Papine Amorove strele

Piše: Elizabet Abot
MOĆNI papa iz porodice Bordžija, Rodrigo Lencuoli učinio je svoje dve ljubavnice nadaleko čuvenim. Rođen 1431, papa Kalikst III, bio je pre pristupanja crkvi profesor španskog prava. Ulivao je poštovanje, bio je inteligentan i učen, marljiv i vešt upravljač, otmenog govora, držanja i pojave. Bio je visok i kršan, a kružile su priče da je u stanju da jednim udarcem odseče biku glavu. Takođe je bio elegantan i dobar konjanik. Veoma naočit, žene je privlačio kao "magnet gvožđe".

Ali je Rodrigo imao i manje privlačnu stranu, posebno za crkveno lice (mada ne još i sveštenika - u to doba opšteg meteža, nerukopoloženi muškarci ipak su mogli da budu na crkvenim položajima, a Rodrigo je zaređen tek 1468). Iz njegovih neizlečivih ženskaroških navika proizašlo je nekoliko dece koju je priznao i velikodušno obezbedio, oslanjajući se na svoj ogromni prihod od crkve, nekoliko italijanskih i španskih manastira i katedrala, platu vicekancelara (1457) i novac dobijen nasledstvom.

Prva ljubavnica bila mu je Vanoca, ćerka udovice kojoj je pomagao oko pravnih pitanja s kojom je i spavao. Kad je udovica umrla, Rodrigo je prigrlio osamnaestogodišnju Vanocu. Ali je ambiciozni kardinal prvo preduzeo mere predostrožnosti i platio jednom starijem advokatu da se oženi Vanocom i svoje ime tako da njoj - i važnije njenom budućem porodu papske nezakonite dece.

VANOCA je bila lepa i nije tražila ništa više do da ugađa Rodrigu i podiže njegovu decu u svom domu. Kad se Rodrigo preselio u Rim, omogućio joj je da se s decom preseli u kuću blizu crkve svetog Petra. Ali kako Vanocini odnosi sa njenim "ugovorenim muževima" nisu bili strogo platonski, ljubomorni Rodrigo je bez objašnjenja prekinuo tu dugu vezu. Urzo je našao veoma mladu ženu Đuliju Farneze. Imala je 16 godina, lepotica, vedre naravi. Iako je bila 40 godina mlađa, uživala je u Rodrigovoj opsesivnoj ljubavi. I njoj je ugovorio brak - sa sinom svoje rođake Adrijane, mladim Orsinom.

ĐULIJA je poštovala i volela svog ljubavnika sveštenika, i očaravali su je njegovi darovi svetlucavog nakita i skupocene odeće. Blistala je na zabavama i prijemima na koje su išli, gde je dobro očuvani Rodrigo igrao isto onako poletno kao i njegova mlađana ljubavnica. Posebno je uživala što je uzdignuta od skromno opremljene ćerke iz beznačajne porodice do ljubavnice čuvenog kardinala.

Veza između Rodriga i Đulije bila je daleko od trezvenog i stabilnog sporazuma koji je s Vanocom održavao dvadeset pet godina. Rodrigo je patio od žestoke ljubomore. Još gore, glavni osumnjičeni bio je Đulijin muž, Orsino, kojeg je odbila da napusti.

Dve godine pošto je proglašen za papu, svojoj "nezahvalnoj i izdajničkoj Đuliji" napisao je ogorčeno pismo. "Odmah mi se vraćaj, naredio je, "pod pretnjom ekskomunikacijom i večnim prokletstvom".

Jednog dana posle večere, 1503. sedamdesetdvogodišnjeg papu pogodila je "rimska bolest", verovatno kolera. Umro je pošto je miropomazan, 18. avgusta. Rimljani su ga tada uveliko ružili što je osramotio papski položaj.

Đulija se brzo oporavila. Sredila je da se njena maloletna ćerka Laura, uda za nećaka Rodrigovog gorkog neprijatelja i naslednika, papu Julija II. Dok je bila ljubavnica najmoćnijeg čoveka u Rimu, Đulija je naučila koliko je važno imati dobre veze.
(Nastaviće se)