Bekstvo za - priču!

Piše: Ranko Đukić
NESREĆNI Garbi-Černjavski je dospeo u zloglasni zatvor "Fresnes", iz koga je malo ko, a pogotovu neprijateljski špijun, izvukao živu glavu. Protiv njega je vođena istraga, izgledalo je da mu smrtna kazna ne gine, kad se desio obrt. Pukovnik Joahim Roleder, šef specijalne sekcije Abvera čiji je zadatak bio da ubacuje nemačke agente u britansku obaveštajnu mrežu, mesecima je pretraživao francuske kazamate, tražeći nekoga ko bi mogao da bude poslat na Ostrvo. Dakako, interesovali su ga pre svega britanski špijuni, koji bi posle zavrbovanja pristajali da izvrše postavljene zadatke.

Rolederu je, pri prvom susretu, bilo jasno da u Garbi-Černjavskom ima obaveštajca izuzetnih svojstava, hrabrog, hladnokrvnog, smirenog, pouzdanog. Omaška koja mu se desila sa Mačkom mogla je, zaboga, svakome da se dogodi...

Pri prvom susretu, Roleder je ponudio Garbi-Černjavskom da, u svojstvu nemačkog špijuna, pođe u Englesku. To bi poštedelo smrti ne samo njega već i stotinu agenata mreže na čijem čelu je ovaj Poljak stajao, a koje su Nemci pohapsili. Garbi-Černjavski nije odmah odgovorio, zatražio je nekoliko dana, da o svemu podrobno razmisli. Posle toga saopštio je Rolederu da prihvata njegovu ponudu, ali pod uslovom da Nemci obećaju da će posle rata Poljskoj vratiti puni nacionalni suverenitet. Roleder nije, razume se, mogao da pružu takvu garanciju, pa su pregovori prekinuti.

USKORO je, međutim, došlo do ratnog sukoba između Nemačke i Sovjetskog Saveza. To je bio povod da Gorbi-Černjavski pozove Roledera u svoju ćeliju i prizna mu da je bio u zabludi. Po njemu, sada se vidi da prirodni neprijatelj Poljske nije Nemačka nego SSSR, te zbog toga on prihvata ponudu, uz jedini uslov da se sa njegovim drugovima iz obaveštajne mreže postupa kao sa ratnim zarobljenicima. U tom slučaju, kako se sam izrazio, otići će u Englesku i "raditi za mir" (između Nemačke i Engleske).

Garbi-Černjavski je, dakle, prihvatio ponudu Abvera, dobio je konspirativno ime Armand, a dogovoreni su i svi detalji oko njegovog "bekstava". Za divno čudo, taj zadatak je poveren Hugu Blajheru, špijunu Abvera, onom istom što ga je uhapsio u krevetu. Ovaj blajher će o tome kasnije napisati u svojim memoarima:

"Na početku 1942. dobio sam veoma čudan zadatak. Naređeno mi je da odem u Fresnes i odatle odvedem Armanda, tobože zato da bih ga sproveo na saslušavanje u Pariz, ali zapravo da mu omogućim da putem pobegne... Cela priča bila je đavolski tajanstvena. Dobio sam utisak da je Armandu poveren nekakav zadatak, specijalni, i da mu ga je dao neko na najvišem položaju u vrhovnoj komandi nemačke vojne obaveštajne službe... Sve do toga trenutka moj zadatak je bio da hvatam špijune, a sada su odjednom od mene zahtevali da omogućim bekstvo šefu jedne velike i opasne neprijateljske špijunske mreže.

PRE nego što sam krenuo na izvršenje tog zadatka", nastavlja Blajner, "rečeno mi je kako bi se moglo lako dogoditi da za način Armandovog bekstva sazna francuski Pokret otpora, pa zato moram dobro da pazim šta radim. U svakom slučaju, naša Služba bezbednosti nije smela ništa o tome da zna. Kako bih bio siguran da će francuski Pokret otpora saznati za Armandovo bekstvo i to što prirodnije, poveo sam sa sobom jednog od svojih agenata za kojeg sam znao da radi za drugu stranu. Razume se da mu nisam odao tajnu..."

Bekstvo Garbi-Černjavskog bilo je vrlo lukavo smišljeno i izvedeno. Zamišljeno je, zapravo, da ga Blajher i Raul Kifer - to je onaj agent koji je radio za obe strane - povezu automobilom iz zatvora, a da im se na putu, na jednoj oštroj krivini, ispreči nemački kamion, koji je, tobože zbog kvara na motoru, zastao. Kad vozač putničkog automobila zbog toga naglo zakoči i stane, Armand je trebalo da iskoči i pobegne. Njegovi nemački pratioci potrčali bi za njim, ispalili čak i pokoji metak iz pištolja, ali se on na to nije smeo obazirati, morao bi da beži i dalje.

Posle bezuspešne "potere" dvojica Nemaca bi trebalo da se vrate u automobil, neobavljena posla. Armanda je čekalo skrovište u tajnom stanu Abvera, tu će ga dočekati neki ljudi, skinuti mu lisice, daće mu novo odelo, falsifikovane isprave na ime kurira rumunske ambasade u Parizu, novac i karte za voz. Odatle je trebalo da putuje železnicom do Liona, gde će ga u jednom hotelu ponovo čekati Blajher i omogućiti da pobegne u Španiju.

Sve je išlo kao podmazano, čak i više od toga. Putničko vozilo je, štaviše, stvarno naletelo na zaustavljeni kamion na putu, što je samo doprinelo uverljivosti bekstva. Kad je za to saznao francuski Pokret otpora, odmah je bio obavešten London. Armand je dve nedelje kasnije prešao špansku granicu i Pirineje, i to jednim britanskim kanalom za prebacivanje. U Madridu se najpre sastao sa britanskim oficirom, koji je imao konspirativno ime Mondi, čiji je prevashodni zadatak bio da se stara o prebacivanju begunaca iz Francuske preko Španije u Britaniju.
(Nastaviće se)