku hranu nesrećne Slovence, Hrvate i Muslimane."

Evo šta je Mladić govorio i kakve je poruke slao u periodu od 1993. do 1997.

* - Ne volim ja da na politička pitanja odgovaram. Na tim relacijama nisam dovoljno pripremljen, niti sam dužan da o tome mislim. Ja sam čist vojnik.

* - Nikad nisam izdao zadatak i naređenje mojim jedinicama da se povuku. To ne bih učinio ni po cenu da imam milion života i da treba sve da ih izgubim. Za mene nema - nazad. Nazad ide samo vojska koja je poražena. Srpska vojska nikad nije bila poražena, niti će biti. Nikad nema da se ide nazad.

* - I kad bi se priznavalo faktičko stanje, videlo bi se koliko su Srbi oštećeni. Oni bi sad da nam uzmu one teritorije gde su nas poklali u Prvom, Drugom i u ovom ratu. Uzmimo, na primer, Posavinu. Mi imamo dokumente da su Srbi 450 godina tu plaćali porez. E, sad oni bi tu da nam daju nekakav koridor. Ma, kakav koridor! Koridor je ako bismo mi išli sada u Zagreb, preko Ivanjić Grada, to bi bio koridor, a Posavina je srpska zemlja i tu nema nikakvog koridora.

* - Gledao sam kako mi u Sarajevu gori kuća, a nisam znao da li mi se iz nje spasla porodica. Znao sam ko je palikuća. Prvi komšija. Ali, nisam dozvolio da se nijedan hitac ispali u tom pravcu... Odbio sam da idem u selo Šunje, na Ivan Sedlu, odakle su protiv nas dejstvovali sinovi onih očeva koji su mi tu ubili oca. Upravo zato, da sam sebe ne bih zatekao u osveti.

* - NATO nije odbrambeni savez, već ofanzivna komponenta strategija širenja sfera uticaja. NATO je nokautirao sam sebe, on već "visi" kao prezrela kruška i samo je pitanje kada će pasti.

* - Hrvati i Muslimani su nas izjurili iz Zenice, Zagreba, Šibenika, Splita i traže da nešto delimo. Šta možemo da delimo? Delićemo ono što smo im ostavili tamo. Šta imaju oni sa mnom da dele? Možda moj Kalinovik! Nema podele ni u Kalinoviku, ni u Kupresu, ni u Posavini, ni na Ozrenu. To je srpsko. Bitni su rezultati rata. Oni sad kažu: nećemo priznavati rezultate rata. Pa, što su onda ratovali? Srpsko se zna: ne daje se na sablji uzeto.

* - Srbi ne drže ništa što je tuđe. Štaviše, u Sarajevu i oko njega ne držimo ni sve što je naše. U Sarajevu su najviše uložili Srbi, jer je ovaj grad podignut na srpskoj teritoriji... A sarajevski Srbi su mučenici 20. veka. Tamo se u privatnim zatvorima Srbi muče, siluju naše žene, sestre i majke. Srbi se ubijaju ili izlaze kao kosturi, kao leševi. Oni su ostali bez imovine, decenijama i vekovima sticane. Sve što su njihovi preci i oni posle njih stvarali - uništeno je, oteto i opljačkano.

* - Mi Srbi smo se opametili. Nećemo više dozvoliti da nas razdvajaju ni simboli, ni obeležja, a ni ciljevi, pa ni bilo čiji crteži - mape. Moramo učiniti sve da više nikada u istoriji Srbin ne okrene oružje na Srbina, ma šta jedni o drugima mislili.

* - Naš cilj jeste i ostaje ujedinjenje svih srpskih zemalja, od Knina preko Banjaluke i Sarajeva do Beograda. Ono što je dopušteno nemačkom narodu - da živi u jednoj državi - ne može biti uskraćeno srpskom narodu. Nedopustivo je da mi Srbi jednim ugovorom budemo razbijeni na tri dela.

* - Drina nikad nije bila granica, niti će biti. Drina je naša kičma. Ona protiče kroz centar srpskih teritorija. O njoj treba da pevamo bar onoliko koliko pevamo o Moravi. Znate li kako je nastala Drina? Od suza srpskih majki.

* - Pita me hrvatski general: Šta ćemo za Jajce? Ja mu kažem: Gde ide da vi Hrvati imate tri Jajca, a mi Srbi samo dva. I zauzmemo Jajce.

* - Kasijus Klej je za mene bokser svih vremena. Sve svoje protivnike tukao je kako je hteo, najavljujući u kojoj će rundi koga nokautirati. Mi smo u ratu slični Kleju. Nenadmašni smo u borbama. Ali, između borbi mi nismo Kasijus Klej.

* - Zna se šta su Turci. U stvari, ovi Muslimani nisu ni Turci, oni su poturice. Oni su izdali srpski narod i davili ga 500 godina. To je bio najgori ološ srpskog naroda koji je promenio veru. Promeniti veru - znači izdati svoj narod, izdati sebe. Oni nemaju nikakvog uporišta.

* - Mi ne želimo da nestanu Muslimani i Hrvati. Svugde gde je njihovo, neka žive u miru. I mi sami ćemo im to omogućiti. Hoćemo samo da raščistimo neke stvari iz istorije, da im kažemo: to ste nam dužni, ali vam opraštamo zbog toga i toga. I živite tu gde ste. Ne smetajte nam, nećemo vam smetati.

* - Bio bih zabrinut zbog toga što su me Amerikanci, Hrvati i Muslimani proglasili za ratnog zločinca kada bi u Francuskoj ili u Americi bila najavljena lista ratnih zločinaca koji su napravili zločine kod Dijen Bijen Fua, po Vijetnamu, Kambodži i drugim mestima. Ja nisam otišao da ratujem ni u Vijetnam, ni Okinavi, već branim svoj narod. To mi je dužnost i obaveza, kao oficira. A to što me Muslimani i Hrvati proglašavaju za ratnog zločinca, tome ne pridajem ni pet para.

*Koliko je realno da vas uhapse?

- Bilo bi najbolje da pitate one koji misle da mogu da me uhapse.

*Kako je tu, gde ste?

- Moglo bi da bude bolje. (7. februar 1996)



SRPSKI VRAT

- KAD smo potpisivali sporazum o prekidu neprijateljstava oko Srebrenice i Žepe postavilo se pitanje kojim jezikom da pišemo. Ja sam tražio da se napiše ćirilicom. Čisto sam se šalio sa njima. Hajde, velim, da napišemo ćirilicom ovaj ugovor i na srpskom jeziku. Oni kažu: "Može li i na bosanskom jeziku?" Koji ti je to, bre, jezik? Pišite na tom bosanskom. Oni onda udare sa nekim novim hrvatskim izrazima, ali video sam da im to teško ide. Valjda će početi uskoro da govore turski... Mi nemamo ništa protiv toga da oni budu na svome, a mi na svome. Jedino, mi ne možemo više podnositi da nam budu na vratu. Držali smo ih na vratu 692 godine. Ne može više. Srpski vrat nije više za tuđina.

(Nastaviće se)