Agent dve službe

Piše: Ranko Đukić
DERIKUR je odmah otputovao u Pariz, gde je nastavio da živi, gotovo kao i svaki drugi građanin, sa ženom Žaninom, u Ulici Pergoleze 58. u kraju koji je među najozgloglašenijim, gestapovskim, teritorijama u ovom gradu. Njegov neposredni sused bio je, na primer, Hugo Blajher, jedan od najsposobnijih Abverovih kontraobaveštajnih oficira u Francuskoj. Blajher je je dobro znao ko je Derikur i šta radi u Francuskoj, ali ga u prvo vreme nije odao. I Derikuru je bilo poznato ko je njegov sused, ali se, verovatno, tešio time što je u nemačkoj obaveštajnoj hijerarhiji imao prijatelje važnije od njega.

Jedan od njih bio je Hans Benelburg, Bavarac poreklom, alkoholičar i homoseksualac, visoki funkcioner nemačke službe bezbednosti. S njim je Derikur održavao intimne veze, a to poznanstvo datira još od pre rata, kad je Bemelburg službovao kao policijski ataše nemačke ambasade u Parizu.

Priroda njihovih odnosa, što je i razumljivo, nikad do kraja nije rasvetljena, ali se pouzdano zna da je Derikur imao svoj dosije u arhivi nemačke obaveštajne službe, i to kao 48. po redu u Bemelburgovoj službi. Kasnije je otkriveno da je od N emaca primio oko četiri miliona franaka, da bi kupio posed na jugu Francuske, što, svakako, nije podatak koji bi obradovao njegove naredbodavce u Londonu.

SUDEĆI po mnogobrojnim dokumentima, Derikurova misija je bila među najvažnijim koje su obavljali britanski i saveznički, obaveštajci u Francuskoj u toku Drugog svetskog rata. U svojstvu vrsnog vazduhoplovnog znalca, posebno za parisku oblast, on je pronalazio tajna polja za sletanje engleskih aviona, čuvene "Mesečeve eskadrile", postavljao je svetleće signale i upravljao uzletanjem. Preuzimao je na staranje pridošle agente i pomagao im da stignu do odredišta, a bio je zadužen i za evakuaciju onih koji su se vraćali u Englesku. On i njegov krug - nazvan "Potkivač" - bili su odgovorni za bezbednost tajnih aerodroma i njihovu upotrebljivost, za komuniciranje s Londonom, što je podrazumevalo široka poznanstva i dobro snalaženje u vodama konspiracije.

Organizaciono, Derikur je bio povezan s Prosperom, svaki od njih je dobro poznavao namere i dužnosti onog drugog. Međutim, nikad nije utvrđeno da li je Prosper bio upoznat s tim da se Derikur druži s neprijateljem, mada se može pretpostaviti da mu to nije moglo promaći. Ali, kad je to za njega postalo izvesno, bilo je kasno, pa se zbog toga nikad nije požalio organizaciji. Nije to učinio čak ni onda kad se u njemu rodila sumnja da Derikur poštu koja je stizala iz Londona dostavlja Nemcima na uvid. Sam Derikur će, mnogo kasnije, to ovako objasniti: ta pošta nije bila naročito važna, a za uzvrat mu je bilo dopuštano da se služi tajnim aerodromima neometano od Nemaca!

I TO je, dobrim delom, bilo sasvim tačno. Kasnije će se obelodaniti da je London bio dobro upoznat sa onim što rade Derikur i nemačka obaveštajna služba, kao što su i Nemci znali da Derikur radi - za Engleze. Zbog toga je, i danas, teško razlučiti ko je ovom obaveštajcu bio glavni, a ko sporedni gazda, od koga je bio bolje plaćen, kome je vernije služio. U rasvetljavanju ovakvih dilema treba, svakako, računati i sa jednom od evidentnih Prosperovih mana - nemarnošću. Mada je stajao na čelu najveće od svih mreža bilo koje službe ili sile u okupiranoj Francuskoj, koja je bila povezana s drugom velikom mrežom - nazvanom "Naučnik" i još nekima - Prosper je vremenom postajao sve samopouzdaniji i nesmotreniji.

No, bez obzira na to, iz Britanije su mreži obaveštajaca u Francuskoj i dalje slali značajne količine oružja, municije, eksploziva. Samo u toku jednog meseca 1943. godine, "Prosperu" je avionima britanskog vazduhoplovstva isporučeno 240 kontejnera, a u svakom od njih bilo je po šest lakih mitraljeza sa po hiljadu šaržera, pet pištolja sa po 50 šaržera, 52 ručne bombe, 156 zavoja za prvu pomoć, 6.600 šaržera za parabelum 9 mm i 3.168 šaržera za puške. Kontejneri su spuštani u mrklo doba, noću, iz aviona čije se brujanje nadaleko moralo čuti, tako da je stizalo i do ušiju mnogobrojnih nemačkih doušnika.

Nemcima je bivalo sve jasnije šta rade ljudi iz "Prospera", učestala su hapšenja, u kojima su jedni, podvrgnuti mučenju, otkrivali druge. Posebnom Hitlerovom naredbom, preduzete su opsežne mere u cilju uništenja snaga otpora, sabotaže i špijunaže u Francuskoj. Tada su streljani mnogi obaveštajci i rodoljubi, zatvori su bili pretrpani, a mladi su sve češće bežali u šume i planine.
(Nastaviće se)