Ratnik bez puške

Piše: Vojislava LATKOVIĆ
I DOK je Nadežda pripremala govor i razmišljala o zakazanom zboru Beograđanki, njene sestre su sređivale mali salon i opremale ga najnovijim slikama koje je uradila u Minhenu. Htele su da je iznenade, da pokažu brigu i pažnju za to njeno bogatstvo - koloristički, pažljivo urađeno. Nisu mogle da se načude sestrinoj upornosti i energiji jer je sama išla od kuće do kuće i obaveštavala one žene za koje je smatrala da će doći, uzeti učešće u radu i biti od koristi za opštu stvar. Njen autoritet je bio toliko veliki i prestižan, pa su intelektualke pohrlile na zbor da Nadeždu što pre vide i čuju.

Ona će prisutne fascinirati i samom svojom pojavom. I ranije su bili dosta poznati njeni članci o umetnosti, politici i društvenim problemima.

U velikoj sali kod Kolarca, sve je bilo pripremljeno za miting tog 15. avgusta 1903. godine. Broj žena je iznad očekivanja, interesovanje za teme neuobičajeno, nesvakidašnje. Ovo je bio najveći skup do tada, posvećen dobrotvornom radu.

Učestvovalo je više hiljada žena. Skup je otvorila Nadežda. Govorila je nadahnuto, glasno, izražajno, sadržajno: "Pa, šta hoće od nas bes turske truleži?" A zatim, o pomoći koju ne treba da očekujemo od evropskih zemalja: "Zar se mi smemo nadati da će nam prosvećena Evropa dati pomoć? Zar je njoj stalo do nekoliko miliona Srba i drugih Slovena?" A u daljem izlaganju se osvrnula na turski zulum u neoslobođenim krajevima.

Oduševljene žene, nadahnute Nadeždinim vatrenim govorom, izjasnile su se da hoće da se organizuju, da rade kao humanitarke.

OFORMLJENO je napredno, dobrotvorno udruženje žena "Kolo srpskih sestara". Prvi sekretar "Kola" postaje Nadežda Petrović.

Počele su sa radom. Novo žensko društvo održalo je veliki koncert u Narodnom pozorištu, u Beogradu. Prikupljanje dobrovoljnih priloga za ugroženi narod u Makedoniji imalo je širokog odjeka. Kralj Petar je poslao 1.000 dinara u zlatu, preko svog ađutanta i bio među prvim donatorima za postradale.

Još veće aktivnosti su ispoljene u novembru. Vredne sestre u "Kolu" sakupljaju velike količine odevnih predmeta, hrane i novca. Angažovanost je premašila sva očekivanja.

Nadeždu su predložile i izabrale da lično poseti područje Makedonije s Dobrom, potpredsednicom Udruženja. Odnele su veliku svotu novca, dosta hrane i gomilu odela. Zadržale su se mesec dana. Nadežda je o svemu obaveštavala Ministarstvo prosvete, koje joj je odobrilo izostanak sa nastave.

Iznenadna vest o austrougarskoj aneksiji BiH 1908, u Srbiji je primljena s ogorčenjem, buntom i spremnošću da se prkosi neprijatelju. Narod je, na ulicama, demonstrirao protiv silnika. Tražio je sazivanje Evropske konferencije i zaštitu srpskog naroda. A, kao vrhunac protesta, rodoljubi su zahtevali reviziju odluka Berlinskog kongresa.

Nadežda Petrović nije čekala. Rešila je da organizuje zborove, mitinge. Držala je javne govore protiv nasilja, ne obazirući se na primedbe pojedinaca ili grupa ljudi koji su išli linijom manjeg otpora.

Nadežda je i dalje održavala veze s kolegama iz drugih, bratskih slovenskih naroda. O ovim događajima, pismom je izvestila prijatelja, poznatog hrvatskog vajara Ivana Meštrovića. Poslala mu je fotografije s mitinga, napomenula da je uspostavila veze s ruskim ženama radi podrške. Inače, svom drugu, vajaru i članu Kolonije, požalila se da nema vremena za slikanje i da se dosta namučila zbog događaja oko aneksione krize.
(Nastaviće se)