Seks-simbol veka

Piše: Bratislav Mihailović
KULTNA platinasta plavuša, neprikosnoveni seks-simbol i personifikacija holivudskog glamura. Najvoljenija i najnesrećnija. Od fatalnih najfatalnija. Svevremenska Merilin Monro.

Jedna od najvećih holivudskih ikona, rođena je 1. juna 1926. godine u Los Anđelesu, kao Norma Džin. Od samog početka, njen život je ličio na scenario nekog burnog i ne naročito srećnog filma. Odrasla je bez porodice, okružena strancima, bez sigurnog i čvrstog oslonca. Njena majka Gledis Bejker, bila je nestalnog karaktera, ali i psihe. Posle prvog problematičnog braka, u kojem je rodila dvoje dece, Gledis se udala za norveškog emigranta Martina Edvarda Mortensona. Ali, još pre nego što će roditi Normu, on je napušta, što će kasnije pokrenuti sumnju da Mortenson, zapravo i nije bio Normin otac. Kakogod, Merilin svog oca nije nikada upoznala.
U NEMOGUĆNOSTI da se sama stara o detetu, Gledis pronalazi hraniteljsku porodicu, u kojoj Norma živi do svoje sedme godine. Kratkotrajan zajednički život koji je usledio, prekinut je Gledisinim nervnim slomom. Norma je, privremeno poslata u dom za siročad, gde je bila izložena raznim poniženjima, ali i seksualnom uznemiravanju.
Na sreću, prema nalogu suda, Normin novi staralac postaje Grejs Mekki Godar, najbolja prijateljica njene majke. Sa njom i njenim mužem Norma ostaje do svoje 16 godine, kada se njih dvoje, zbog posla sele na istočnu obalu. Jedina opcija da ponovo ne ode u dom, bila je udaja. Kako je već neko vreme izlazila sa 21-godišnjim Džimijem Doertijem, momkom iz komšiluka, Grejs Godar je savetuje da se uda za njega. Brak je sklopljen 19. juna 1942. i bez obzira na okolnosti, njihova ljubav je bila iskrena.
Kada se 1944. Doerti priključio mornarici, Norma Džin počinje da radi u fabrici aviona i padobrana, još uvek daleko od svoje holivudske karijere. Prelomni momenat, dešava se nekoliko meseci kasnije, kada u fabriku dolazi fotograf Dejvid Konover, kako bi fotografisao žene koje svojim angažovanjem daju doprinos ratu. Zadivljen njenom fotogeničnošću i potencijalom, obezbeđuje joj potpisivanje ugovora sa modnom agencijom. Ubrzo, tada još uvek smeđokosa Norma Džin, postaje jedan od najtraženijih modela, čije su slike krasile mnoge magazine. Sada već obuzeta snovima o filmu i slavi, kreće na časove glume, fascinirana svojim idolima, pre svih, legendarnom Džin Harlou. Zahvaljujući modelingu, skreće pažnju filmskih skauta i dobija mogućnost probnog snimanja za "Tventi senčeri foks". Njeno oduševljenje remeti Doertijev povratak kući, koji se ne slaže s njenim filmskim ambicijama. Primorana da bira, Norma se 1946. razvodi od Džimija, ali i potpisuje svoj prvi ugovor sa Foksom, za početnu platu od 125 dolara nedeljno.

STUDIO insistira na njenoj promeni imena, ali i imidža. Početna ideja je bila da se zove Merilin Miler, međutim kombinujući ime sa prezimenom njene bake - Monro, shvatili su da imaju dobitnu kombinaciju. Njena duga, smeđa kosa je skraćena i ofarbana u platinasto plavu. Njenu transformaciju, pratile su i estetske korekcije nosa, brade, ali i mnogobrojni tretmani na zubima, kako bi se doprinelo njenom zanosnom osmehu.

Prve dve godine, Merilin nije ostvarivala značajne uloge. Bile su to uglavnom male role, od kojih ni ona, ali ni studio nisu imali nikakvu dobit. Međutim, situacija se menja kada Merilin upoznaje jednog od najboljih holivudskih agenata, Džonija Hajda. Hajd uspeva da ubedi moćnog producenta i glavnog čoveka studija Derila Zanuka, u njen potencijal, insistirajući na pravoj ulozi. Bila je to relativno mala rola u filmu "Džungla na asfaltu", čuvenog Džona Hjustona. Zatim, nastavlja takođe mala, ali značajna ostvarenja u filmu "Sve o Evi", "Majmunska posla" i drugima. Ipak, rola koju je ostvarila 1953. u filmu "Nijagara", ostaće zabeležena kao jedna od njenih najznačajnijih dramskih uloga, ali i uloga koja će nezadrživo ubrzati njen put ka vrhu.
(Nastaviće se)