Englezi sa - kalauzom

Piše: Ranko ĐUKIĆ

VELIKA Britanija je, ne bez razloga, bila ponosna što je uoči Drugog svetskog rata uspevala da dešifruje gotovo sve nemačke tajne poruke: vojne, diplomatske, trgovačke. Dolaskom Hitlera na vlast, u Nemačkoj je počeo da se uvodi potpuno novi sistem šifara, baziran na uređaju, nazvanom "Enigma", čiji se nastanak vezivao za, daleku, 1919. godinu.

"Enigmu" je izumeo i patentirao izvesni Hugo Koh, iz Delfta, u Holandiji, a potom ga prodao berlinskom inženjeru i pronalazaču Arturu Šerbijusu. Uređaj je prvi put javno izložen na Kongresu Međunarodne poštanske unije, 1923. godine, s ciljem - čuvanja poštanskih tajni.

Pripremajući se, ubrzano, za rat, Nemci su se lasno setili "Enigme", naslućujući njene neograničene tehničke mogućnosti. Ona je ubrzo uvršćena među uređaje najveće važnosti. Lako je bilo zaključiti da se radi o jeftinoj, lakoj, čvrstoj mašini, jednostavnoj za rukovanje i održavanje. Ona je, uz to, mogla da proizvodi šifre u gotovo neograničenom broju.

"Enigma" je bila u stanju da odoli bilo kakvoj "provali", pa i nasrtajima najveštijih kriptoanalitičara! Mogla je, recimo, da padne u ruke bilo kome, ali nije mogla da bude korišćena bez poznavanja ključa.

ENGLEZI su, relativno brzo, doznali za "Enigmu", ali je njen sastav i program za njih i dalje bio velika nepoznanica. Tako je bilo sve do juna 1938. godine, kad je čovek u Ministarstvu rata u Londonu, po imenu Stjuart Mentis, iz Praga primio jednu od najvažnijih, ako ne i najvažniju obaveštajnu poruku u istoriji Drugog svetskog rata. Nju je poslao obaveštajac s nadimkom Džipson, koji se upravo iz Varšave vratio u glavni čehoslovački grad.

- Posredstvom Poljske obaveštajne službe - javljao je Džipson - neki poljski Jevrejin, predstavljajući se kao Rihar Levinski, mada i sam nije tvrdio da je to njegovo pravo ime, ponudio je Englezima - svoja znanja o "Enigmi". Tvrdio je da je, kao matematičar i inženjer, radio svojevremeno u berlinskoj fabrici, koja je izrađivala ovaj uređaj, te je bio upućen u sve njegove tajne.

Ponuda je, van sumnje, bila veoma privlačna, ali je izazivala i sumnju. Upravo zbog toga, Džipson je tražio odobrenje od svojih londonskih poslodavaca da stupi u kontakt s Levinskim. Dodao je da je reč o čoveku koji je, s hiljadama svojih sunarodnika, proteran iz Nemačke, a koji za ovu uslugu ne traži više od 10.000 funti sterlinga, zatim engleski pasoš za sebe i suprugu, kao i vizu kojom im se omogućuje boravak u Francuskoj.

Kad je iz centrale stigla dozvola za ulazak u ovaj "posao", Džipson se, u najvećoj tajnosti, u Varšavi sastao s Levinskim. Ovaj mu je tom prilikom rekao da toliko poznaje "Enigmu" da je u stanju, čak, da napravi i njenu kopiju! Usledila je nova poruka centru u Londonu, koja je, razume se, tamo izazvala uzbuđenje najviše vrste.

IPAK, poslovično sumnjičavi Englezi, odlučili su da u Varšavu upute dva svoja vrlo uvažena stručnjaka - Knoksa i Teringa - da se i sami uvere o čemu je zapravo reč. Ovi su na strogo skrivani put krenuli naoružani najvećim mogućnim zvanjem iz te oblasti, ali i - velikim podozrenjem. Postojala su, naime, mišljenja da "Enigma", o kakvoj se priča, u stvarnosti ne postoji, niti može da postoji. Bilo je ozbiljnih glava koje su tvrdile da bi uređaj sa takvim svojstvima morao da bude veliki kao katedrala svetog Pavla u Londonu. Čitavi univerziteti - čulo se s te strane - morali bi da školuju ljude koji bi ga opsluživali, a on bi, povrh svega, trošio više energije nego što bi mogla da proizvede neka džinovska elektrana!

Knoks i Tering su, za svaki slučaj, doputovali u Varšavu i sastali se s Levinskim. Njihov prvi susret odigrao se u Muzeju "Madam Kiri", da bi se razgovor nastavio uz šetnju kraj Visle, sve do stana Levinskog, u varšavskom getu. Bio je to - izvestili su oni kasnije svoje šefove - neupadljiv, crnpurast čovek, četrdesetih godina, mršav i pognut u hodu. Iz njegovog iskaza se, međutim, lako moglo zaključiti da - poznaje sve tajne "Enigme"! Preporučili su, zbog toga, da se njegova ponuda prihvati i preduzme sve da se Levinski što pre, zajedno sa suprugom, sprovede u Pariz.

Poduhvat je mogao da bude izveden jedino tako što se do prestonice Francuske putovalo preko Stokholma, da bi se svakako mimoišla Nemačka. Levinski su, dakle, tim putem, prispeli u Pariz, gde je brigu o njima preuzeo francuski kapetan fregate, po imenu Danderdal. On je, blagodareći dobrim vezama, izdejstvovao za Levinske dozvolu boravka, a da, pri tom, nije morao da otkrije čime će se oni baviti u novoj sredini.

A KUTIJA - OBIČNA
U JEDNOM pariskom stanu, pod budnim okom Danderdala, ubrzo
će početi da se rađa nova "Enigma". Bio je to naoko jednostavan uređaj, ne viši od 45 i ne širi od 60 santimetara, što znači: ni približno prostorno "konkurentan" čuvenoj londonskoj katedrali. Smeštaj mu se nalazio u običnoj drvenoj kutiji, odakle je bio povezan s dve električne pisaće mašine. Da bi se, posredstvom ove "Enigme", poslala poruka, bilo je dovoljno da se odabere određeni ključ za taj dan, mesec i kvartal, zatim da se povežu odgovarajući priključci i poruka otkuca na jednoj od pisaćih mašina. Šifrovana poruka bi, na taj način, dospela do druge mašine, koja bi je, na osnovu uputstava na početku emitovanja, lako - odgonetnula.
(Nastaviće se)