Razvrat na dvoru

Pišu: Veljko Lalić, Uglješa Balšić
     PRIVATAN život kralja Aleksandra još od njegove rane mladosti bio je pun razvrata. Dok zbog jedne nasledne bolesti na stomaku nije pio, dotle je bio poznat kao ženskaroš, a voleo je i da se kocka. Sve ovo ispričao je islednicima Udbe Dragomir - Dragi Jovanović, bivši šef državne bezbednosti.
     - Takav život kao mladom čoveku doneo mu je tešku gonoreju koja se naročito razvila 1915. godine, i on je preko Albanije zbog upale mošnica morao biti nošen. Odmah potom on je s Krfa išao u Pariz gde je operisan. Često se žalio da nije trebalo da se ženi, jer mu “stara boljka” pravi teškoće - ispričao je Dragi Jovanović u svom iskazu kojeg “Novosti” objavljuju posle 60 godina.
     Kao vrhovni komandant u Kragujevcu 1914-1915. godine Aleksandar je imao nekoliko ljubavnih afera, nastavlja Jovanović. Jedna od glavnih bila je dama koja će se kasnije udati za Marka Markovića Markulaska, poreklom Grka, bivšeg upravnika Uprave državnih monopola. Aleksandar je s ovom ženom obnovio prijateljstvo 1928. godine, prilikom osvećenja spomenika na Čegru; tadašnji upravnik niške opštine Dragiša Cvetković pripremio je stan Aleksandru u krugu niške fabrike duvana, a u vili tadašnjeg upravnika fabrike Marka Markulaska.
     - ALEKSANDAR je bio oduševljen boravkom u Nišu - nastavio je Jovanović. - Rezultat je: Dragiša Cvetković dobija Karađorđevu zvezdu, a ubrzo postaje i ministar vera. Marko Marković od upravnika niške fabrike duvana dolazi za upravnika Uprave državnih monopola u Beogradu. Kratko vreme posle toga Marković podiže u Rumunskoj ulici vilu kao dvorac preko puta vile Nikole Uzunovića.
     Za Aleksandrov nemoralan život znala je i kraljica Marija, odnosno oni su se međusobno sumnjičili. Marija ga je pored ostalog optuživala da je imao odnose s njenom mlađom sestrom Ileanom, koja posle toga nikad više nije došla u Beograd. Aleksandar je bio besan i rekao je:
“Nije trebalo da se ženim, em nemam ženu, em ne mogu da se naobjašnjavam zbog svastike. Šta ćeš, sve su iste majkine kćerke (misleći na rumunsku kraljicu). A dok sam ja sticao zemlju na maršu, ona je na šlicu.”(Rumunska kraljica Marija za vreme prošlog svetskog rata bila je u navodno intimnim odnosima s Čerčilom i Poenkareom).
- Korošec, kome je on to pričao iznenađen, nije reagovao, a Aleksandar je dodao: “Zar ne pope, iste su kao tvoja Zita (govorilo se da je Korošec kao ispovednik bivše austrijske carice Zite bio istovremeno i njen ljubavnik).
Dr Kojen i Ljuba Zdravković služili su Aleksandru kao lekari za pobačaje njegovih ljubavnica.
Aleksandar nije trpeo nikog od svoje porodice. Pored mržnje prema Đorđu, on je i te kako mrzeo svoju sestru Jelenu i izbrisao je s dvorske liste jer se preudala za nekog francuskog profesora. Ona je 1917. ostala udovica ruskog velikog kneza Konstantina Konstantinoviča, zbog čega je bila vrlo ljuta na Aleksandra i žalila se Mariji o Aleksandrovim intimnim vezama u Parizu. O tom pismu znale su sve dvorske dame.
NA Aleksandrovom dvoru bila je javna tajna i o odnosima Marije s njenim ordonans-oficirom Pogačnikom, za koga se tvrdi da je otac Aleksandrove dece. Kralj je to znao pa je bio primoran, pošto je već prodrlo u javnost da Pogačnika 1926. ili 1927. godine najuri iz dvora. Kada je Aleksandar poginuo, već sutradan Pogačnik je vraćen na dvor i postavljen za upravnika kraljičinog imanja.
Zapanjujućom memorijom, Jovanović se dalje priseća dvorskih dama Srškićeve, Šverljuge i Hadžićeve, koje su imale intimne veze s mlađim gardijskim oficirima, ali kad god bi se pomenulo ime Pogačnika, nisu se ustručavale da priznaju i tu vezu.
Aleksandar je zato, kako kaže šef tajne policije, za sve vreme imao samo jednog pravog prijatelja - sobara Zečevića, zvanog Zeka, koji i dalje živi na Oplencu, zaključio je Dragi Jovanović, pa se okrenuo njegovom najvećem poroku: glađu za novcem.
On se prisetio jedne anegdote kada je kralj iz Bora dobio minijaturni top izliven u zlatu. Pozvao je tadašnjeg ministra dvora Dragomira Jankovića i pokazujući mu top upitao ga: “Šta je to?”
“Top”, odgovorio je Janković, na šta mu je kralj izvitoperenog lica dobacio: “Od zlata. Sve od zlata.”
U velikoj gramzljivosti Aleksandar je tražio ljude koji će za njega da vrte novac. Voja Marinković mu je preporučio Dragišu Matejića. Aleksandar je pristao, i ovaj čovek je od nepoznatog čoveka odjednom postao jedan od glavnih faktora u finansijskom svetu. Kralj je uzimao svoj deo, a Matejić se zaduživao. Posle Aleksandrovog ubistva, Matejić je otišao u stečaj, a Narodna banka morala je da mu otpiše 60.000.000 dinara.
     Za poslovanje Aleksandru je dugo služio, kao najpoverljiviji čovek, njegov advokat Joca Todorović. On je bio upućen u sva njegova poslovanja, vodio je njegove poslove s Majdanpekom, Beogradskom zadrugom... Na dan pogibije u Marselju, po nalogu Pavla, Uprava grada pokupila je celokupnu prepisku kralja i njegovog advokata. Ovaj je dugo protestovao i tražio neka dokumenta, ali ih više nikada nije video...

HAJDUČKE OSOBINE
NAJVEĆEG neprijatelja Aleksandar Karađorđević imao je, kako je 1945. otkrio Dragomir - Dragi Jovanović, u Italiji. Musolini ga nije podnosio zbog sličnih ambicija na Balkanu, a italijanski dvor zbog - njegovog postupka s crnogorskom dinastijom Petrović.
- Italijanska kraljica nije krila svoju mržnju. Ona je mnogima govorila kako je Aleksandra od milošte prozvala Saša, a da je on postao naslednik najnegativnijih hajdučkih osobina Karađorđevića i da je u bolesnim ambicijama nezasit, zbog čega je uništio sve rođačke veze.
(Nastaviće se)