Jedina ljubav Ari

Piše: Elizabet Abot
MARIJA Kalas rođena je kao Meri Ana Kalogeropulos 2. decembra 1923. g. na Menhetnu, u porodici grčkih imigranata. Njena majka Liza (Evangelija) iskaljivala je sopstvenu ogorčenost na svojoj predebeloj, kratkovidoj, dlakavoj i nezgrapnoj mlađoj ćerki. Međutim, kada je napunila pet godina Marija se delimično iskupila. Dok je Marija pevušila uz jednu radio-emisiju, Liza se molila da je istančan glas njene kćerke izbavi kako iz Sjedinjenih Država tako i od muža. Kada je Marija napunila trinaest godina, Liza se razvela. Ispisala Meri iz škole. Krenule su u Grčku, gde ih je čekala Džeki, Marijina starija sestra.

Za vreme rata, u Atini Džekin imućni ljubavnik smestio ih je u jedan stan. Liza im je obezbeđivala neophodne potrepštine tako što je postala ljubavnica jednog italijanskog oficira. Terala je i Mariju da se druži sa neprijateljskim vojnicima.

Posle sklapanja mira, Marija je proterana iz Opere, kojom su upravljali levo orijentisani ljudi. Vratila se kući u Sjedinjene Države, ali ni tamo nije mogla da nađe posao. Pozajmivši novac, otplovila je 1947. u Veronu zbog angažmana za četiri koncerta za koja je dobila samo dvesta četrdeset dolara. Tamo je upoznala imućnog ljubitelja opere iz Verone, Batista Meneginija, koji se povukao iz građevinskih poslova i odlučio da Marija Kalas (kako je sada pisala svoje ime) bude njegovo životno delo.

Batista je tada imao pedeset tri godine, trideset godina stariji od Marije, bio je dežmekast, melodramatičan čovek, koji je govorio samo italijanski.

KADA je Marija, 1959. godine, započela svoju vezu sa Aristotelom Onazisom, njen brak se uveliko raspadao. Ari Onazis je uzvratio na izliv njenih emocija tako vatreno da je svako na palubi "Kristine", uključujući njegovu ženu Tinu, znao da se desilo nešto nepovoljno. Atina Tina Livanos Onazis bila je čak mlađa od Marije.

Na tom sudbonosnom krstarenju Ari je u Mariji probudio takvu erotsku strast da je seks za nju, umesto dosadne rutine, postao otkrovenje. Od tada, pa skoro do kraja njenog života, "jedina osoba koja je, pored umetnosti, postojala za nju bio je Onazis".

U međuvremenu, Onazis se razveo, ali ona nije. Batista je odbijao da joj da razvod. Čeznula je da bude Arijeva žena i da mu se potpuno posveti. Sa Batistom nikada nije uspela da zatrudni, što bi, kako je verovala, popravilo njen glas i ten. Sa Aristotelom desilo se čudo. Za vreme trudnoće Marija je odbijala da je bilo ko vidi, i 30. marta 1960. rodila je dečaka koji je živeo samo nekoliko časova. Ali budući da je ona bila ljubavnica, rođenje i smrt ovog malog bića, ploda njene grešnosti, morali su ostati tajna.

Kada je naklonost njenog ljubavnika počela da bledi, Marija se 1966. oslobodila Batista. Ali, Ari je odbijao da se oženi njome. Ipak, kupio joj je u Parizu elegantan apartman.

Ari je prevarom naveo Mariju da se iskrca sa "Kristine", sproveo Džeki Kenedi na palubu i započeo komplikovane pregovore koji su kulminirali njihovim neprikladnim brakom, bez ljubavi.

Nedelju dana posle svog venčanja sa Džeki, Ari je zazviždao pod prozorom Marijinog apartmana. On i Marija obnovili su strasnu vezu, ali bez seksa.

Za sopstveno erotsko zadovoljenje, a još više zbog gubitka samopoštovanja, Marija je započela javnu vezu sa muževnim, poznatim operskim tenorom Đuzepeom di Stefanom. Kroz sve njihove gorke turneje, Arijevi službenici su organizovali Marijin život, a on je svakoga dana provodio sate razgovarajući sa njom telefonom, žaleći se na Džeki.

Nekoliko dana pre Arijeve smrti 1975. Marija je iz Pariza otputovala u Palm Bič na Floridi. Tamo je, 15. marta, saznala da je njen ljubavnik umro. Vratila se u Pariz i živela skoro pustinjačkim životom. Kada je shvatila da više nema potrebe da dokazuje Ariju da je velika pevačica i poželjna žena, napustila je i operu i Di Stefana.
(Nastaviće se)