Topovima sa ostrva

Piše: Nebojša Bogunović
POSLE osvajanja varoši, ustanici su krenuli u napad na tvrđavu. Pošto su Turci pružili snažan otpor, Karađorđevi borci su prešli na Veliko ratno ostrvo, odakle su topovima dejstvovali po važnim tačkama u neprijateljskom rasporedu. Branioci tvrđave nisu mogli da izdrže pritisak i sa kopna i sa reke, pa je turski komandant Sulejman-paša predao Beogradsku tvrđavu, čime je ratna operacija završena, a srpski ustanici ovladali Beogradom.
Jedan od učesnika u ovim borbama, Karađorđev buljubaša (šef voždovog obezbeđenja) Petar Jokić, u svom delu “Spomenik”, kojeg je objavila Srpska akademija nauka 1891. godine, ovako opisuje te dramatične trenutke:
“Naređeno je bilo i zapoveđeno da se u 10 sahata počnemo lagano prikradati i uskakati u šanac turski, koji je bio svud oko varoši. Vasa Čarapić, ja i Vule s našim ljudima dođemo niže Stambol-kapije, skoro pod šanac. Dok se u jedan mah osuše puške na Savi, pa onda redom od sve vojske, Turci se uzveriše, popališe na šancu mašale (baklje), pa nas onda kao po danu vide kako pristupamo. Počeše nas tući kartečom (topovima) i puškama. Urla se, Bože moj, viče se, puca puška - nebo se prolama! Pred nama su bile neke rupčage. Mi smo skakali iz rupe u rupu, približavajući se sve bliže šancu. Čarapić je bio baš uz mene, i sve je izmicao prvi. Kad god hoće u koju rupu napred da skoči, on se okrene te vikne momcima da idu za njim. Na jedan mah on ne skoči, nego pade u jednu rupu i progovori:
- E, izede me pas, zakon mu njegov!
I ODISTA ga olovo bejaše udarilo u lopaticu nad stražnjicom, pa izbilo na mali trbuh... Turčin ga je opazio i zgodio...
Ranjena Čarapića uzeli su njegovi momci na puške, i izneli gore u šator Karađorđu. Vasa je još mogao naručiti da ga sahrane u manastiru Rakovici.”
Oslobođenje Beograda bilo je najveći vojnostrategijski uspeh u Prvom srpskom ustanku koji je doprineo da cela Evropa sagleda razmere “srpske revolucije” i njen učinak u slamanju Osmanlijskog carstva.
Znajući da će oslobođenje Beograda predstavljati najveću vojnu i političku pobedu u Prvom srpskom ustanku, kao i da će osvajanje Beogradske tvrđave izazvati veliku pažnju u evropskoj javnosti, Karađorđe se trudio da prilikom planiranja vojnih dejstava sagleda najpovoljnija rešenja, uključujući i pravilan raspored komandnog kadra. Prilikom izbora komandanata operativnih kolona koje su imale zadatak da sa četiri strane uđu u Beograd, vožd je vodio računa da to budu ljudi koji su se u dotadašnjim borbama sa Turcima istakli svojom hrabrošću i vojnom umešnošću. To su, po njegovom mišljenju, bili Vasa Čarapić, Stanoje Glavaš, Sima Marković i Miloje Petrović Trnavac, koji su za svoje zasluge u ustanku dobili najviše vojne činove - postali su vojvode. Čarapić i Glavaš su, osim toga, uživali posebno Karađorđevo poverenje, jer su bili ustanički prvoborci, odnosno učestvovali su na istorijskom skupu u Orašcu na kojem je doneta odluka o dizanju ustanka.
Da je i široka srpska javnost delila voždovo mišljenje da su oni bili najbolji i najtalentovaniji ustanički komandanti, koji su imali presudnu ulogu u borbama za oslobođenje glavnog grada Srbije, pokazuje kasnija odluka beogradskih vlasti da se prvoj trojici od pomenute četvorke dodele ulice u Beogradu, i da im se odaju i druge počasti. (Prilikom proslave 200, godišnjice Prvog srpskog ustanka postavljene su na mestima gde su se nalazile gradske kapije spomen-ploče na kojima su ispisana njihova imena)
Kada je 1888. godine ugledni srpski intelektualac i predsednik Srpske kraljevske akademije Milan Đ. Milićević objavio “Pomenik znamenitih ljudi u srpskom narodu”, šira javnost se prvi put upoznala sa biografskim podacima četvorice komandanata beogradske operacije.
Smatrajući da bi i današnje generacije trebalo da znaju nešto više o njima, objavljujemo kratke izvode iz njihovih životopisa:
VASA ČARAPIĆ je rođen u Belom Potoku kraj Avale. Njegov otac Ivan doselio se u drugoj polovini DžVIII veka u ovo selo iz Kuča u Crnoj Gori. Vasa se kao mladić priključio dobrovoljačkim odredima u austrijskoj vojsci (frajkorima) i u njihovim redovima borio se protiv Turaka za vreme Kočine krajine (1788-1791). Kao jedan od viđenijih Srba koji je stekao vojno iskustvo u frajkorima, Vasa Čarapić se već na početku ustanka istakao kao jedan od najhrabrijih srpskih vojvoda o kome su u narodu ispevane mnoge pesme. Prvu veću oružanu akciju protiv Turaka izveo je u proleće 1804. godine u selu Leštanima u blizini Avale - tada je presreo janičarski odred pod komandom zloglasnog Kučuk Alije, koji je iz Jagodine stizao u pomoć dahijama u Beogradu i razbio ga, zarobivši veliki plen. Zajedno sa Karađorđem i drugim ustaničkim vođama, učestvovao je u oslobađanju Karanovca (Kraljeva).
(Nastaviće se)