Mnoge kazne sankcionisane su žigosanjem na ?elu ili obrazu kao trajni beleg osu?enog. U Srbiji je šibanje kao kaznena mera zvani?no ukinuto 1873. godine, ali se vlastodršci ni posle toga nisu odrekli batine. Jedan lopov iz Lajpciga preživeo 18 batinanja, pa
Piše: Ljubomir Šaša
U ISTOM zakoniku "Terazijana" bilo je strogo zabranjeno da se osuđenik šiba prutom koji je namazan otrovom, iz čega se vidi da je to činjeno u ranijim vremenima u evropskoj kaznenoj politici.
Zakonik "Terezijana" i ovo određuje: da se kazna šibanjem ne pooštrava nikakvim drugim sredstvima, iz čega se da zaključiti da je ova vrsta kazne u prethodnim vremenima vršena nečuvenom svirepošću.
A da je u mnogo blažoj formi bila i još užasno teška, može se lako zaključiti i na osnovu drugih odredbi toga zakonika. Od šibe, u Nemačkoj, bili su pošteđeni doseljenici iz drugih zemalja koji su u ovoj zemlji živeli duže od 10 godina pošteno i isključivo od svog rada.
Međutim, po zakoniku "Karolina" (isključivo primenjivan u frankofonskim zemljama) od šibanja su bili pošteđeni za bilo kakve prestupe oficiri i plemići. A ako je ta kazna i bila izrečena prema njima, onda su mogli da dozvole da im se odseče jedan prst ili, u težim prekršajima, pola šake umesto šibe, koja je bila i "moralni lek", jer je u javnom mnenu onog vremena bila veoma ponižavajuća. Gle: plemić, a dobio batine!
U 17. veku, s raznih strana, traženo je da se ova vrsta kazne, šibanje, ukine u svim evropskim zakonima - pošto ona ne deluje "popravljajuće" nego je upravo prvi stupanj da će prestupnik izvršiti još veći prestup koji će ga upravo odvesti na najtežu kaznu - vešala!
Još je Herlog Jovan Fridrih od Virtenberga jednim posebnim "dekretom" tražio da se ukine i tamnica i šibanje, jer se tim merama, tvrdio je, prestupnik ne popravlja nego izlaže još većoj bedi i nevolji.
RANIJE je rečeno da su u starim civilizacijama kastrirani vojnici, ali i svi drugi prestupnici, koji su silovali žene i tako ih "osramotili". Ova mera "pravde" - da se čoveku silom uništi moć oplođenja i produženja vrste - kao kaznena mera upražnjavana je sve do novijeg doba i u evropskom zakonodavstvu.
U jednom predanju navodi se da je asirska kraljica Semiramida prva primenila kaznu škopljenja muškaraca, mada se dobro zna da je ova teška kazna primenjivana i na sve one koji su ugrožavali "moral i moralne norme" i za druge prekršioce. Htelo se da kažnjenici nemaju poroda, po uverenju da bi deca mogla naslediti zločinačke nagone očeva, pa je trebalo da im se spreči razmnožavanje.
Još od antičkih vremena kastriranjem su stvarani evnusi koji su čuvali žene svojih gospodara ili hareme kod orijentalnih naroda u kojima je i zakonom i religijom poligamija bila ozvaničena.
U srpskoj istoriji ima dosta primera gde su stanovnici, samovoljno, škopili određene "napasnike" koji su napadali i sramotili po selima njihove žene. Naročito je bio poznat slučaj Turčina (imao nadimak u narodu Rudnički Bik), koji je po selima godinama nasrtao na žene sve dok ga seljaci nisu uhvatili i uškopili.
I žigosanje je često primenjivano za mnoge kazne. Žig je obično udaran na vidljivo mesto - na čelo ili obraz - i tako je trajno obeležavan prestupnik.
U SRBIJI je šibanje kao kaznena mera ukinuto zvanično 1873. godine, međutim, batina je samovoljom pojedinih bahatih vlastodržaca nad kmetovima, seljacima i drugom "neposlušnom pastvom" primenjivano i dalje sve do kraja devetnaestog veka, pa i prvih decenija sledećeg veka - o čemu postoje, u srpskoj istoriografiji, mnogobrojna svedočanstva.
Srpski zakonopisci su određene kaznene odredbe prepisivali iz evropskih zakonika, a naročito iz "Karoline" i "Terezijane".
Šibanje u "Karolini" kao kaznena odredba prepisano je iz starih evropskih zakona i o šibanju se malo govori (u tri člana). Međutim, kao kaznena mera bilo je u zakonu često i "vezivanje za kolac". Osuđeni se na javnom mestu veže za kolac. Kažnjenik je vođen kroz naselje ili varoš i izlagan javnom preziru i šibanju. Vezivanje za kolac bila je "nova moda", koja je uvedena posle šibanja.
