Zavera protiv brata

Pišu: Veljko Lalić, Uglješa Balšić
     STVARANJE Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca njen prvi monarh dočekao je samo s jednim ciljem - kako da postane apsolutni diktator. U tome su mu najviše smetale dve ličnosti - njegov brat Đorđe i politički autoritet Nikola Pašić i njegova Radikalna stranka.
     Ovako je o omiljenom kralju, Ujedinitelju svih južnoslovenskih naroda, pred islednicima Ozne pričao nekad svemoćni šef srpske tajne policije Dragomir - Dragi Jovanović, čovek koji je 1933. godine spasao kraljev život u Zagebu. Sada spasavajući svoj, komunističkim naslednicima, on ispreda priču jedne “bolesne Šeherezade”. Na šest stotina stranica, koje “Novosti” prve pronalaze u tajnom arhivu Ozne šef tajne policije priča o svima koje je po službenoj dužnosti čuvao - o kralju Aleksandru, knezu Pavlu, raznim predsednicima vlade, svom mentoru Korošecu...
     - Odstranjivanje njegovog brata s položaja naslednika prestola je prva prljava i gadna stvar - ispričao je Dragi 7. avgusta 1945. islednicima, naglašavajući da Đorđe “ni u kom slučaju nije bio u takvom zdravstvenom stanju da je bilo potrebno njegovo uklanjanje”. - Naprotiv, iz pričanja ljudi koji su u toj dobi poznavali Đorđa on je bio mentalno na boljoj visini od Aleksandra, koji je, kako bi došao do bratovog trona obećao radikalima - preko "Crne ruke" - apsolutnu podršku za vreme svoje vladavine.
     Pašić je računao na krvni razdor krune. Kod kralja Petra pripremio je teren za ustavnu promenu, koja će Aleksandra dovesti na vlast. U tome je najviše pomogao, kako otkriva Jovanović, Đorđev “najbolji prijatelj” Miloš Radojlović, koji je prestolonaslednika po zadatku gurao u sve veće skandale...
     PETAR je posle dugo vremena pristao; međutim Aleksandar, već veoma povezan s grupom “crnorukaca” oko Petra Živkovića ni ovde se nije zadovoljio - mislio je da Đorđa i definitivno treba ukloniti.
     Prema svedočenju šefa srpske tajne policije, Aleksandar je otišao u Beč, čekajući vest o smrti svog brata. Tu čini najveću grešku: piše pismo Petru Živkoviću “zašto se ugovoreni plan ne sprovodi”. Mladi kralj već je upao u zamku. Živković je samo čekao ovo pismo, jer je njime zauvek mogao da ucenjuje kralja.
     Aleksandar svoje neprijateljstvo okreće ka Pašiću, koji je Đorđa u poslednji čas sklonio u inostranstvo. Preko Svetozara Pribićevića, Voje Marinkovića i Draškovića u Sarajevu stvara Demokratsku zajednicu koja treba da bude pandan Pašićevim radikalima.
     - Afera za aferom stiže. A niko nizašta ne odgovara. Najpre sa štampanjem obveznica ratne štete, pa direkcija plana, razne šumske afere, rudarske koncesije, građenje mostova... Akteri su poznati. Sve aktivni ministri, a u svim krupnim stvarima iza njih Aleksandar.
     Na jednoj strani on se nesmatan od političara - bogati, a na drugoj, baš takvim radom političara, u senci priprema uslove za svoju punu diktaturu. Za Petra Živkovića. Za 6. januar.
     Jovanović je Ozni odao i sve doušnike koji su radili za dvorsku obaveštajnu službu.
     Iz Radikalne stranke: Momčilo Ninčić, Nikola Uzunović, Velja Vukičević, Boško Jeftić, Velja Popović, dr Dragutin Kojić, Boža Maksimović, Krsta Miletić, dr Ninko Perić, dr Milan Srškić, Dragiša Cvetković, Milutin Dragović, Toma Popović, Ilija Mihailović, Pera Taletov, Sreta Sretenović i druga manje poznata imena.
     IZ Demokratske stranke sa samostalnim demokratima: Voja Marinković, Manojlo i Miloje Sokić, Kosta Komanudi, Aca Mijović, Radmilo Stojković, Dragutin Jovanović Lune, Svetozar Pribićević, Radenko Stanković, Grka Anđelinović i drugi.
     Iz HSS dr Nikola Preka, dr Nikola Nikić, Stanko Šibenik, Kala Kovačević, dr Neudorfer, Ivan Radić i drugi. Iz Republikanske stranke: Jovan Đonović, Milovan Lazarev.
     
