Dositej Obradovi? je 18. avgusta 1807. stigao u oslobo?eni Beograd, gde mu je prire?en veli?anstveni do?ek. Neverovatnom energijom i upornoš?u, Dositej otvara prvu visokoškolsku ustanovu u Srbiji - Veliku školu
Piše: Nebojša Bogunović MADA je već bio u poodmaklim godinama, Dositej je želeo da svojim znanjem i iskustvom pomogne polupismenim, ali hrabrim i odlučnim ustaničkim vođama, i u poruci koju je uputio svom sinovcu Grigoriju kaže: “Ako Bog dá kakvu dobru promenu stvari u Srbiji (kao što novine pišu), rado bih u zemlju praroditelja došao.”
Nestrpljivi Dositej, koji je goreo od želje da se nađe u središtu sudbonosnih događaja u Srbiji, jer je predosećao da je dizanjem ustanka pokrenut veliki istorijski zamajac, napustio je Trst i u leto 1806. godine došao u Zemun, u nadi da će se provući kroz strogu austrijsku blokadu granice i “naći se u Beogradu, među svojom braćom”. Pošto mu to nije uspelo, on je otišao u blizinu Kovina i odatle je pod vrlo dramatičnim okolnostima, zbog nevremena (zamalo se tom prilikom nije udavio), prešao Dunav i stigao u Smederevo. Tu se tajno sastao sa Karađorđem i od njega dobio instrukcije da ode u Bukurešt i da tamo uspostavi kontakt sa ruskim diplomatskim predstavnicima, kao i sa ruskim vojnim štabom. O boravku Dositeja u Bukureštu veoma se malo zna, s obzirom na to da je to bila veoma poverljiva misija, ali po svemu sudeći i veoma uspešna. Naš poznati istoričar Milenko Vukićević pronašao je u istorijskim arhivama u Petrogradu jedan dokument iz koga se vidi da je Dositej za uspeh ove misije odlikovan ruskim Zlatnim krstom na zlatnom lancu, istovremeno kada su Karađorđe i Milenko Stojković dobili sablje od ruskog cara Aleksandra Prvog. To su, tvrdi Vukićević, “prva odlikovanja data od Rusa srpskim ustanicima”.
POSLE uspešno završenog diplomatskog posla u Rumuniji, Dositej je konačno došao u Beograd 18. avgusta 1807. godine, osam meseci posle njegovog oslobođenja. Doček koji mu je priređen bio je veličanstven. Kako tvrde hroničari, “pola Beograda se sjatilo na ulicama i sa kalemegdanskih zidina gruvali su topovi”. Oduševljenje koje je vladalo među Beograđanima bilo je razumljivo, jer je “veliki sin ovoga naroda” prvi put došao u svoju otadžbinu i to u poznim godinama (tada je imao 68), ovenčan slavom najvećeg srpskog prosvetitelja, književnika i filozofa. Ustaničke vlasti su svoga visokog gosta smestile u “Pašin konak”, tada najveću i najluksuzniju zgradu u Beogradu, koja se nalazila u Gornjem gradu na Kalemegdanu. Raskoš ove palate u kojoj je pre ustanka živeo beogradski vezir nije prijala skromnom srpskom prosvetitelju i on je posle 15 dana prešao u kuću svoga prijatelja Petra Novakovića Čardaklije.
Vremena za odmor nije bilo, jer su pred “najumnijim i najobrazovanijim Srbinom” stajali krupni zadaci na osnivanju škola i opismenjavanju naroda. Dositej je dobro znao da se sa političkom slobodom ne postiže potpuno oslobođenje ljudi, “jer pored ropstva tuđina postoji gore ropstvo, a to je neznanje”, kako je često govorio. Zato se sa velikim entuzijazmom prihvatio dužnosti “direktora svih srpskih škola”. Sa neverovatnom energijom i upornošću uspeo je da za samo godinu dana otvori prvu visokoškolsku ustanovu u Srbiji, tzv. Veliku školu (koja se nalazila u zgradi današnjeg Muzeja Vuka i Dositeja u Gospodar Jevremovoj ulici).
