Skinuti povez s očiju

NEKOLIKO generala Vojske Jugoslavije, koji tvrde da dobro poznaju Ratka Mladića, kažu za "Novosti" da je bivši komandant VRS do 2002. sa suprugom i sinom živeo u svom stanu u Beogradu i slobodno se kretao Srbijom. Viđan je sa društvom u restoranima, a posećivao je fudbalske utakmice reprezentacije Jugoslavije i Crvene zvezde.

Naši sagovornici tvrde da ga do tada niko nije jurio, a ni javno tražio njegovo hapšenje. Istina, uvek je bio sa obezbeđenjem, ali ne velikim: jedan, dva čoveka.

Na pitanje da li se i kada skrivao u vojnim objektima, ovaj naš izvor kaže:

- Do sredine 2002. živeo je slobodno i nije imao nikakvog razloga da se sklanja. Istina, general Mladić i njegovo obezbeđenje imali su dozvolu, sa potpisom generala Momčila Perišića, tadašnjeg načelnika Generalštaba VJ, da mogu da ulaze u neke vojne objekte, da uzimaju hranu i gorivo za svoja vozila i da tu, kad hoće, prespavaju. Ta dozvola im je ukinuta 2002. godine.

Poslednji vojni objekat u kome je do juna 2000. povremeno boravio Mladić je onaj u Krčmarima kod Valjeva. To je jedno od tri njegova glavna utočišta. Kao druge dve lokacije spominju se Povlen i Rajac. Naš izvor tvrdi da je u to vreme Mladićevo obezbeđenje brojalo 49 ljudi. Bilo je sastavljeno isključivo od pripadnika VRS. Među njima bilo je nekoliko oficira. Neki od njih su kasnije uhapšeni kao Mladićevi jataci.

Do donošenja Zakona o saradnji sa haškim tribunalom, tadašnja vojno-obaveštajna služba nije imala naređenje ni da prati ni da hapsi ni Mladića ni njegovo obezbeđenje. On je u to vreme uglavnom boravio u Beogradu, tek povremeno odlazeći u vojne objekte.

Na pitanje zašto vojno-obaveštajna služba nije izveštavala nadređene institucije o Mladićevom kretanju, ako je o tome imala saznanja, jedan od njenih bivših oficira nam je rekao: "Iz prostog razloga - takvo naređenje nismo imali".

Ali, sve se naglo menja u junu 2002. Posle donošenja Zakona o saradnji sa Hagom, Vrhovni savet odbrane kojim je predsedavao Vojislav Koštunica, u to vreme predsednik SRJ, naložio je Nebojši Pavkoviću, tadašnjem načelniku Generalštaba VJ, da Mladiću ukine dozvolu na osnovu koje je mogao da koristi neke vojne objekte. Pavković je to odmah učinio.

Prema tvrđenju našeg sagovornika, tadašnji pripadnici VBA posetili su Mladića u njegovom stanu u Beogradu i saopštili mu odluku Vrhovnog saveta odbrane. Mladić je posle toga otišao na razgovor s Pavkovićem, a zatim su on i njegovi ljudi, preko noći nestali u nepoznatom pravcu. Na pitanje da li je VBA i dalje pratila Mladića i njegovo obezbeđenje, naš izvor kaže:

- Od tog dana, VBA gubi svaki Mladićev trag. Zapravo mi ga nismo ni jurili nego smo strogo kontrolisali sve vojne objekte. Vodili smo računa da se on u njima više ne pojavi. I nikada se, bar dok sam ja bio u službi, tamo nije pojavio. Istina, imali smo raznih dojava, od onih da se krije na Kopaoniku i Zlatiboru, pa da je ušao u "taj i taj" vojni objekat, da igra tenis u Ulici braće Jerković u Beogradu i slično. Takve informacije dostavljale su nam i strane obaveštajne službe preko svojih predstavnika u ambasadama u Beogradu. Mi smo ih redom proveravali. Postavlja se, međutim, pitanje, zašto Mladića ne uhapse specijalne jedinice nekih stranih zemalja koje kod nas i samostalno tragaju za njim.

Prema tvrđenju našeg izvora svi pretresi vojnih objekata, a bilo ih je mnogo, nisu dali nikakve rezultate. O svakom pretresu napravljen je zapisnik. Neki od pretresa preduzeti su na osnovu zatheva Karle del Ponte i ona je o tome detaljno obaveštena.

Od 1. juna 2002. do 25. januara 2006. Mladić se krio u više stanova u Beogradu. Prvo sklonište imao je u Ulici Peđe Milosavljevića 24, u stanu Ratka Vučetića, optuženog da je sa još devet osoba učestvovao u skrivanju bivšeg komandanta VRS. Na pomenutoj adresi haški optuženik se zadržao između 15 i 30 dana, posle čega, u dogovoru sa takođe optuženim Stankom Ristićem, menja lokaciju i prelazi u stan u Ulici Jurija Gagarina br. 183. Ovde je boravio do 1. oktobra 2002. kada se seli u Treći bulevar br. 48. Mladićevi jataci, sa vlasnikom ovog stana zaključuju ugovor o korišćenju stambenog prostora do kraja februara 2003. U pomenutom stanu Mladić je boravio 45 dana, a napušta ga jer u njega, radi terenske kontrole dolaze pripadnici OUP Novi Beograd.

Posle skrivanja na pomenutoj adresi, a u dogovoru sa optuženom Ljiljanom Vasković, Jovo Đogo, penzionisani pukovnik VRS, takođe optuženi, odbeglog generala prebacuje u njen stan u Crnotravskoj ulici br. 1G. Na pomenutoj adresi Mladić je boravio narednih četiri, pet dana. Odatle ide u stan u Ulici Vladimira Popovića br. 24, gde mu društvo pravi Miloš Lugonja, sin optuženog Marka Lugonje, koji je odranije stanovao na toj adresi. Mladić se ovde zadržava svega nekoliko dana, a zatim seli u Ulicu Jurija Gagarina 134, gde se skrivao 15 dana. U dogovoru sa optuženim Stankom Ristićem, prelazi u stan u istoj ulici, u zgradu broj 118. Sa kraćim prekidima ovde ostaje do 31. decembra 2005.

Povodom neuspelih potera za Ratkom Mladićem, mnogo puta oglašavala se i Karla del Ponte, glavna haška tužiteljka. Jedna od njenih vrlo indikativnih poruka bila je: "Tokom deset godina međunarodna zajednica se igra mačke i miša sa Karadžićem i Mladićem. Najvećim delom tog vremena mačke nose povez na očima, šište jedna na drugu i dozvoljavaju mišu da trči od rupe do rupe. Vreme je da mačke skinu poveze. Vreme je da međunarodna zajednica i lokalne vlasti, preduzmu konkretnu akciju i nađu gde se begunci skrivaju i predaju ih Tribunalu.

Na pitanje može li se konačno otkriti gde je general Mladić, jedan od bivših obaveštajnih oficira Vojske SCG nam je rekao:

- Sama činjenica da već nekoliko godina u potrazi za Mladićem učestvuju i najmoćnije tajne službe sveta, a da do danas nisu našle nijedan njegov pravi trag, nameće dva pitanja. Prvo, da li ga one zaista traže i, drugo da li im je Mladić potrebniji u Hagu ili ovako dok je "nedostupan"!
Ekipa "Novosti"
K R A J