Borba za vrh partije

Piše: Pero Simić
I KAD je stekao poverenje agenata NKVD u Kominterni, Tito je nastavio prisnu saradnju sa rezidentima Staljinove tajne policije u Moskvi. O tome rečito govore dva dokumenta koja je jula i avgusta 1936. represivnim organima sovjetskog režima predao o svom starom partijskom drugu, bivšem sekretaru CKKPJ, zagrebačkom novinaru Đuri Cvijiću, kome je Tito najoštrije zamerao što ”misli da je samo on sposoban da bude na čelu partije”.
Prvi dokument, svojeručno pisan na ruskom jeziku, Tito je 21. jula 1936. uputio Internacionalnoj kontrolnoj komisiji IKKI, Izvršnog komiteta Komunističke internacionale, odnosno Kominterne. Nazivajući Cvijića njegovim ilegalnim imenom Krešić, Tito u svom ”izveštaju” o ovom funkcioneru KPJ kaže:
”Po pitanju druga Krešića mogu da kažem sledeće: pred moj odlazak u SSSR 1935. godine, u razgovoru sa drugovima iz Biroa CK, a naročito sa drugom Gorkićem (Josipom Čižinskim), složili smo se da je Krešića potrebno skinuti sa rada po liniji KPJ; da je potrebno uticati na njega i pomoći mu da otkloni svoje nedostatke. Po dolasku u SSSR zajedno sa drugom Senjkom, predstavnikom KPJ pri IKKI, postupili smo u tom duhu. Krešić je učestvovao na sednici partijskog aktiva (u Moskvi). Dobio je neke zadatke i savesno ih ispunio. Na VII Kongresu KI drug Gorkić… (nejasan završetak rečenice). Delegacija KPJ na VII kongresu KI donela je odluku da on može da učestvuje i na sednici delegacije. Pri razmatranju njegovih ranijih grešaka i konačnoj odluci o njegovoj stvari, on je ponovo napravio ružan ispad protiv jednog člana delegacije, druga Gorkića. On je insistirao na sledećoj stvari - da je za to što je njegova žena isključena iz partije, i što je i on sam dobio ukor - kriv samo Gorkić koji ga progoni. Na osnovu takvog ponašanja Krešića, delegacija je donela odluku da se on odstrani i sa sednice i od svakog rada u KPJ privremeno.
ZA vreme boravka delegacije u Moskvi, drug Krešić je redovno posećivao delegata druga Željezara (člana CKKPJ Ivana Marića). Uticao je na njega, što je rezultiralo opozicionim raspoloženjem druga Željezara protiv rukovodstva. Drug Željezar je pod njegovim uticajem napisao i u Odeljenje za kadrove uputio jedan tekst - optužbu protiv rukovodstva KPJ. Iz ove činjenice se vidi da drug Krešić još nije otklonio svoje nedostatke i da bi njegova mržnja prema nekim članovima rukovodstva mogla da dovede do grupne borbe čim bi imao na koga da se osloni.
Posle isključenja druga Krešića od jugoslovenskih pitanja, ne vidi se da on ima nameru da se bavi obrađivanjem pojedinaca ili grupe, ali ima lošu osobinu da ponekad širi razne glasine. Nije poznato kako on saznaje neke stvari, kao na primer o dolasku Šmita (člana CKKPJ Blagoja Parovića) itd.
Po mom mišljenju, drug Krešić još nije zaslužio da se prekine njegovo posmatranje. On ima bolesnu ambiciju i misli da je samo on sposoban da bude na čelu partije. Da, on je sposoban i politički vrlo potkovan, ali boljševički nije raskrstio sa nasleđem sitnoburžoaskih nedostataka. Treba ga spasti za partiju. Za njega treba pronaći odgovarajuće zadatke u drugim uslovima.
21. VII 1936.
F. Valter
član CKKPJ

P. S. Drug Krešić je u mom prisustvu izjavio da on u to rukovodstvo partije nema poverenja.”
Četrdesetak dana kasnije, 31. avgusta 1936, Tito agentima NKVD opet upire prstom na konkurenta u borbi za šefa KPJ. Dokument je otkucan na pisaćoj mašini, na ruskom jeziku, a nosi naslov ”Stenogram podataka koje je o članovima CK(KPJ) i kandidatima za članove dao drug Valter”. U gornjem levom uglu stenograma na pisaćoj mašini, na ruskom jeziku, ukucana je šifrovana oznaka ”24”, a iza nje upisano ”10487/3 nt, 31/VIII 36.”
U OVOM dokumentu Tito o Đuri Cvijiću kaže:
”KREŠIĆ - bivši član CK i sekretar partije. Politički i teoretski dobro potkovan. Za vreme otvorenog pisma Kominterne 1928. godine (članovima KPJ) bio je jedan od prvih koji se saglasio sa tim pismom. Kasnije, na radu u Beču (za sovjetsku telegrafsku agenciju TASS) bio je u sukobu sa Biroom CK zbog isključenja njegove žene i kazni koje je dobio od IKK (Izvršni komitet Kominterne). Na zasedanju Kongresa (Kominterne) 1935. godine, delegacija KPJ je razmatrala njegov slučaj i budući da je pokazivao elemente frakcionaštva i istupio protiv člana CK druga Gorkića, delegacija ga je isključila iz rada KPJ.
Ponašanje druga Krešića u Moskvi (1934-1935) bilo je korektno. Nije bilo ispoljavanja elemenata frakcionaštva. Posle odluke delegacije koja se odnosi na njegov slučaj, drug Krešić počinje da ispoljava elemente grupašenja, što se ogleda u širenju raznih glasina o radu rukovodstva i o stanju partije u zemlji, mada on i nije bio u tesnoj vezi s partijom. Takve glasine on širi među (jugoslovenskim) emigrantima, kao što su Braun (Edo Kunštek), Veber i dr. Na pitanje druga Valtera koje mu je nedavno upućeno, šta misli o CK i celom rukovodstvu, kao i pojedinim ličnostima, drug Krešić je odgovorio da on u takav CK nema poverenja, a da druga Gorkića smatra krivcem za sve nedaće KPJ koje su je snašle u poslednje vreme. To znači da se on lično vrlo neprijateljski odnosi prema drugu Gorkiću. Isključivanje njegove žene (iz KPJ) poslužilo je kao povod za njegovo povlačenje iz CK. Odlučeno je da bude poslat ovamo. Tada je on, mimo odluke CK, poslao svoju ženu u zemlju, da bi se ona tamo pokazala radom, budući da je o tome imao svoje lično mišljenje.
Do 1935. godine aktivno je učestvovao u radu partije. Davali su mu ponešto da piše, bio je na liniji jugoslovenske partije.
Smatram da se nije otarasio svojih frakcionaških stavova.”
Godinu i po dana kasnije, februara 1938, Đuro Cvijić je uhapšen u Moskvi, gde je narednog meseca osuđen na smrt.
(Nastaviće se)