S OBZIROM na to da je to bio najveći kulturni događaj u Karađorđevoj Srbiji, koji se odigrao 13. septembra 1808. godine, beležimo reči jednog od učesnika, odnosno učenika te škole, kasnije slavog Vuka Stefanovića Karadžića, koji je ovako opisao svoje prve đačke dane: “Klupa u školi nije bilo, nego su đaci unaokolo sjedili na slamnim stolicama. U određeni čas dođe Mladen (Milovanović) sa svojim sovjetnicima, s mitropolitom i Dositejom, i, pošto mitropolit u najvećoj sobi, gde će biti škola, osveti vodu, Dositej sjedeći pročita iz jednoga velikoga teftra… besedu 'O dužnom poštovanju nauke'." U tom čuvenom govoru on je, između ostalog, rekao:
“Bog preblagi i mnogomilostivi izbavio je zemlju našu… od sužanjstva turskoga, a mi valja da se staramo da izbavimo dušu našu od sužanjstva duševnoga, to jest: od neznanja i slepoće umne… Blago celome narodu srpskom, ako vi postanete i budete blagoljubivi, pravdoljubivi i prosvećeni! Od vas će se sva nacija naša prosvetiti… jer vi ćete biti s vremenom narodni poglavari, sudije i upravitelji, i od vas će zavisiti sveopšte narodno blagostanje… Ako li vi budete - sačuvaj bože! - zli, nepravedni, grabitelji i mučitelji, teško narodu, s vama zajedno!”
I VOŽD NEPISMEN
OTVARANJE Velike škole u Beogradu imalo odjeka i u stranoj štampi. U jednom novinskom izveštaju iz Beča se kaže da je Karađorđe izdao nalog, da se posveti pažnja kulturnom i prosvetenom uzdizanju srpskog naroda. U tu svrhu osnovana je u Beogradu jedna nova školska ustanova, o kojoj “Pressburger Zeitung” donosi sledeće informacije: “Postoji u Beogradu novoosnovana škola, koja radi pod rukovodstvom Dositeja Obradovića. Škola je vrlo dobro uređena, i prema jednom nalogu srpskog senata, treba otvoriti slične škole i u ostalim manjim mestima Srbije, što bi podiglo kulturu i prosvetu kod naroda.” O niskom stupnju srpske prosvete piše “Allgemeine Zeitung”, ističući da je i "vođa srpskog ustanka Karađorđe nepismen, što međutim, ne umanjuje njegove vanredne organizatorske sposobnosti, koje su došle do izražaja prvih godina srpskoga ustanka”.
(Nastaviće se)
Nestrpljivi Dositej, koji je goreo od želje da se nađe u središtu sudbonosnih događaja u Srbiji, jer je predosećao da je dizanjem ustanka pokrenut veliki istorijski zamajac, napustio je Trst i u leto 1806. godine došao u Zemun, u nadi da će se provući kroz strogu austrijsku blokadu granice i “naći se u Beogradu, među svojom braćom”. Pošto mu to nije uspelo, on je otišao u blizinu Kovina i odatle je pod vrlo dramatičnim okolnostima, zbog nevremena (zamalo se tom prilikom nije udavio), prešao Dunav i stigao u Smederevo. Tu se tajno sastao sa Karađorđem i od njega dobio instrukcije da ode u Bukurešt i da tamo uspostavi kontakt sa ruskim diplomatskim predstavnicima, kao i sa ruskim vojnim štabom. O boravku Dositeja u Bukureštu veoma se malo zna, s obzirom na to da je to bila veoma poverljiva misija, ali po svemu sudeći i veoma uspešna. Naš poznati istoričar Milenko Vukićević pronašao je u istorijskim arhivama u Petrogradu jedan dokument iz koga se vidi da je Dositej za uspeh ove misije odlikovan ruskim Zlatnim krstom na zlatnom lancu, istovremeno kada su Karađorđe i Milenko Stojković dobili sablje od ruskog cara Aleksandra Prvog. To su, tvrdi Vukićević, “prva odlikovanja data od Rusa srpskim ustanicima”.
POSLE uspešno završenog diplomatskog posla u Rumuniji, Dositej je konačno došao u Beograd 18. avgusta 1807. godine, osam meseci posle njegovog oslobođenja. Doček koji mu je priređen bio je veličanstven. Kako tvrde hroničari, “pola Beograda se sjatilo na ulicama i sa kalemegdanskih zidina gruvali su topovi”. Oduševljenje koje je vladalo među Beograđanima bilo je razumljivo, jer je “veliki sin ovoga naroda” prvi put došao u svoju otadžbinu i to u poznim godinama (tada je imao 68), ovenčan slavom najvećeg srpskog prosvetitelja, književnika i filozofa. Ustaničke vlasti su svoga visokog gosta smestile u “Pašin konak”, tada najveću i najluksuzniju zgradu u Beogradu, koja se nalazila u Gornjem gradu na Kalemegdanu. Raskoš ove palate u kojoj je pre ustanka živeo beogradski vezir nije prijala skromnom srpskom prosvetitelju i on je posle 15 dana prešao u kuću svoga prijatelja Petra Novakovića Čardaklije.