     Dragi Jovanović daje i potpuno drugu sliku o knezu Pavlu, koji je ostao upamćen kao pravi aristokrata i “umetnička duša”.
     - Pavle nije voleo Aleksandra iz dva razloga, jer ga je ovaj sumnjičio za vezu s Marijom i zato što je od Aleksandra dobijao veoma malo novca - ispričao je Jovanović. - Zbog toga je Pavle za vreme svoje vladavine grabio koliko je mogao da se obogati. Ovo mu je u prvom redu omogućio Milan Stojadinović, zbog čega je knjeginja Olga imala naročitih simpatija za njega. U to vreme govorilo se i o njihovim intimnim vezama.
     Bivši šef tajne policije obelodanio je do kraja agentima Ozne predratnu politiku. Ispričao je kako je Stojadinović interniran zbog igre Intelidžens servisa, koji je tako dobio sve informacije kako da organizuje puč od 27. marta.
     O Stojadinovićevom nasledniku Dragiši Cvetkoviću, Jovanović je rekao da je “bio političar najnižeg nivoa”. O Viktoru Novaku kazao je da je bio jedan od najistaknutijih članova Masonske lože, jedno vreme i sekretar, za vreme rata jedan od ljudi Draže Mihailovića. Ređaju se i druga imena. Svemoćni šef srpske tajne policije sećao se svih detalja.
Bez ikakve arhive i pomoći on je rekonstruisao događaje s mnoštvom imena i međusobno povezanih događaja. Na šest stotina stranica on najmanje priča o sebi. Jer, njegova životna deviza je potput božje zapovesti: “Upoznaj bližnjeg svog”. Trebaće...

GREŠNI KOROŠEC
SVEDOČENJE Dragog Jovanovića pokazuje da u nemoralu nisu ogrezli samo kralj i njegova svita. Štaviše, prema njegovim sećanjima najviše "prljavog veša" ima kod njegovog šefa Antuna Korošeca, katoličkog sveštenika i ispovednika na austrijskom dvoru.
- Njegova slabost poslednjih godina bile su operske pevačice, i to u Beogradu Anica Mezetova i Katarina Jovanović i jedna koju je on školovao u Ljubljani. Pored toga, društvo su mu pravile i časne sestre. U Beogradu je bilo priča da je Korošec živeo s mojom prvom ženom, ali to su prljave izmišljotine - ispričao je Jovanović.

RIBNIKAR I PARTIZANI
ZA Dragog Jovanovića jedno od najvećih razočarenja je bio Vladislav Ribnikar, direktor “Politike”, kojeg je lično pustio iz pritvora pošto mu je obećao da će da napusti Srbiju i ode u Carigrad.
- Ribnikar nije odmah posle puštanja iz Specijalne policije otišao u partizane, već posle nekoliko meseci, a za njegovo odlaženje u partizane saznao sam preko Bećarevića, koji je to čuo od nekog popa. Naime, jednog dana je došao do mene Bećarević sa prekorom: “Eto vam vašeg Ribnikara, otišao kod Tita”. U jednoj istrazi protiv nekog popa utvrdio sam, da on ima veze s Titom još od pre rata, da je Tito u njegov stan dolazio još pre rata i da je ovaj pop bio prisutan jednom sastanku između Ribnikara i Tita.
(Nastaviće se)