Žrtva engleske braće

Pišu: Miodrag Janković i Veljko Lalić
PO sopstvenoj želji, 1913. godine, knez Pavle je započeo klasične studije na Oksfordu, koje je morao da prekine kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, krajem jula 1914. Vratio se 1918. u Oksford kako bi okončao svoje studiranje. Diplomira istoriju umetnosti i postaje master of arts. Kasnije, knezu Pavlu će biti dodeljena diploma počasnog doktora Univerziteta u Oksfordu. Još kao student, postao je dobar prijatelj potonjeg kralja Džordža VI, bio miljenik kralja Džordža V i vojvotkinje od Jorka, potom kraljice Elizabete. Svakog puta kada bi boravio u Engleskoj, knez Pavle je stanovao u Bakingemskoj palati.
Najviše britansko odlikovanje viteškog reda, orden podvezice (osnovano 1348. godine), iz ruku kralja Džordža Šestog, knez Pavle je primio 19. jula 1939. Iste večeri, kralj i kraljica su u čast srpskog kneza priredili prijem za 900 zvanica u Bakingemskoj palati. Knez je tog dana ručao u Dauningstritu sa predsednikom vlade. Pred ličnostima koje su predstavljale sam državni vrh (vikont Ransiman, vikont Halifaks, lord Četfild, ser Tomas Ajskip, ser Kingsli Vud, general vikont Gort, admiral ser Dadli Paund...) knez je opisao svoju posetu Hitleru i jasno preneo šta Hitler misli o Britancima. Čemberlenu je rekao da je siguran da su rusko-nemački razgovori u toku, ali Čemberlen se na to nije ni osvrnuo.
KNEZ Pavle je voleo Englesku, najviše cenio engleski način života, imao najbolje prijatelje u Engleskoj (na primer, svog pašenoga vojvodu od Kenta - muža Olgine sestre Marine), a kakva je osećanja gajio prema Engleskoj najbolje ilustruju izveštaji britanskog ambasadora Kembela. Na primer, u junu 1940, ambasador izveštava svoje ministarstvo da je knez Pavle "svim srcem za pobedu Britanije u ratu sa silama Osovine", ali da smatra da bi ulazak Jugoslavije u rat protiv sila bio ravan "samoubistvu". Ambasador je preneo i kneževu ocenu da "Jugoslavija ne bi mogla da pruži otpor duže od 14 dana i da bi u ratu protiv Nemačke i Italije izgubila dva miliona ljudi".
Engleski dvor, engleska aristokratija, njihov način mišljenja i opštenja, bili su za kneza Pavla uzor. Osim toga, pokroviteljstvo britanske krune je onda, a i danas, bio dokaz političke korektnosti i prestiža. Jugoslovenski knez namesnik nije mogao poželeti ništa bolje i otuda njegova bespogovorna vernost Britancima.
Nije, dakle, čudno što je knez Pavle zabranio jugoslovenskoj obaveštajnoj službi nadzor nad Britancima koji se nalaze na dužnosti u Kraljevini. Nije čudno, ali se pokazalo kao velika neopreznost.
U svom telegramu britanskom poslaniku od 24. marta, Entoni Idn je stavio tačku na regentstvo, rekavši da se od kneza Pavla koji "pokazuje beznadežni smisao nerealnosti" više nema šta očekivati i da se poslanik ovlašćuje da preduzme sve mere u cilju promene jugoslovenske vlade, čak i državnim udarom!
Štaviše, Idn je 27. marta izdao direktivu koja se odnosila na tretman koji zaslužuje "ova bedna i izdajnička kreatura" (knez Pavle), a to je "strogost". I još dodao: "Javno mišljenje neće nikad verovati u bilo kakvu drugu verziju sem ove".
I ZAPOČELA je kampanja, satanizacija kneza Pavla. Nešto kasnije, Idn je zapovedio svojim diplomatama u Grčkoj: "Što se brže Pejsi internira i skloni s puta - tim bolje!"
Knez nikako nije mogao da shvati da ga je odbacila Engleska, zemlja koju je usvojio kao svoju rođenu. Tek 18. avgusta 1941. iz Kenije, uputio je odgovor na pismo svog pašenoga vojvode od Kenta. Iz Zbirke na Kolumbija univerzitetu, ovo pismo vredi da bude navedeno:
"Tvoje pismo od 1. jula prvi je znak sunca od marta. Reči ne mogu iskazati šta smo oboje osećali ili koliko smo zahvalni za tvoje nepokolebljivo prijateljstvo i razumevanje.
Neću čak ni pokušati da opišem kroz šta smo sve prošli ovih poslednjih meseci, niti naše duševne patnje što nas nisu razumeli i što su nas preko noći proglasili neprijateljima! Ti, koji me poznaješ, shvatićeš šta za mene znači to što me smatraju neprijateljem Engleske. Čitav moj život i čitava moja politička aktivnost su tu da posvedoče da to nije tačno. Ali, čuti od tebe da ljudi počinju da saznaju istinu - pravi je melem za moju ranjenu dušu. Još jednom ti od srca hvala.
