Žrtve velikog čišćenja

Piše: Srđan Cvetković
OD uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra i kul­tur­nih rad­ni­ka strelja­ni su:
Po­po­vić dr Bran­ko, pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta i de­kan Tehnič­kog fa­kul­te­ta, „naj­bli­ži sa­rad­nik mi­ni­stra Jo­ni­ća. Be­ća­re­vi­ću de­nun­ci­rao ve­ći broj slo­bo­do­lju­bi­vih stu­de­na­ta i građa­na“. U od­lu­ci DK se još na­vo­di rad na fa­ši­za­ci­ji srpskog na­ro­da pre­ko tzv. Srp­skog ci­vil­nog pla­na.
Pr­žić dr Ili­ja, pro­fe­sor Uni­ver­zi­te, „bli­ski sa­rad­nik i sa­ve­to­da­vac Aći­mo­vi­ća, član Ne­di­će­vog Dr­žav­nog sa­ve­ta. Ista­kao se oda­nom slu­žbom oku­pa­to­ru“.
Ste­fa­no­vić dr Sve­ti­slav, zna­me­ni­ti pe­snik i knji­žev­nik, je­dan od osni­va­ča avan­gard­ne po­e­zi­je u Sr­bi­ji i le­kar u Balkan­skim i Pr­vom svet­skom ra­tu, op­tu­žen kao „ne­mač­ki Ne­di­ćev ko­me­sar Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge, ide­o­log fa­ši­zma. Jo­ni­ćev sa­vet­nik po pi­ta­nju go­nje­nja Za­dru­ge knji­žev­no­sti i knji­žev­ni­ka. Član ne­mač­ke ko­mi­si­je za kle­ve­ta­nje so­vjet­skih vla­sti u ve­zi sa ne­mač­kim zlo­či­ni­ma u Vi­ni­ci. Je­dan od sa­rad­ni­ka na iz­ra­di 'Srp­skog ci­vil­nog pla­na'. On je stre­ljan, iz­me­đu osta­log, i zbog pre­da­va­nja u No­vom Sa­du to­kom 1942, zbog če­ga su ga napa­li Eli Fin­ci i Oskar Da­vi­čo u 'Bor­bi'."
Mi­haj­lo­vić Ko­sta, di­rek­tor gim­na­zi­je u Čačku. „Bio je član ko­mi­si­je ko­ja je u Čač­ku sa­sta­vlja­la spi­sko­ve simpatizera par­ti­za­na... kao ve­li­ki pri­ja­telj Ne­ma­ca priređivao je ne­mač­kim ofi­ci­ri­ma ve­če­re i pred­la­gao im ko od gra­đa­na tre­ba da bu­de stre­ljan.“
PORED ovih ozva­ni­če­nih stra­dal­ni­ka ve­li­kog čiš­će­nja u "Po­li­ti­ci" po­zna­te su kao žr­tve, na osno­vu sve­do­če­nja, štam­pe i do­ku­me­na­ta sle­de­će lič­no­sti:
Bo­žo­vić Gri­go­ri­je, biv­ši na­rod­ni po­sla­nik, po­znat kao knji­žev­nik i pu­bli cist. „..U vre­me na­rod­nog ustan­ka u Cr­noj Go­ri i San­dža­ku pro­tiv fa­ši­stič­ko-ta­li­jan­skog oku­pa­to­ra pružao mu mo­ral­nu po­moć, osni­va­njem Na­ci­o­nal­nog od­bo­ra u Pljevlji­ma", za­tim što je ure­đi­vao iz­daj­nič­ki list "Plje­valj­ski vje­snik", koj­em je fi­nan­sij­ski po­ma­gao oku­pa­tor, što je u klubu "Ćir­ko­vo" či­tao svo­je pri­po­vet­ke i na taj na­čin kultur­no sarađi­vao sa oku­pa­to­rom i, naj­zad, što je 1941 „držao po­smrt­ni go­vor iz­daj­ni­ku Pe­ri Vo­ji­no­vi­ću (pri­pad­ni­ku žan­dar­me­ri­je - nap. aut.) ka­da je osu­dio nje­go­ve ubi­ce i NOB.“
Velj­ko­vić Mo­mir, pro­fe­sor gim­na­zi­je, pi­sac i biv­ši uprav­nik Na­rod­nog po­zo­riš­ta u Be­o­gra­du, stre­ljan zbog kulturne sa­rad­nje s ne­pri­ja­te­ljem.
