Ustaše glavna pretnja

Pišu: Veljko Lalić, Uglješa Balšić
     ISPITIVANJE Dragog Jovanovića trajalo je gotovo mesec dana: od 24. jula do 20. avgusta 1945. Njegova ćelija nalazila se na čuvenom četvrtom spratu u adaptiranom zatvoru Ozne u Zmaj Jovinoj ulici. Oguljeni zid delio ga je od bivšeg ministra spoljnih poslova Aleksandra Cincar-Markovića, a preko puta se nalazila ćelija Milana Nedića.
     Bivši šef policije, ipak, kao da više ne pripada tom sistemu. U ćeliji Ozne Dragi Jovanović udara temelje čuvene borbe protiv “neprijateljske emigracije”, kojoj je do svog hapšenja i sam pripadao.
     - Jugoslovenska emigracija deli se na dva, odnosno tri dela: srpsku, hrvatsko-slovenačku i ustašku. Nesumnjivo je da će do ujedinjenja tzv. londonske emigracije i one koja je posle oslobođenja napustila zemlju doći vrlo brzo, ako već nije došlo. Spona će biti ljudi Draže Mihailovića, koji su već u zemlji imali kontakte s Nedićevim i Ljotićevim ljudima. Glavna parola za brzo povezivanje biće ugroženost vrhovnog pokrovitelja: kralja.
Dragi Jovanović objašnjava da će hrvatski deo londonske emigracije ući u kontakt s ustašama, kao i da će vođa Hrvata ponovo biti Maček, kao manje kompromitovan, koji će biti veza sa Srbima. Slovenci će kao i do sada biti povezani sa Srbima, ali će sve više uspostavljati veze i s Hrvatima.
     Jugoslovenska emigracija će u prvom redu biti prihvaćena od američkog krupnog kapitala, koji se smatra ugroženim u našoj zemlji, zatim od dvorskih krugova. Vatikan će biti jedno od glavnih utočišta neprijateljske emigracije, a s obzirom na spoljnopolitičke težnje za Trstom i Istrom, i Italija će pomagati svima koji su protiv Titove Jugoslavije, predviđa Jovanović, pa kaže:
     - Intelidžens servis koji od svog postanka vodi politiku engleskih imperijalista i kapitalističkih interesa i nadalje će biti glavni oslonac za naše emigrante i jedan od glavnih centara protiv nove Jugoslavije. Američki krupni kapital biće takođe podrška emigrantima, pre svega Hrvatima u SAD, koji su bolje organizovani, a uskoro i Srbima.
     Ne treba smetnuti s uma da će i masonerije u ovim zemljama pa i "Grande orion" u Parizu biti na strani naše emigracije, jer su uvek orijentisani prema krupnom kapitalu. Veliki deo jugoslovenske emigracije pripada "Slobodnim zidarima". Jedno je nesumnjivo: naša emigracija će što pre pokušati da direktno i preko pomenutih centara uspostavi svoju službu u zemlji.
     Dragi Jovanović zatim kao na kakvom predavanju podučava svoje islednike:
     Za taj posao u zemlji poslužiće:
     a) U prvom redu predstavnici stranog krupnog kapitala. Ovo će istovremeno biti i najsigurnija veza engleske i američke obaveštajne službe.
b) Katolička crkva - Vatikan preko svojih ekspozitura nadbiskupija, a naročito preko zagrebačkog Kapitola i slovenačkog sveštenstva. Ovde treba naročito pažnju da obrati na klerikalne krugove u Austriji. Tu vezu će naročito koristiti ustaše, Maček i Slovenci.
c) Srpski emigranti pokušaće da se povežu sa Srpskom pravoslavnom crkvom i u tu svrhu će koristiti (patrijarha) Gavrila i (vladiku) Nikolaja.
d) Ostaci političkih partija u zemlji neće ostati po strani. To su u prvom redu HSS i ustaše, a onda i srpske stranke, od kojih će najinteresantnija biti veza radikala svih frakcija, zatim demokrata bez obzira na to što je jedno krilo u Titovoj vladi; naravno tu su Ljotić i Nedić sa svojim ostacima.
e) Najopasnija je veza s oficirima bivše jugoslovenske vojske. Ovaj red ljudi se oseća najviše ugroženim. Oni su između sebe povezani, često nedovoljno inteligentni i sa njima je pod geslom: “kralj, karijera, odlikovanja” najlakše raditi. Utoliko pre što je matica već u organizaciji - vojničkoj - Draže Mihailovića, a postoje i veze s Kairom i Londonom. Van svake sumnje će se oni u najskorije vreme reorganizovati i podeliti potpuno odvojeno na borbenu i političko-obaveštajnu službu. S te strane treba očekivati i pojedinačne terorističke akte kako bi se narod držao u stalnoj nervozi.
     Dragi Jovanović zatim daje detaljnu sliku emigranata po zemljama - od Italije (za koju kaže da je prolazna stanica) do Sjedinjenih Država gde su se njegova predviđanja nepogrešivo ostvarila:
     “Naši iseljenici igraće važnu ulogu u SAD, i siguran sam da će tamo i ustaše i dražinovci naći najveću potporu. Pavelić i njegova okolina biće sklonjeni u Južnu Ameriku.”
     Ša mislite o merama za pariranje emigrantske akcije?
     - Posredne mere su: pristupiti najbržem i najdetaljnijem prikupljanju podataka o delovanju emigranata. Stvoriti obaveštajne organe između njih. Ubacivati vesti, stvarati između nesuglasice i postojeće produbljivati. Stvoriti centre u zemljama gde se emigranti nalaze pod vidom biroa, zastupništva, restorana itd. Koristiti ove centre i za druge svrhe, kao što su kontrola i prikupljanje obaveštenja o radu drugih obaveštajnih službi. Na svaki način, u prvo vreme potrebna je posebna služba za ustaše.
     U važnijim slučajevima određivati ljude za kontrolu pojedinih ličnosti, ali izbegavati da se pod bilo kojim uslovima otkriju, kako se ne bi kompromitovala zemlja. Iz istog razloga, likvidacije emigranata u inostranstvu činiti samo kada je sto odsto osigurana odstupnica, odnosno trajnost.
     Pred narodom i javnošću periodično iznositi prljave afere o bogaćenju ljudi iz emigracije, ali tu biti vrlo obazriv, da se kod naroda ne stekne uverenje, da je emigracija moćna i opasna.