Vremena za odmor nije bilo, jer su pred “najumnijim i najobrazovanijim Srbinom” stajali krupni zadaci na osnivanju škola i opismenjavanju naroda. Dositej je dobro znao da se sa političkom slobodom ne postiže potpuno oslobođenje ljudi, “jer pored ropstva tuđina postoji gore ropstvo, a to je neznanje”, kako je često govorio. Zato se sa velikim entuzijazmom prihvatio dužnosti “direktora svih srpskih škola”. Sa neverovatnom energijom i upornošću uspeo je da za samo godinu dana otvori prvu visokoškolsku ustanovu u Srbiji, tzv. Veliku školu (koja se nalazila u zgradi današnjeg Muzeja Vuka i Dositeja u Gospodar Jevremovoj ulici).
S OBZIROM na to da je to bio najveći kulturni događaj u Karađorđevoj Srbiji, koji se odigrao 13. septembra 1808. godine, beležimo reči jednog od učesnika, odnosno učenika te škole, kasnije slavog Vuka Stefanovića Karadžića, koji je ovako opisao svoje prve đačke dane: “Klupa u školi nije bilo, nego su đaci unaokolo sjedili na slamnim stolicama. U određeni čas dođe Mladen (Milovanović) sa svojim sovjetnicima, s mitropolitom i Dositejom, i, pošto mitropolit u najvećoj sobi, gde će biti škola, osveti vodu, Dositej sjedeći pročita iz jednoga velikoga teftra… besedu 'O dužnom poštovanju nauke'." U tom čuvenom govoru on je, između ostalog, rekao:
“Bog preblagi i mnogomilostivi izbavio je zemlju našu… od sužanjstva turskoga, a mi valja da se staramo da izbavimo dušu našu od sužanjstva duševnoga, to jest: od neznanja i slepoće umne… Blago celome narodu srpskom, ako vi postanete i budete blagoljubivi, pravdoljubivi i prosvećeni! Od vas će se sva nacija naša prosvetiti… jer vi ćete biti s vremenom narodni poglavari, sudije i upravitelji, i od vas će zavisiti sveopšte narodno blagostanje… Ako li vi budete - sačuvaj bože! - zli, nepravedni, grabitelji i mučitelji, teško narodu, s vama zajedno!”
I VOŽD NEPISMEN
OTVARANJE Velike škole u Beogradu imalo odjeka i u stranoj štampi. U jednom novinskom izveštaju iz Beča se kaže da je Karađorđe izdao nalog, da se posveti pažnja kulturnom i prosvetenom uzdizanju srpskog naroda. U tu svrhu osnovana je u Beogradu jedna nova školska ustanova, o kojoj “Pressburger Zeitung” donosi sledeće informacije: “Postoji u Beogradu novoosnovana škola, koja radi pod rukovodstvom Dositeja Obradovića. Škola je vrlo dobro uređena, i prema jednom nalogu srpskog senata, treba otvoriti slične škole i u ostalim manjim mestima Srbije, što bi podiglo kulturu i prosvetu kod naroda.” O niskom stupnju srpske prosvete piše “Allgemeine Zeitung”, ističući da je i "vođa srpskog ustanka Karađorđe nepismen, što međutim, ne umanjuje njegove vanredne organizatorske sposobnosti, koje su došle do izražaja prvih godina srpskoga ustanka”.
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Veliki uspeh Rusa kod Pokrovska! "Hrabri" oslobodili Miroljubovku (MAPA/VIDEO)
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 23:14
OSVEŽAVA I DAJE SNAGU: Prolećna salata od šargarepe i suvog grožđa
PROLEĆNA salata od šargarepe i suvog grožđa je osvežavajuća i daje energiju.
13. 05. 2025. u 23:10
"SVET MI SE SRUŠIO TE NOĆI" Majka: Moj dečak izašao iz kuće neprimetno, namamljen u zlu zamku na igralištu
U MALOM gradu Mandenu, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, četrnaestogodišnji Tolga I. izboden je nožem tokom noći na dečijem igralištu.
13. 05. 2025. u 23:09
KATASTROFA ZA BOSTON! DŽejson Tejtum doživeo najtežu moguću povredu u svetu sporta
Košarkaši Bostona gube u plej-of seriji od Njujork Niksa sa 3:1, međutim to im je sada manji problem, jer se njihov najbolji igrač katastrofalno povredio.
13. 05. 2025. u 23:06
TRAMP SE OGLASIO O PREGOVORIMA U ISTANBULU: U Tursku putuje i Rubio - Očekujem solidne rezultate od razgovora Rusije i Ukrajine
AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da će američki državni sekretar Marko Rubio i drugi predstavnici SAD otputovati u Istanbul na pregovore o Ukrajini.
13. 05. 2025. u 23:02
