Rivali preko plota

Piše: Branislav Miltojević
BIOSKOP "Evropa" tridesetih godina prošlog veka vodili su deoničari, viđenije Nišlije: Nikola Miljković, sarač, Vlajko Stanković, Aleksanadar Mitić, Đoka Jovanović i Milorad Pemović. Vlasničku dilemu pokušao je da razreši početkom devedestih Radivoje B. Stojanović, koji je svoju bioskopsku karijeru počeo u "Evropi", kao razvodnik:
- "Evropu", kao i većinu ondašnjih niških bioskopa, vodili su deoničari. Gazda je bio Nikola Miljković. Međutim, zgrada je bila vlasništvo tadašnjeg niškog "multimilijardera" Đoke Jovanovića. Bilo je i drugih ljudi koji su vukli bioskopske tantijeme. Dakle, ceo objekat, ceo kompleks zgrada, od bioskopa, koji se nalazio na uglu glavne Pošte, bivše "Hipotekarne banke" - prema Hotelu "Park", pa sve, do sadašnjeg parka - Spomen-kosturnice, ispred Narodnog pozorišta, bile su svojina Đoke Jovanovića, trgovca. U stvari, ja sam kao klinac počeo da radim u bioskopu "Evropa", kao razvodnik. Kasnije, učio sam zanat od mnogih, pre svega, Milutina Božidarca, električara u Železničkoj radionici, vrsnog kino-aparatera. Do negde, ako se dobro sećam 1934. godine, bioskop je imao kafanski izgled, samo su na balkonu bile klasične kino-stolice. Leti je radila i bašta. U nju se ulazilo sa strane, iz današnje Ulice Strahinjića-bana - seća se Stojanović.

Porodica Miljković je, delimično, živela od bioskopa. U stvari, skoro cela familija se bavila ili trgovinom ili prikazivanjem filmova.

Bioskop "Evropa" je posle 1944. godine nacionalizovan i preimenovan u "Jastrebac".
I dalje je to bila najbolja niška dvorana u kojoj je prvi put promovisan i sinemaskop. "Fajront" predstava kod "Evrope", odnosno "Jastrepca", održana je poslednjeg dana juna 1959. godine. Projekcijom filma "Hanka" Nišlije su otpratile "u penziju" bioskop u kojem su se smenjivale sve tri (važne) faze razvoja filma - nema, zvučna i sinemaskop era.

POČETKOM tridesetih, "Palasu" je konkurisao bioskop "Kasina". U njenoj sali, Stojan Veličković "vretao" je celuloidna ostvarenja samo šesnaest dana godine 1932. Zbog, kako ističe, "prljave konkurencije", morao je da napusti tadašnji Trg kralja Milana, da se povuče u svoju bakalsku radnju, koja se nalazila na uglu Trga, na mestu gde je danas podignut soliter "Gorča".
- Kad sam pokušao da razvijem bioskopsku delatnost u "Kasini" prvi komšija Aca Živković, vlasnik kafane i bioskopa "Palas", odmah se postarao da mi Komora zabrani rad. Postao sam mu konkurencija, jer sam umesto stolova, uveče sa strane, poređao u obične čamove, dugačke klupe i predstavu je mogao da prati deleko veći broj gledalaca, nego za kafanskim astalima kod "Palasa"... Zato sam i snizio cenu karte, tako da je u bioskop, u početku, hrlio sav bogati, viđeniji, ali i siromašni gradski svet. Kad je Aleksa video da je kod mene skoro svake večeri nesnosna gužva, tužio me je što moj projektor nije bio "kvalifikovan", što nije bio kupljen, već sam ga sam, ručno izradio - žalio se 1967. godine novinaru "Glasa omladine" Stojan Veličković.


FEDER I SIJALICA
STOJAN Veličković je bio osobenjak. Iz inata je od lima ručno napravio kino-projektor. Objektiv je "pozajmio" od starog fotoaparata "saone", a klizače za traku načinio od federa budilnika. Sam je konstruisao i transformator koji je struju prerađivao od 150 na šest volti - izlaza za sijalicu, pozajmljenu iz železničkog vagona. Ovim uređajem je u centru Niša, u trgovinskoj radnji, prikazivao filmske restlove.
(Nastaviće se)