Kutija koja govori

Piše: Branislav Miltojević
KAO što je poznato, "Edisonov kinetoskop" u istorija filma stekao privilegovani medijski status prvog aparata u kome su žive slike reprodukovane preko celuloidnog filma.
Izum je Edison patentirao 31. jula 1891. godine. Ceo mehanizam je bio uredno zaštićen, ali samo za tržište SAD. Zato, mnogo godina kasnije Edison i nije mogao da kontroliše i zaustavi pravu poplavu falsifikovanih kinetoskopa koji su se javljali u Evropi.
Najverovatnije da je jedna od takvih "naprava za posmatranje", ali pod imenom "Projekcioni kinetoskop - Tomasa Alve Edisona", "stigla" u Niš, u leto 1897. godine. List "Oglas" Đorđa Đ. Munca, pored mnogih "malih i velikih reklama", 6. avgusta 1897. obaveštava niško pučanstvo:
- Kinetoskop Edisonov izvodiće veštine Alberta Baubine, svoje produkcije, u "Srbiji" - danas. Kako je ova naučna tekovina za naš svet, to preporučujemo našim čitaocima da ne žale truda i da se uvere dokle je doterala nauka o elektricitetu. Čuveni "Edisonov kinetoskop" koji je odneo najsjajnije pobede u svim prestonicama i višim krugovima izvođenjem živih slika. Ovaj pronalazak javio se u svet tek pre godinu dana, a usavršen je pre tri meseca. Izložba je otvorena danas i biće od 10 do 12 pre podne, od tri do devet posle podne u hotelu "Srbija", uz stručno objašnjenje upotrebe uređaja. Cena sedišta jedan dinar, stajanje - 0,50, a deca upola cene."
U stvari, ako pažljivo "prevedemo" oglas, Albert F. Baubin je "Edisonovim kinetoskopom" prikazivao prve filmove. Naime, Albert je skoro celo leto 1897. godine boravio u Nišu. Odseo je kod rođaka Franca Baubina, vlasnika fotografske radnje u gradu i, "sa dva pomoćnika, prikazivao filmove u hotelu Srbija".
DUGO se u gradu pričalo o "kutijama koje govore" i iz "kojih se kriju mali, živi ljudi", jer je skoro celo leto 1897. godine izlazila citirana reklama. Sve do trenutka kada je Niš pohodio pionir srpske kinematografije - Zaječarac Stojan Nanić. On je pred kraj veka, 1889. godine, pored ostalog, "davao velike svečane priredbe u Zaječaru, Beogradu, Nišu i drugim varošima Srbije".
Osim pomenutog broja "Timoka", u listu "Timočanin", ali u dvadeset osmom broju štampanom još oktobra 1889. godine, nalazi se i svedeni oglas koji najavljuje "Veliku svečanu predstavu Nanića, čuvenog mađioničara" koja će se održati u "Gostionici g. M. Simića", u Zaječaru. Najavljen je "Program veština prvog reda - mađija brzine i iluzija, spiritizma, mehanička govoreća glava i dr". Pored, iluzinističkog programa, Zaječarci su mogli da vide Limijerovu "laternu magiku sa izvanrednim pokretnim i štambiljnim slikama".
־ ־ ־
Posle prvih projekcija lionske braće Limijer u Parizu, aparature za prikazivanje pokretnih slika počele su da se šire po celom svetu. Jednu od njih kupio je i preduzimljivi srpski privatnik "Stojan Nanić i otvorio prvi putujući bioskop u Srbiji, poznat kao Nanićev".
Prema istraživanjima profesora Srđana Kneževića, "Nanić je oko 1897. godine otvorio prvi putujući bioskop u Srbiji". S druge strane, Dejan Kosanović u delu "Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije, 1896-1918" (izdanje iz 1985) Stojana Nanića pominje u poslednjem pasusu na 46. strani i podvlači - da se delatnost "prvog srpskog kinematografa" spominje u beogradskoj dnevnoj štampi od kraja 1900. do kraja 1901. godine".
Predstave je u Beogradu organizovao u "Pozorišnoj kafani", zatim kafani "Tričko" na Terazijama. Programi Nanićevog bioskopa bili su veoma precizno reklamirani, kao, na primer, prikazivanje filmova: "Momenti sa pariske izložbe", "Vodopadi Nijagare", "Slike iz kinesko-evropskog rata" i mnoga druga kratka celuloidna ostvarenja ("komične slike i drugo"), prvenstveno iz proizvodne produkcije braće Limijer.
Međutim, istoričari filma pretpostavljaju da su pre preduzimljivog Zaječarca, nišku varoš pohodili najbliži saradnici Luja i Ogista Limijera, koji su širom Evrope, posebno na Orijentu, propagirali moć "laterne magike".
(Nastaviće se)