Jedina veza Žarko

Piše: Pero Simić
I Titov obračun sa Antunom Mavrakom, koji je upravo streljan u Moskvi, bio je nemilosrdan: ”KERBER - Kerbera, Mavraka sam upoznao prvi put na okružnoj partijskoj konferenciji u Križevcima 1925. ili 1924. godine, ne sećam se dobro. Na mene, kao partijskog aktivistu iz provincije, tada je ostavio dobar utisak. Kada je početkom 1927. godine stigao u Zagreb - ja sam bio izbačen iz svih događaja u Jugoslaviji i sa ženom i detetom ostao bez posla - on mi je čak ustupio svoj stan na privremeno korišćenje.

U početku smo bili u prijateljskim odnosima, a onda on zbog nečeg nije imao poverenja u mene. U Zagrebu smo radili zajedno svega nekoliko meseci; tada je on pobegao u inostranstvo zbog premlaćivanja i ubistva štrajkbrehera. Ovde se on stalno trudio da se za njega zauzmem da se vrati u zemlju. Ja to nisam uradio, jer nisam imao poverenja u njega, nisam bio siguran da on tamo neće smetati partiji. Godine 1937. saznao sam da je njegov blizak drug Braun (Edo Kunštek), koji se nalazi u Zagrebu, a on je trockista. Sada smatram da ni Kerber nije daleko od toga.”
O Stjepanu Cvijiću, koji je već bio preminuo u jednom moskovskom zatvoru, Tito piše:
”ANDREJEVA (Cvijića) upoznao sam ovde 1935. godine i moram priznati da sam se u njemu veoma prevario. O njemu sam imao dobro mišljenje. Mislio sam da se oslobodio frakcionaških ideja, da je odan KI i partiji. Mislim da sam pogrešio zato što nikada nisam neposredno radio s njim i nisam imao prilike da ga bolje upoznam.”
JEDAN od ključnih dokumenata svoje kandidature za dolazak na vrh KPJ Tito 23. septembra 1938. u Moskvi završava rečima: ”Ukoliko su potrebni podaci o nekome koga ovde nisam pomenuo, molim da mi se napomene.”

Samo četiri dana pošto je specijalnim službama Staljinovog režima ponudio da im i dalje pomaže u satiranju i anatemisanju svojih partijskih drugova, Tito je opet uzeo olovku u ruke. Onima koji su se starali o bezrezervnoj odanosti svih komunista sveta nemilosrdnom sovjetskom diktatoru ovog puta u crno je zavio dve svoje supruge, Ruskinju Pelagiju Belousovu i Nemicu Luciju Bauer, kojoj je je Tito tepao nazIvajući je Lusi.
Taj dokument, koji se sada prvi put integralno predočava javnosti, Tito je pod svojim sovjetskim pseudonimom Valter u Moskvi pisao 27. septembra 1938. godine:
”Po pitanju moje bivše žene Lusi, koja je, kako se pokazalo, neprijatelj i koju su organi NKVD uhapsili u jesen 1937, dužan sam da izjavim sledeće:

S njom sam se upoznao u novembru ili oktobru 1935. godine u domu (hotelu) `Luks` preko Nenadove i njenog muža Nenadova (mostarskih komunista Braine Fos i Alfreda Bergmana), gde su oni živeli u istoj sobi. Posle dolaska u SSSR 1935. godine razveo sam se sa svojom prvom ženom, s kojom se nisam video skoro sedam godina, jer je ona živela u SSSR-u, a ja sam bio u zatvoru u Jugoslaviji. Razlog zbog čega sam se sa njom razveo je sledeći: kada sam stigao u Moskvu, od mnogih drugova sam saznao da je ona glavni krivac što je moj (i Pelagijin) sin Žarko postao skoro huligan i propalo dete, koje sam našao u popravnom domu blizu Lenjingrada. Osim toga, saznao sam da se ona u svakodnevnom životu nemoralno ponaša. Bez obzira na to, ja sam se, protiv želje drugova da sa njom više ne živim, dogovorio da obnovimo zajednički život ako mi ona pomogne da spasemo dečaka, kojeg sam uzeo iz popravnog doma.

ONA se tada nalazila na partijskom radu po liniji SKP(b) 300 vrsti (oko 202 kilometra) daleko od Moskve, a u leto 1935. godine je stigla u Moskvu na partijski kurs. Živeli smo zajedno u `Luksu` dva meseca, koliko je kurs trajao. Tada sam se potpuno uverio u to da ona ne samo da mi neće pomoći da popravim sina, već da ga ona mrzi i kvari, da ona nema materinska osećanja itd.
Ja sam joj predložio da se razvedemo, jer mi druge veze osim sina nemamo, a ona je za njega tuđinac. Ona se saglasila i mi smo se razveli.
Bilo mi je teško samom se dečakom, jer sam radio u KI (Kominterni), a on je bio sam kod kuće i često je pravio izgrede u `Luksu`, tako da je iz uprave `Luksa` neprekidno bilo žalbi na njega, i kad sam se upoznao sa drugom ženom, Lusi, predložio sam joj da pređe kod mene, jer sam se nadao da će mi ona pomoći da pazim na dečaka. Kad je prešla kod mene, a ja vidio da se ona lepo ophodi prema njemu, saglasio sam se sa njenim predlogom i registrovali smo se u `Luksu`.
To se desilo već u jesen 1936. godine, pred moj odlazak u zemlju (Jugoslaviju) po zadatku. To sam uradio jer se ona saglasila da dečaku postane druga majka i da se brine o njemu."
(Nastaviće se)