Niko mi ništa ne može

POSLE smene generala Ratka Mladića, Biljana Plavšić, kao vrhovni komandant, donela je odluku o reorganizaciji Vojske Republike Srpske. Tom odlukom predviđeno je bilo i osnivanje odreda čiji će zadatak biti briga o bezbednosti generala Mladića optuženog za ratne zločine pred Haškim tribunalom. U odredu je bilo oko 70 Mladićevih boraca.

Sastav te formacije činili su, uglavnom, ljudi iz njegovog rodnog kraja (Kalinovik). Dobar deo njih bio je u bližim ili daljim rodbinskim i kumovskim vezama. Pošto je odred nastavio život u ratnoj bazi, upućeni kažu da nije bilo posebnog otimanja ko će se naći u njegovom sastavu. Posle četiri godine teškog ratovanja mnogi su jedva čekali da odavde odu i žive u nekom gradu. Ovaj odred, sa svojim šefom, ostaje u ratnom sedištu Glavnog štaba VRS do proleća 1997.

- Mladić je te godine otišao iz Crne Rijeke i nikad se više nije vratio u svoje ratno sklonište - kaže za "Novosti" oficir koji je u to vreme bio u vrhu VRS. - Priče da je tamo boravio i nekoliko godina posle smenjivanja, netačne su. Posle odlaska iz Crne Rijeke Mladić je viđan na raznim mestima u Srbiji. U Beogradu ste mogli da ga sretnete na fudbalskim utakmicama, na nekim sahranama, u restoranima. U selu Bobova kod Valjeva podigao je pčelinjak i dosta vremena tamo provodio. Što se tiče haške optužnice, nju i dalje nije uzimao za nešto mnogo ozbiljno.

Do konstituisanja nove demokratske vlasti u Srbiji, valjevski kraj i srpski glavni grad biće mesta gde je Mladić provodio najviše vremena. Neki njegovi ratni saradnici smatraju da je tek posle formiranja Đinđićeve vlade shvatio svu težinu optužnice kojom ga tereti Hag. Neki od Mladićevih nekadašnjih bliskih saradnika isticali su da je on, reagujući na zahteve Haga, kategorički rekao da se živ neće predati.

Jednostavno, nije hteo ili nije želeo da shvati da je Dejtonskim mirovnim sporazumom okončan rat u BiH. Predlagao je, kažu, da se podižu karaule na međuentitetskim linijama razdvajanja i tako obezbeđuju granice između RS i Federacije BiH. Iako su mu mnogi govorili da od toga nema ništa, da je Vojska RS, posle "Dejtona", dobila novu ulogu, on je terao po svome.

- S Mladićem sam se poslednji put sreo početkom oktobra 1998. na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Došao je da me poseti pošto sam bio na nekim ispitivanjima - svedoči nam jedan od Mladićevih nekadašnjih saradnika. - Razgovarali smo oko pet sati. Iznosio je svoje stavove o situaciji u Republici Srpskoj. Njegovi pogledi su bili čudni i anahroni. Govorio je kao da mir nije uspostavljen. Morao sam da ga podsetim da je rat završen. Posle toga, Mladić mi se više nije javljao.

Posle Dejtonskog mirovnog sporazuma, tvrde neki Mladićevi saradnici, on se bio okružio ljudima u koje je imao najviše poverenja. Jedan od njih je general Zdravko Tolimir, a drugi general Milan Gvero. Prvi je bio Mladićev pomoćnik za bezbednost, a drugi pomoćnik za politička pitanja i moral. Mnogi tvrde da je general Tolimir i danas desna Mladićeva ruka. Da zadobije apsolutno poverenje presudilo je Tolimirovo veliko znanje, iskustvo i umeće. On je prekaljeni bezbednjak JNA i VRS. On drži ključ višegodišnjeg Mladićevog uspešnog izbegavanja svih zamki koje mu se postavljaju.