Dr Tri­vu­nac Mi­loš, pri­zna­ti struč­njak i re­dov­ni profesor na ka­te­dri za ger­ma­ni­sti­ku Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ ta. „Biv­ši mi­ni­star pro­sve­te i pot­pi­snik Ape­la srp­skom na­rodu 13. VI­II 1941. ob­ja­vlje­nog u 'No­vom vre­me­nu', pi­sac član­ka „Sud­bo­no­sni čas“, fe­bru­a­ra 1942, ko­jim s u na­pad­nu­te te­ko­vi­ne NOB-e.“
Dr Mar­ko­vić Ti­ho­mir, asi­stent na Me­di­cin­skom fakulte­tu u Be­o­gra­du, za­ to što je „u le­to 1943. u Be­lič­kom sre­zu držao pre­da­va­nja o na­rod­nom zdra­vlju u ko­jim je ku­dio NOP, dru­ga Ti­ta i ko­mu­ni­zam i tvr­dio da ta ide­ja ni­kad ne­će uhvati­ti ko­ren u srp­skom na­ro­du“. Osu­đen je na smrt u odsustvu, poš­to je ne­po­sred­no pred oslo­bo­đe­nje us­peo da izbegne na Za­pad.
Đur­čić Mi­lan, di­rek­tor Su­bo­tič­ke gim­na­zi­je i re­zer­vni ofi­cir, puš­ten je kao bo­le­stan iz ne­mač­kog za­ro­blje­niš­tva, ali je po­tom uhap­šen od no­vih vla­sti i stre­ljan zbog iz­da­je i ko­la­bo­ra­ci­je.
VAN ovog spi­ska zna se da su osu­đe­ni na smrt i Bartulo­vić Ni­ko, ju­go­slo­ven­ski ori­jen­ti­san Hr­vat i pristalica vla­de u iz­be­gliš­tvu, iako je do­če­kao kraj ra­ta u oku­pa­tor­skom split­skom za­tvo­ru. Pi­sac Ve­li­sav Spa­sić, uoči ra­ta u du­šev­noj bol­ni­ci, u vre­me oku­pa­ci­je u No­vom Sa­du je po­kre­nuo list "No­va poš­ta", pre­su­dom Voj­nog su­da za Bač­ku i Ba­ra­nju osu­đen je na smrt stre­lja njem jer je „ser­vi­rao na­šem na­ro­du la­ži ge­bel­sov­ske ku­hi­nje, ve­li­čao Hor­ti­ja i Na­đa kao i izdajni­ke na­šeg na­ro­da, iz­no­sio kle­ve­te i ne­i­sti­ne o NOP-u“.      Sta­ni­slav Kra­kov, knji­žev­nik i po­sled­nji ured­nik "No­vog vre­me­na", ro­đak M. Ne­di­ća, ogla­šen za na­rod­nog ne­pri­ja­te­lja us­peo je da emi­gri­ra jed­nim od po­sled­njih vo­zo­va za Ne­mač­ku (8. sep­tem­bra 1944).
Od no­vi­na­ra na ovom spi­sku su se naš­li:
Ta­no­vić Jo­van, pred­rat­ni ured­nik Po­li­ti­ke i no­vi­nar "No­vog vre­me­na", sa­rad­nik "Ob­no­ve" i dru­gih fa­ši­stič­kih listo­va. "Odr­ža­vao te­sne ve­ze sa Nem­ci­ma, je­dan od rukovodila­ca Ne­di­će­ve oku­pa­tor­ske pro­pa­gan­de.“ Dra­gi Stojadi­no­vić, pak, na­vo­di da je to­kom ra­ta ure­đi­vao ne­delj­ni list "Srp­sko se­lo", ko­ji se dr­žao pri­lič­no re­zer­vi­sa­no u od­no­su na zva­nič­nu pro­pa­gan­du.
Jo­va­no­vić Ve­li­bor - Ba­ta, no­vi­nar i ured­nik sport­ske ru­bri­ke "Ob­no­ve". Op­tu žen da je kao „član Ljo­ti­će­vog ZBOR-a, sa­rad­nik 'Ob­no­ve' u svo­jim član­ci­ma ši­rio je la­ži pro­tiv NOV i po­dr­ža­vao iz­daj­nič­ku Ne­di­će­vu po­li­ti­ku“. Me­đu­tim, dru­gi sve­do­ci na­vo­de da je bio u ne­pri­ja­telj­skim od­no­si­ma sa Ljo­ti­ćem još od pred­rat­nih iz­bo­ra zbog če­ga je sme­njen, pa je do kra­ja ra­ta ra­dio u Dr­žav­nom ar­hi­vu ba­ve­ći se istoriografijom.
(Nastaviće se)