Slava iz - snova

Piše: Bratislav MIHAILOVIĆ
PUBLICITET koji je pratio, pretvara se u pravu lavinu, kada je iste godine, na naslovnoj strani prvog izdanja magazina "Plejboj", osvanula fotografija gole Merilin. Skandal, ali i senzacija. Slike nastale, pre nego što je zvanično postala MM, budile su maštu muškaraca, doprinoseći njenom statusu seks-simbola, kakav nijedna glumica pre nje nije imala.

Usledile su glavne uloge u filmovima "Muškarci više vole plavuše", kao i "Kako se udati za milionera", potvrđujući Monroovu kao jednu od najpopularnijih filmskih glumica, sa hordama obožavalaca širom sveta. Da su njeni snovi o slavi postali stvarnost, potvrdila je i prestižna ceromonija, ispred čuvenog Grumanovog pozorišta, gde je Monroova, posle premijere filma "Muškarci više vole plavuše", trajno ostavila otiske svojih šaka i stopala u cementu.

JANUARA 1954. Merilin se udaje za čuvenog igrača bejzbola Džoa di Mađa. Bila je to velika ljubav dva potpuno različita senzibiliteta. De Mađo je bio tip stabilnog muškarca zaštitnika, što je njoj svakako imponovalo, ali prilično rigidan po pitanju njenog eksponiranja u javnosti. Prvi problemi su nastupili već na bračnom putovanju. Boraveći u Japanu, Merilin je pozvana da poseti Koreju, i tako udovolji mnogobrojnim obožavaocima. Monroova prihvata poziv, organizujući čak 10 nastupa pred raspomamljenom, uglavnom muškom publikom. Di Mađo je bio van sebe od besa. Svađe, izazvane njegovom ljubomorom nisu bile retke.
Na snimanju filma "Sedam godina vernosti", kada je u centru Njujorka snimala kultnu scenu u kojoj joj vazduh iz podzemne železnice, provakativno podiže haljinu, izbila je svađa, koja je zamalo razultirala i fizičkim okršajem. Besan zbog rediteljskog insistiranja na ponavljanju, kao i reakcija oduševljenih prolaznika, Di Mađo nije mogao da se kontroliše. Kako više nije mogla da trpi njegovu patološku ljubomoru, Merilin je podnela zahtev za razvod braka, koji je okončan posle 9 meseci. Ipak, Di Mađo je do kraja njenog života ostao jedan od retkih prijatelja, na koje je mogla uvek da računa.

Na vrhuncu svoje karijere Monroov, raskida ugovor sa "Foksom", praćena pretnjama Derila Zanuka. Ne mareći, odlazi u Njujork, u glumačku školu čuvenog Li Strazberga, kako bi usavršila tehniku glume. Posle godinu dana, vraća se u Holivud, a Zanuk ne uspevši da joj nađe dostojnu zamenu, priznaje poraz, nudeći joj novi ugovor.
MERILIN insistira na ozbiljnijim ulogama od dotadašnjih seksi, ali ne naročito bistrih plavušica koje je tumačila. Ostvarujući rolu, nimalo glamurozne barske pevačice u filmu "Autobuska stanica", Monroova ne samo da dobija iznenađujuće dobre kritike, već biva i nominovana za prestižni Zlatni globus. Ipak, dobiće ga tri godine kasnije, za ulogu u hit filmu "Neki to vole vruće". Kritike koje je dobila, bile su sjajne. Čak je i sam reditelj, veliki Bili Vajlder, bio fasciniran njenim darom za komediju, iako je prethodno javno kritikovao njeno neodgovorno ponašanje. Neposredno pre toga, Merilin pokreće i producentsku kuću, u okviru koje snima film "Princ i plesačica", gde joj je partner Lorens Olivije, koji je bio i reditelj filma. Olivije je često bio na ivici živaca zbog kašnjenja, neodgovornosti, ali i promenljivog raspoloženja po kojima je Merilin bila poznata.
(Nastaviće se)