Veze i kontakti koje je general Tolimir imao kao šef Mladićeve službe, takođe su, u ovom slučaju, "vredni tri careva grada". Prošle zime, u Crnoj Rijeci, na uzvišenju kod ratnog sedištva VRS, policijske snage RS, uz budno oko stranih predstavnika u BiH, nisu tražile Mladića, već put koji bi ih odveo do generala Tolimira. Ali, kao i mnoge druge prethodne potere, i ova se završila neuspehom.

Mladić je, prema pisanju medija, više puta viđen u Valjevu i njegovoj okolini. Jedna od informacija glasila je da se krije u manastiru Rača. Ta mnogobrojna nagađanja mogla su samo da mu idu naruku. Pomagala su mu da na vreme izmiče poterama i da uknjiži nove dane, mesece i godine na slobodi. "Viđen" je, zatim, na planini Cer, sa kojom ima samo toliko veze što je nosio šapku kakvu je imao vojvoda Stepa Stepanović i slavne vojskovođe. Kasnije će novine pisati da je boravio u vojnom objektu "Cer" na Divčibarama. Pored Mladićevih "jataka", kojima se upravo sudi, na udaru potera našli su se i neki penzionisani podoficiri JNA i VJ. Na njih je sumnja pala samo zato što su, po prestanku službe, najviše vremena provodili u društvu pčelinjih matica.

- Poslednji put, Mladić se javno pojavio u objektima Vojske Jugoslavije početkom leta 2000. Bilo je to na promociji klase pitomaca koji su te godine završavali školovanje - otkriva za "Novosti" jedan od visokih jugoslovenskih oficira i pripadnik vojno-bezbednosnih snaga. Njegov zadatak je bio da obezbeđuje taj skup.

- Sve se odvijalo kao na filmu - kaže naš izvor. - Na bini, prilikom defilea pitomaca, bili su, između ostalih, predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba. Ceremonija se sve do pred kraj odvijala po predviđenom scenariju. A onda se dogodilo nešto van protokola. Pošto su pitomci bacili šapke uvis, fotoreporteri i novinari, koji su dotad pratili šta se događa na bini, potrčali su na drugu stranu.

Milošević je pitao Pavkovića šta se to dešava, ali ovaj nije znao da mu odgovori. Naredio je jednom od potčinjenih da provere o čemu se radi. Ovaj se brzo vratio i rekao: "Ovde je Ratko Mladić". Milošević je, tu na bini, naredio Pavkoviću da "skrene pažnju Mladiću da se više ne pojavljuje na ovakvim mestima i ne koristi objekte Vojske Jugoslavije".

Istog dana, Mladić je još jednom iznenadio Miloševića i Pavkovića. U jednoj od svečanih sala na Dedinju, gde je priređen prijem za najbolje pitomce i njihove roditelje, ponovo se pojavio Mladić. Sada je bio u društvu nekoliko oficira RS. Stajao je u jednom uglu, s čašom u ruci. Nije prilazio ni Miloševiću ni Pavkoviću. Samo je u jednom trenutku dobacio:

- Pavkoviću, ja Kosovo znam bolje od tebe. Tamo sam bio dosta dugo. (Mladić je obavljao dužnost načelnika pozadinskog obezbeđenja Prištinskog korpusa pre nego što je Pavković raspoređen u tu jedinicu).

To je, kaže naš izvor, naljutilo Miloševića. On je još jednom naredio Pavkoviću da "Mladiću da do znanja da mu više nema pristupa u vojne objekte u Jugoslaviji". Prema onome što naš izvor zna, a bio je blizak saradnik generala Pavkovića, "negde krajem leta, možda početkom septembra", general Mladić se odazvao pozivu načelnika Generalštaba VJ.

- Došao je s jednim čovekom u civilu, čije ime ne znam. Znam samo da mu je Pavković rekao da više ne sme da se pojavljuje u vojnim objektima. Na to mu je Mladić kazao: "Ništa mi ne možete, ja sam srpski general!" I skrenuo priču na svoje detinjstvo, školovanje i službovanje.
(Nastavlja se)