Pored šibanja i vezivanja za kolac uz doboše i sramoćenje, zakonik "Terezija" sadržavao je i odredbu - progonstvo iz zemlje i time kažnjenika činilo i - beščasnim, jer nije svojom kaznom "bio dostojan da živi među svojim sugrađanima". Uz ovo je, na nesreću kažnjenika, da se ta nečasnost trajno i na vidljiv način obeleži - na lice udaran žig da svako vidi tu njegovu beščasnost.
PREDUG je spisak prekršaja i prestupa za koje se kažnjavalo šibanjem, vezivanjem za kolac i progonstvom: krivokletstvo, falsifikovanje dokumenata, krađa, prevara, falsifikovanje životnih sredstava, lažno predstavanje, podmetanje deteta, preljuba, brakolomstvo, itd. Ove kazne su važile za sve prestupnike, pa i za mito i korupciju činovnika, sudija i svih oni koji su "tražili nagradu za učinjenu uslugu".
Jednog okorelog lopova u Lajpcigu sud je osamnaest puta osuđivao na kaznu šibanja, ali ovog kleptomana batine nisu mogle "izlečiti", pa ga sud osudi na kaznu vešanja. Kao opomena i zastrašivanje drugih mogućih prestupnika, obešeni je morao da visi na javnom mestu do raspadanja. Obešeni je obično u svoje haljine ušivao pokradeni novac.
Za ovo "ušiveno blago" u podstavi kaputa znao je jedan drugi lopov. To "blago" mu nije dalo mira. Najzad je savladao strah i gađenje od usmrdele lešine. Popeo se u ponoć na vešala, ali u postavi nađe samo tri forinte, što, naravno, nije bila nikakva nagrada za tolike muke, a osim toga delo se i otkrije, ali ga posle toga lajpciški sud osudi samo na šest dana zatvora. Nisu strože kažnjavani i oni milosrdni hrišćani koji su skidali prestupnike sa vešala ili sa "točka", da bi ih sahranili.
(Nastaviće se)
U ISTOM zakoniku "Terazijana" bilo je strogo zabranjeno da se osuđenik šiba prutom koji je namazan otrovom, iz čega se vidi da je to činjeno u ranijim vremenima u evropskoj kaznenoj politici.
Zakonik "Terezijana" i ovo određuje: da se kazna šibanjem ne pooštrava nikakvim drugim sredstvima, iz čega se da zaključiti da je ova vrsta kazne u prethodnim vremenima vršena nečuvenom svirepošću.
A da je u mnogo blažoj formi bila i još užasno teška, može se lako zaključiti i na osnovu drugih odredbi toga zakonika. Od šibe, u Nemačkoj, bili su pošteđeni doseljenici iz drugih zemalja koji su u ovoj zemlji živeli duže od 10 godina pošteno i isključivo od svog rada.
Međutim, po zakoniku "Karolina" (isključivo primenjivan u frankofonskim zemljama) od šibanja su bili pošteđeni za bilo kakve prestupe oficiri i plemići. A ako je ta kazna i bila izrečena prema njima, onda su mogli da dozvole da im se odseče jedan prst ili, u težim prekršajima, pola šake umesto šibe, koja je bila i "moralni lek", jer je u javnom mnenu onog vremena bila veoma ponižavajuća. Gle: plemić, a dobio batine!
U 17. veku, s raznih strana, traženo je da se ova vrsta kazne, šibanje, ukine u svim evropskim zakonima - pošto ona ne deluje "popravljajuće" nego je upravo prvi stupanj da će prestupnik izvršiti još veći prestup koji će ga upravo odvesti na najtežu kaznu - vešala!
Još je Herlog Jovan Fridrih od Virtenberga jednim posebnim "dekretom" tražio da se ukine i tamnica i šibanje, jer se tim merama, tvrdio je, prestupnik ne popravlja nego izlaže još većoj bedi i nevolji.
RANIJE je rečeno da su u starim civilizacijama kastrirani vojnici, ali i svi drugi prestupnici, koji su silovali žene i tako ih "osramotili". Ova mera "pravde" - da se čoveku silom uništi moć oplođenja i produženja vrste - kao kaznena mera upražnjavana je sve do novijeg doba i u evropskom zakonodavstvu.
U jednom predanju navodi se da je asirska kraljica Semiramida prva primenila kaznu škopljenja muškaraca, mada se dobro zna da je ova teška kazna primenjivana i na sve one koji su ugrožavali "moral i moralne norme" i za druge prekršioce. Htelo se da kažnjenici nemaju poroda, po uverenju da bi deca mogla naslediti zločinačke nagone očeva, pa je trebalo da im se spreči razmnožavanje.
Još od antičkih vremena kastriranjem su stvarani evnusi koji su čuvali žene svojih gospodara ili hareme kod orijentalnih naroda u kojima je i zakonom i religijom poligamija bila ozvaničena.
U srpskoj istoriji ima dosta primera gde su stanovnici, samovoljno, škopili određene "napasnike" koji su napadali i sramotili po selima njihove žene. Naročito je bio poznat slučaj Turčina (imao nadimak u narodu Rudnički Bik), koji je po selima godinama nasrtao na žene sve dok ga seljaci nisu uhvatili i uškopili.
