Gubici zbog šifre

Piše: Ranko Đukić
"ENIGMI" se i Hitler, od samog početka korišćenja, bezgranično radovao i bila je uvrštena sistem komandovanja Vermahta, i to od puka pa naviše. Njome su se služile nemačke kopnene jedinice, avijacija, brodovi, podmornice. Nemci su, čak, toliko bili sigurni u njenu "nesavladivost", da su je, dakako bez uputstava o načinu korišćenja, mirne duše prodali svojim prijateljima u Japanu, Italiji, Rumuniji, Bugarskoj...

Sad su Enigmu posedovali i Englezi, istina kao kopiju, ali ne manje vrednu od originala. Ono što je za njihove potrebe, a za beznačajan novac, uradio Levinski, ne samo da je odgovaralo svojoj nameni, nego je u svemu bilo ravno nemačkoj "Enigmi". Pokazaće se to uskoro, kad se Poljaci budu domogli i jednog primerka "prave" "Enigme" i isporučili je Britancima. Ovi će, služeći se "Enigmom", razviti čitavu tehniku odgonetanja nemačkih poruka, neprekidnom izmenom ključeva i procedura.

Time će biti prikupljeni najvažniji obaveštajni podaci Drugog svetskog rata, koji će biti nazvani: Ultra, a ostaće do kraja rata - tajna za Hitlera. Ultra će biti uzrok silnih nemačkih gubitaka i ljudstva u materijalu. Istini za volju, i saveznici su morali podosta da žrtvuju, samo da se ne bi otkrilo da su prodrli u složeni sitem nemačkih šifara. Poznati su slučajevi da su i izvesni gradovi u Britaniji, u vreme rata, ostajali nebranjeni, pa i nezamračeni, mada su na vreme otkrivene poruke o njihovom skorom bombardovanju, sve u cilju očuvanja tajnosti Ultre. Ovaj "ustupak" naplaćivan je uskoro, s kamatom, protivničkoj strani, koja je i dalje živela u uverenju da je njen izum, zvani "Enigma", neprikosnovn na obaveštajnom nebu.

ŠTA je, na kraju, bilo sa Levinskim? - s razlogom ćete se upitati, poštovani čitaoče. Kakva je dalja subina čoveka čija je najveća zasluga ta što je jedna velika Hitlerova nada postala najmoćnije oružje u rukama njegovih ratnih rivala?

Nemačka soldateska, pošto je izrada kopije "Enigme" privedena kraju, opasno se približavala francuskoj granici. Tada je u Londonu odlučeno da se bračni par Levinski, iz bezbednosnih, a još više iz obaveštajnih razloga, prebaci u Englesku, kako ne bi pali u ruke Nemcima. Jedan pilot tajne službe odleteo je 18. juna 1940. godine u Pariz, gde je na Aerodromu "Orli" trebalo da ukrca Levinske. Oni su ga, odista, tamo i dočekali, sa svom svojom imovinom, a u pratnji neizbežnog Danderdala. Bili su, doduše, u društvu gomile bogatih Francuza, koji su takođe svim silama, i novcem, nastojali da se sklone ispred sve očiglednije nemačke okupacije. Nudili su prispelom engleskom pilotu čitava bogatstva, samo da ih ukrca u svoju letilicu. On je, međutim, imao striktno naređenje: jedini putnici na ovom letu preko Lamanša mogli su da budu samo Levinski! Tako je i bilo.

Stigavši u London, Levinski su dobili stan, pa i policijsku zaštitu. Ali, jednog dana, netragom su nestali. Sprovedena je, s tim u vezi, opsežna istraga, kojom je utvrđeno da ovaj bračni par nije za vreme boravka u Engleskoj održavao bilo kakve veze sa poljskom ambasadom u toj zemlji, čak ni sa poljskim emigrantima, Pa, kako se onda desilo da nestanu? Kuda su otišli?

O tome se u Londonu svašta pričalo. Po nekim mišljenjim, odmaglili su, i stigli bezbedno, čak u Australiju. Neki su se kleli da su ih videli kao vlasnike farme na severu Australije. Po drugim, nikakve farme nema, za tako nešto Levinski nisu imali dovoljno novca, već su odlučili da svoje buduće godine provedu u divljini, među kengurima, kao članovi neke verske sekte...

HENRI Derikur je bio treća po važnosti ličnost u široko razgranatoj engleskoj špijunskoj mreži u Francuskoj, kojoj su postavljeni vrlo zamašni zadaci uoči savezničkog iskrcavanja u Normandiji. Kao što je poznato, ova mreža, poznata po nazivu "Prosper", dobijenom po nadimku čoveka koji joj je stajao na čelu - raspala se posle energične nemačke akcije. Mnoge okolnosti s tim u vezi ostale su nerazjašnjene do današnjih dana. Ipak, najvećim velom tajne obavijena je ličnost pomenutog Derikura.

Francuz po narodnosti, Derikur je sve do Drugog svetskog rata leteo kao pilot "Er fransa" na liniji između Pariza i Berlina i važio je za majstora svog posla. Vrline su mu, prema opštem tvrđenju, bile izuzetna inteligencija, uverljivost, veština, upadljiva lična privlačnost. Po tome je ljude osvajao na prečac. Pre nego što je postao engleski špijun, bio je u Londonu podvrgnut detaljnom ispitivanju. Tom prilikom je, pored ostalog, utvrđeno da Derikur u Parizu ima suprugu, kojoj je pre polaska na Ostrvo obezbedio stan i solidnu svotu novca. Kako nije mogao da u celini dokaže poreklo tolikog novca, a poricao je da je prethodno pružao usluge bilo kojoj drugoj obaveštajnoj službi - izazvao je očiglednu sumnju kod ispitivača. Prevagnulo je, međutim, to što je bio iskusan pilot, sa oko 4.000 časova letenja i što je odlično poznavao prilike u avionskom saobraćaju u Francuskoj. Zbog toga je u noći između 22. i 23. janaura 1943. godine padobranom spušten na francusko tlo, severno od Orleana.
(Nastaviće se)