STEPINACŠTA znate o delovanju Katoličke crkve za vreme okupacije?
- Dolazak Stepinca za nadbiskupa izmenio je hrvatski kler koji je s malim izuzecima, za vreme Nezavisne Države Hrvatske, stajao u službi ustaša.
U Beogradu za vreme okupacije katolička crkva Krista kralja bila je centar te Stepinčeve službe. Glavnu ulogu imali su nadbiskup Ujčić i sveštenik Pjetić. Da bi sebe pokrio Ujčić je često davao izjave, pa čak i pisao neku poslanicu u kojoj tobož preporučuje da se prestane s ubijanjem Srba u Hrvatskoj. Javno u Beogradu su istupali samo na taj način, ali su se preko svojih veza interesovali o radu Draže Mihailovića i njegovim vezama u inostranstvu.

KRALJ PETAR
O SAMOM radu ili vladavini kralja Petra Drugog nema šta da se kaže. On u zemlji nije vladao. On je kao đak ispoljavao sve osobine Karađorđevića. Bio je prek prema profesorima, učio je kao đak dobro, ali je bio svojeglav. Naročite simpatije kod njega uživao je Radoje Knežević, koji mu je postao ministar dvora. Petar je bio prepušten sam sebi. S majkom se retko viđao i stalno je bio okružen ljudima iz vojne pratnje. Njegov stric Pavle se vrlo čudno interesovao za njegovo vaspitanje.
Petar je sa 17 godina dobio i društvo devojčica. Izrodila se i ljubavna idila s Lolom Majdanović, tada učenicom petog razreda gimnazije, kćerkom umrlog potpukovnika Majdanovića. Ta veza je bila stalna i nimalo skrivena. Devojčica je već imala i nadimak Madam Pompadur. Ona je Petra pratila sve do Nikšića, i koliko znam tada je bila i scena, jer je mladi kralj tražio i za svoju devojku mesto u avionu.
Većina Petrovih školskih drugova za vreme okupacije prišla je Draži Mihailoviću i oni su bili glavni faktori u Ravnogorskoj omladini.
(Nastaviće se)