I žigosanje je često primenjivano za mnoge kazne. Žig je obično udaran na vidljivo mesto - na čelo ili obraz - i tako je trajno obeležavan prestupnik.
U SRBIJI je šibanje kao kaznena mera ukinuto zvanično 1873. godine, međutim, batina je samovoljom pojedinih bahatih vlastodržaca nad kmetovima, seljacima i drugom "neposlušnom pastvom" primenjivano i dalje sve do kraja devetnaestog veka, pa i prvih decenija sledećeg veka - o čemu postoje, u srpskoj istoriografiji, mnogobrojna svedočanstva.
Srpski zakonopisci su određene kaznene odredbe prepisivali iz evropskih zakonika, a naročito iz "Karoline" i "Terezijane".
Šibanje u "Karolini" kao kaznena odredba prepisano je iz starih evropskih zakona i o šibanju se malo govori (u tri člana). Međutim, kao kaznena mera bilo je u zakonu često i "vezivanje za kolac". Osuđeni se na javnom mestu veže za kolac. Kažnjenik je vođen kroz naselje ili varoš i izlagan javnom preziru i šibanju. Vezivanje za kolac bila je "nova moda", koja je uvedena posle šibanja.
Pored šibanja i vezivanja za kolac uz doboše i sramoćenje, zakonik "Terezija" sadržavao je i odredbu - progonstvo iz zemlje i time kažnjenika činilo i - beščasnim, jer nije svojom kaznom "bio dostojan da živi među svojim sugrađanima". Uz ovo je, na nesreću kažnjenika, da se ta nečasnost trajno i na vidljiv način obeleži - na lice udaran žig da svako vidi tu njegovu beščasnost.
PREDUG je spisak prekršaja i prestupa za koje se kažnjavalo šibanjem, vezivanjem za kolac i progonstvom: krivokletstvo, falsifikovanje dokumenata, krađa, prevara, falsifikovanje životnih sredstava, lažno predstavanje, podmetanje deteta, preljuba, brakolomstvo, itd. Ove kazne su važile za sve prestupnike, pa i za mito i korupciju činovnika, sudija i svih oni koji su "tražili nagradu za učinjenu uslugu".
Jednog okorelog lopova u Lajpcigu sud je osamnaest puta osuđivao na kaznu šibanja, ali ovog kleptomana batine nisu mogle "izlečiti", pa ga sud osudi na kaznu vešanja. Kao opomena i zastrašivanje drugih mogućih prestupnika, obešeni je morao da visi na javnom mestu do raspadanja. Obešeni je obično u svoje haljine ušivao pokradeni novac.
Za ovo "ušiveno blago" u podstavi kaputa znao je jedan drugi lopov. To "blago" mu nije dalo mira. Najzad je savladao strah i gađenje od usmrdele lešine. Popeo se u ponoć na vešala, ali u postavi nađe samo tri forinte, što, naravno, nije bila nikakva nagrada za tolike muke, a osim toga delo se i otkrije, ali ga posle toga lajpciški sud osudi samo na šest dana zatvora. Nisu strože kažnjavani i oni milosrdni hrišćani koji su skidali prestupnike sa vešala ili sa "točka", da bi ih sahranili.
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
KATASTROFA ZA BOSTON! DŽejson Tejtum doživeo najtežu moguću povredu u svetu sporta
Košarkaši Bostona gube u plej-of seriji od Njujork Niksa sa 3:1, međutim to im je sada manji problem, jer se njihov najbolji igrač katastrofalno povredio.
13. 05. 2025. u 23:06
TRAMP SE OGLASIO O PREGOVORIMA U ISTANBULU: U Tursku putuje i Rubio - Očekujem solidne rezultate od razgovora Rusije i Ukrajine
AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da će američki državni sekretar Marko Rubio i drugi predstavnici SAD otputovati u Istanbul na pregovore o Ukrajini.
13. 05. 2025. u 23:02
"SRAMOTNE AKCIJE NETANJAHUA U GAZI" Makron: Treba preispitati odnos EU i Izraela
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron danas je ocenio da su postupci vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kada je u pitanju humanitarna situacija u Pojasu Gaze ''neprihvatljivi'' i ''sramotni'', dodavši da se ne protivi preispitivanju odnosa EU i Izraela.
13. 05. 2025. u 23:00
MOSKVA SAOPŠTILA: Glavni vinovnik tragedije aviona MH 17 je kijevski režim
RUSIJA neće priznati nelegitimnu odluku Saveta Međunarodne organizacije civilne avijacije o tome da je Moskva odgovorna za pad aviona "boing 777" "Malezija erlajns".
13. 05. 2025. u 23:00
"PRIMIO NAS JE USRED NJIVE, PRIČAO JE O REVOLUCIJI..." Najveći srpski putnik imao je priliku da upozna Hozea Muhika
BIVŠI predsednik Urugvaja Hose Muhika danas je preminuo. Viktor Lazić, književnik, advokat i jedan je od najvećih srpskih putnika imao je priliku i čast da ga upozna.
13. 05. 2025. u 22:50