OPROSTIĆEŠ za moju iskrenost, ako ti kažem da prema nama postupaju strogo - bez sumnje na zahtev i podsticaj Simovića; naročito mi je teško zbog žene i troje dece; ali, dozvoli da dodam da nikada ništa neće umanjiti našu ljubav za tvoju dragu zemlju, niti promeniti naša osećanja. Mi živimo samo za onaj dan kada ćemo moći da ugledamo bele klifove engleske obale i sve vas. Znam da je taj trenutak jako daleko i da je ludost uopšte i govoriti sada tako nešto. Da bi se shvatilo šta se dogodilo, moraju se znati unutrašnji motivi, takozvane, beogradske revolucije. Ovo je sad samo za tvoje uši. Jedan od glavnih elemenata u svemu bila je želja malog broja (zaista malog) ambicioznih ljudi u vojsci da ovladaju Petrom i preko njega preuzmu vlast nad zemljom. Po svaku cenu je mene zato trebalo odvojiti od deteta, kako ono ne bi palo 'pod moj uticaj'. Ovo je zaista apsurdno, slažem se, ali je mali broj ljudi (siguran sam da tri četvrtine jugoslovenske vlade ne zna ništa o ovome niti kako s nama postupaju) uopšte bio svestan koliko sam ja mrzeo posao (ti si to znao) i da je poslednja stvar koju sam želeo - da se, opet ikada, bakćem s jugoslovenskom politikom! Jedva sam čekao da Petar postane punoletan i da se oslobodim tog psećeg života, a bio sam i na kraju fizičke snage kad su počeli da se odvijaju martovski događaji. Za svoju zemlju učinio sam što sam najbolje mogao tokom tih sedam najsudbonosnijih i najtežih godina svetske istorije. I čitavo to vreme išao sam rame uz rame s tvojom zemljom - sve do poslednjeg minuta, a tada nisam mogao da radim drugačije zbog unutrašnjih komplikacija, dok sam svoje napore usmeravao protiv cepanja moje zemlje pošto su Hrvati i Slovenci insistirali da se pakt potpiše, a s tim su se složili i prvi ministar i šef generalštaba. Kratak i katastrofalan ratni pohod do koga je došlo, dokazao je da je zemlja bila nesposobna da pruži otpor i da njen veliki deo nije želeo da se bori.
Dirnut sam tvojim rečima o Petru. Bio je kao naše dete - blagosloven bio”.

PREPISKA S KRALJEM
     KAKO su Englezi doživljavali kneza Pavla najbolje se vidi iz triju pisama kralja Džordža VI, upućenih u tri različita perioda.
     U ličnoj zbirci kneza Pavla nalazi se pismo engleskog kralja, od 3. jula 1940, u kojem ga oslovljava, hvali za politiku koju sprovodi u svojoj zemlji.
     “Iako je srećom tvoja zemlja i dalje u miru, ulazak Italije u rat mora da pojača tvoje probleme kao čuvara bezbednosti tvoje zemlje. Italijanski napad je sad direktno protiv moje Imperije, ali njihova ratobornost već izaziva trenutne odluke za Jugoslaviju i, ubeđen sam, tebe lično.
     Ovde u Engleskoj, svi se divimo veštini i predviđanjima koja si pokazao u vođenju svoje zemlje i ubeđeni smo da ćeš snažno sačuvati tu politiku neutralnosti koju si izabrao.”
     Sledeće godine, u času kada je isticao nemački rok - ponoć 23. mart - engleski kralj ponovo se obraća Pavlu:
     “Jugoslavija mnogo duguje tvojoj inspiraciji i postojanom liderstvu, naše zemlje dele mnoge zajedničke ideale i mi smo tako bliski lični prijatelji već toliko dugo, da se osećam sigurnim da možemo da računamo na tebe da doneseš pravu odluku. Potpuno sam ubeđen da kako interesi tvoje zemlje tako i tvog starateljstva zahtevaju da se nikakav sporazum uopšten ne potpiše s Nemcima u čiju reč nikada, a najmanje sada, ne treba verovati. Računamo na tebe”.
     Kralj Džordž VI, Pavlu se obratio još samo jednom, 19. decembra 1942, kao britanskom zatočeniku u Keniji.
     “Dragi moj Pavle,
     Samo nekoliko redova da ti kažem kako smo ti zahvalni što si pustio Olgu da dođe ovamo i bude s Marinom (njena sestra i supruga vojvode od Kenta) u njenoj velikoj žalosti (vojvoda poginuo u hidroavionu). Nažalost, znam kako ti strašno nedostaje. Verujem da će uskoro opet biti s tobom. Ako želiš, molim te pošalji mi objašnjenje šta se sve desilo s tobom, za moju privatnu informaciju. Vole te Elizabeta i tvoj Berti”.
(Nastaviće se)