Brod mašte Crnjanskog

Boro Krivokapić: INTERVJU JOŠ TRAJE

Legendarni osnivač i upravnik Ateljea 212 Mira Trailović (Kraljevo 1924-1989, Beograd - magija pozorišta) svojevremeno je u ekskluzivnom intervjuu istaknutom novinaru i piscu Boru Krivokapiću iznela nesvakidašnju priču o Ateljeu i sebi: o vremenima uzleta i zabrana, o prodoru avangardnog Ateljea i otporima, o životu i smrti pozorišta.

Autor je specijalno za "Novosti" priredio neobjavljenu verziju ovog neobičnog razgovora iz marta 1980. koji tek danas istorijski oslikava neprolaznu slavu "Ateljea" i njegovog neponovljivog upravnika.


KRIVOKAPIĆ: Ežen Jonesko?

TRAILOVIĆ: Revolucionar u pozorištu. Čovek koji je u pozorište ušao sa idejom razbijanja svih vladajućih normi, sa idejom koja vuče korene od Fejdoa i Strindberga... Ta ideja, međutim, tek je kod Joneska do kraja formulisana.
Njegov put, veoma interesantno, u toj meri se idejno reakcionarno razvio, tako da je Jonesko danas najantirevolucionarnija snaga savremenog pozorišta.

Krivokapić: Sudbine revolucionara, uostalom?

TRAILOVIĆ: To ste vi rekli... Sećam se jednog našeg vrlo zanimljivog susreta. Na nekim izborima u Francuskoj, levica je bila vrlo blizu pobede... Tada me je Jonesko primio u svom pariskom stanu. U svom stilu, stavio je ležaj ispod kreveta, navukao čaršav i pojavljivao se odozdo. Stalno je ponavljao: ako pobedi levica!... Vrlo zanimljiv put jednog čoveka.

Krivokapić: Miloš Crnjanski?

TRAILOVIĆ: Dugačak je period našeg poznanstva, sa trenucima o kojima čak ne bih želela da govorim.

(Telefon:
- Zdravo, dušo... Imam jedan intervju ovde... Javiću ti se posle... Ne, otkud znam, dušo... Ništa mi nije kazao... Zdravo, dušo...)

TRAILOVIĆ: ...Crnjanskog sam srela još u pričama mojih roditelja. Zajedno s njima, bio je profesor gimnazije i družili su se u mladosti. Ali, u stvari, naš prvi susret zbio se u Parizu, neposredno pre njegovog povratka u Jugoslaviju.

Krivokapić: Kad je u leto 1965, sa ambasadorom Srđom Pricom iz Londona stigao u jugoslovensku ambasadu, kod ambasadora Mite Miljkovića?

TRAILOVIĆ: Jeste... Otkud to znate?

Krivokapić: Tek ću da objavim...

TRAILOVIĆ: Taj susret je za mene bio veoma impresivan. Izgleda, međutim, da je u tom trenutku taj susret više značio za njega, jer je iz razgovora sa mnom...

Krivokapić: Shvatio da ga ovde - kad se vrati iz emigracije - neće uhapsiti?

TRAILOVIĆ: Ne bih tako rekla... Ali razgovarali smo vrlo otvoreno i, tako, vrlo intimno. Naš sledeći susret bio je u hotelu "Ekscelzior", u Beogradu. Pozvao me je na čaj. Tada sam upoznala njegovu divnu suprugu Vidu.
Naši susreti u Beogradu stvorili su mogućnost velikih intima... Ali ne mogu o tome, to nije za javnost.

Krivokapić: Vi znate da sam diskretan...

TRAILOVIĆ: Obećali ste da ću videti tekst... Znate, Crnjanski je bio jedan stari gospodin, a ja jedna mlada žena. Kad su prvi put štampali deo njegovih sabranih dela, zatražio je da se sretnemo.
- Želeo bih nešto da vam predložim - kazao je - sad sam prvi put u mogućnosti: da napravimo zajedno jedno veliko kružno putovanje brodom?...
To mu je, valjda, bila opsesija. Bila sam toliko šokirana tim predlogom...

(Telefon:
- Aleksandre dragi, dobro veče... Ja imam jedan intervju ovde, a posle vas čekam... Ovde je Krivokapić, on me uništava... Pa, dobro, dođite...
Privatno:
- Doći će Aleksandar Popović... Nisam pogrešila? On nam neće smetati, je l' te?)

TRAILOVIĆ: ...Stvarno sam bila šokirana, nasmejala sam se i upitala Crnjanskog:
- Kako to mislite?
- Tako, da napravimo jedan put...
- To je veoma laskavo za mene, ali moram da razmislim.
Jasno da je to bio samo izlet u njegovoj mašti.

Krivokapić: Žan-Luj Baro?

TRAILOVIĆ: Najčudnija pojava. Jedinstvena ličnost u istoriji pozorišta. Apsolutno nacionalna figura sa elementima lutalačkog duha i velikog priznanja. Upoznali smo se kad sam bila sasvim mlada, u Parizu, u Pozorištu nacija. Odmah me, pred svima, zagrlio i poljubio u oba obraza:
- Ostajete naša najdraža prijateljica Mira...
Kad sam došla iduće godine, očekivala sam da se naše prijateljstvo nastavi. Ali on me uopšte nije gledao, nije me prepoznavao. Kad su nas ponovo upoznali, opet je rekao:
- Ostajete moja najdraža prijateljica iz Jugoslavije...
Tako smo se upoznavali desetak puta... Kad je počeo BITEF, stiže njegovo pismo na moju adresu. I ja kažem: najzad se setio... Otvorio i vidim:
"Gospodin Mira Trailović!
Poštovani gospodine, čuo sam o vašim uspešnim aktivnostima u oblasti jugoslovenskog pozorišta i bilo bi mi veoma drago da se upoznamo..."
Itd. ...A meni prebacuju da sam rasejana!
(Nastaviće se)