Šifra lepe špijunke

Piše: Ranko ĐUKIĆ
U JEKU priprema saveznika za iskrcavanje u Normandiji, kada je trebalo na svaki način zbuniti protivnika i navesti ga na krive zaključke o stvarnom pravcu udara, britanskoj obaveštajnoj mreži je stigla nenadana i dragocena pomoć. Jedna mlada i izuzetno lepa Argentinka, koja će dobiti konspirativno ime Brunks, posetila je 1942. godine oca, koji je za vreme rata radio u argentinskoj ambasadi u Višiju, u Francuskoj. Kako je devojčin otac još od pre rata imao vrlo dobre veze u Engleskoj, nemački Abver je odlučio da simpatičnu pridošlicu iz Južne Amerike iskoristi za svoje ciljeve.
Ponuda je bila sasvim jasna: devojka treba kao nemački špijun da otputuje u Englesku i da odatle šalje obaveštenja u London. Kako ju je put do Londona vodio preko Madrida, to je ona iskoristila da poseti tamošnju britansku ambasadu i ispričala sve o svojoj misiji. Zauzvrat, ubrzo je dobila vizu za Englesku i ona je u ovu ostrvsku zemlju doputovala krajem oktobra 1942. godine. Usledila su dosta duga i opsežna saslušanja od kontraobaveštajne službe, ali je devojka na kraju puštena, na intervenciju "odozgo", što je značilo da sa njom imaju vrlo ozbiljne namere. Tada je i dobila svoje konspirativno ime.
Karijeru dvostrukog agenta Brunks je počela na taj način što je Nemcima slala poruke nevidljivim mastilom, ali je njihov sadržaj bio pažljivo pripreman u londonskoj "centrali". Očigledno je da su u Berlinu veoma držali do njenih usluga, jer su lepoj Argentinki davali mesečni paušal od 25 funti, što je za to vreme bila dobra svota. Osim toga, nadoknađivali su joj i troškove života i uz to davali i visoke premije.
Zanimljivo je da je ova špijunka poruke Berlinu slala preko lisabonske banke, čijim posredstvom je dobijala i direktive od svojih naredbodavaca iz Nemačke. Krajme 1943. godine Nemci, uveliko zaokupljeni mogućom invazijom, poslali su joj neobičan kod, kojim bi što ekspeditivnije dostavljala sve važnije podatke o savezničkim namerama. Kod je bio vrlo jednostavan. Ako šarmantna Argentinka dozna bilo kakav podatak o mestu i datumu savezničke invazije, treba da pošalje banci u Lisabonu zahtev da joj se isplati novac, a sadržaj tog zahteva biće, u stvari, poruka Abveru.
Ako zatraži 100 funti sterlinga, to bi značilo da saveznici nameravaju da se iskrcaju na severu Francuske. Ukoliko bi ona zahtevala da joj bude isplaćeno 125 funti, mesto invazije bi trebalo da bude u Biskajskom zalivu. Francuska obala Sredozemnog mora predviđena je kao mesto iskrcavanja ukoliko bi Argentinka od banke zatražila 150 funti, zahtev za 170 funti kao mesto invazije označavao bi Jadran, 200 funti - Grčku, 225 funti - Dansku, 250 funti - Norvešku, itd. Ako zahtev da joj se pošalje novac bude propraćen i objašnjenjem zašto joj je taj novac potreban, to objašnjenje bi označavao i mesec kada će biti preduzeta invazija.
UPOZNATI sa kodom koji je ova špijunka dobila iz Berlina, Englezi su odlučili da i to iskoriste u pravcu zbunjivanja neprijatelja. Bilo im je stalo da nemački odbrambeni bedem duž Atlantske obale liše jake 11. oklopne divizije i da je vežu za tobožnje mesto iskrcavanja, koje je trebalo da bude u okolini Bordoa u Francuskoj. Doduše, Englezi nisu bili sasvim uvereni da će ova varka uspeti, ali su, ipak, naložili lepoj špijunki da svojoj banci u Lisabonu pošalje 15. maja 1944. godine telegram sledeće sadržine: "Pošaljite hitno 50 funti. Potrebne su mi za zubara".
Za Nemce je to značilo: "Pouzdano sam saznala da će invazija biti izvedena u Baskijskom zalivu za, otprilike, mesec dana." To je, dalje, značilo da se invazija vezuje za 15. jun, što je devet dana kasnije od stvarno planiranog napada, ali - na drugom mestu.
Teško je reći da li su Nemci u celosti poverovali poruci ove svoje saradnice. Vreme će, međutim, pokazati da su i njene depeše imale velikog uticaja na to da se u samom Berlinu o savezničkim namerama stekne potpuno haotična slika, što je za posledicu imalo organizovanje odbrane na vrlo širokom prostoru, dugom stotinama kilometara duž obale Atlantskog okeana, a nije isključena mogućnost da se desantne trupe iskrcaju i negde u Sredozemnom moru, na Jadranu, na Baltiku. Pred tako rastresitim bedemom izgledi saveznika da se koncentrisanim napadom u velikom broju domognu evropskog tla bili su neuporedivo veći. Tome su, nema sumnje, u dobroj meri doprinele i usluge ove dvostruke špijunke.
(Kraj)