Poznata Engleskinja ledi Pedžet ustupila Crnjanskom jednu svoju dvorišnu zgradu u Londonu, za koju je veliki pisac govorio da je bila adaptirana konjušnica.Susret dvojice književnika preko emigrantskih veza probudio zavi?ajnu melanholiju
PRIREDIO: MILOSAV - BUCA MIRKOVIĆ
VEOMA produktivna, koliko prijateljska toliko poslovna (književna, izdavačka, autorsko-pravna) prepiska između dvojice autentičnih, svojevrsnih srpskih pesnika XX veka, Miloša Crnjanskog (1893-1977) i Tanasija Mladenovića (1914-2003) - prepiska na adresama London (Crnjanski) i Mladenović (Beograd) trajala je nepunih deset godina, ali je, danas i ovde, dobila svoju dostojnu javnost i dokumentarnost, podjednako dragocenu za proučavanje književnog angažmana obojice pesničkih sustvaralaca i "glasnika epohe".
Tanasija Mladenovića, uveliko poznatog književnika, kulturnog poslenika, urednika "Književnih novina" i izdavačkih preduzeća, Crnjanski je upoznao preko svojih emigrantskih sadruženja - upoznao ih je Dragan Aćimović, koji je posle rata drugovao sa pesnikom "Stražilova" na liniji Pariz - London. Odužujući se Mladenoviću, za krupne usluge u košmarnim ratnim godinama, ovaj vrsni znalac nekoliko jezika zadobio je Tasinu dobru volju i razumevanje tako da je ubrzo došlo do "Susreta prve vrste". Posle prvih taktova prepiske, u međuvremenu, kada se probudila zavičajna melanholija Crnjanskog, a u Beogradu porasle simpatije i znatiželja liberalnije kulturne elite, Mladenović je počeo posećivati Crnjanskog u Londonu. Posećivati, dakle, i podsticati, podržavati, objavljivati u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, i plasirati drame "Konak" i "Tesla" do kojih je veliki pesnik sujetno, i jogunasto veoma držao.
O SVOJIM pismima, razglednicama, i intimnim epistolama, Tasa Mladenović je govorio (štampao) u sedmoj knjizi svojih Izbranih dela: "Usputne skice za portrete". U poglavlju "Povratak Miloša Crnjanskog" Mladenović piše, između ostalog, kako je stupio u kontakt sa velikim piscem i kako mu je pomogao da se vrati u otadžbinu.
"Zamisao o tome kako da se omogući povratak u zemlju Miloša Crnjanskog nije nastala odjednom. Trebalo je da prođe neko vreme i da se slegnu mnoge stvari, da utihnu razne predrasude i naše, po zlu poznate, netrpeljivosti, ne samo načelne već i lične prirode, pa da se, tek onda, pređe na ostvarenje tog poduhvata. Do rata nisam lično poznavao Miloša Crnjanskog, a delimično sam poznavao njegovo književno delo; znao sam za njegove sukobe i polemike koje je vodio s našom književnom levicom u svom listu "Ideje". I sam sam pripadao levici i uređivao u Smederevu, časopis "Književni krug", u kome je Radovan Zogović polemisao sa njim, ali mi to nije ni onda smetalo da volim njegov "Dnevnik o Čarnojeviću", njegov roman velikog poetskog zamaha "Seobe" (dotad je samo prvi deo bio objavljen) i posebno njegovu zbirku stihova, čuvenu "Liriku Itake".
Za Miloša Crnjanskog se, zasigurno, može reći da nije izabrao emigraciju i emigrantski život, nego da je, sticajem svakojakih okolnosti, ona izabrala njega. On nije iz zemlje izbegao u emigraciju i voljno izabrao izgnanički put. Njega je emigracija prosto-naprosto "snašla", jer je službovao u inostranstvu. Bio je ataše za štampu pri jugoslovenskim poslanstvima u Berlinu, zatim u Rimu, i, najzad, u Madridu. Izbijanjem rata, iz Madrida je, sa osobljem poslanstva, prešao u Portugal i tamo je, sa svojom ženom Vidom, više meseci čekao brod i englesku vizu, da bi se, konačno, prebacio u London.
IZ NjEGOVIH kasnijih pričanja, emigrantski curriculum vitae mu je, ukratko, izgledao ovako. U prvo vreme je, u vladi generala Simovića, radio svoj dotadašnji posao, onoliko koliko su tadašnje prilike zahtevale. Rekonstrukcijom izbegličke vlade, padom Simovića, i dolaskom na čelo vlade Slobodana Jovanovića, još je neko vreme bio vladin službenik. Za sve to vreme stanovao je besplatno kod poznate ledi Pedžet, prijatelja naše zemlje još iz vremena Prvog svetskog rata, u dvorišnoj zgradi na njenom posedu, ili, kako je Crnjanski govorio, ne bez gorčine, u adaptiranoj bivšoj konjušnici.
Ovaj detalj o "adaptiranoj konjušnici", iz priče samog Crnjanskog, baca prilično svetla na prirodu i narav ovoga našeg pisca kao čoveka. I iz kazivanja drugih nekih pisaca, starijih generacija, po godinama bliskih njemu, dobrih poznavalaca i njegovog dela i njegove ličnosti, izlazilo je da je Crnjanski bio preke naravi, prznica, čak bojdžija, i, zašto i to ne reći, teška svađalica. Dušan Matić mi je pričao kako je, u jednoj prilici, čak Crnjanskom bio sekundant u zakazanom, ali nisam siguran da li i održanom, dvoboju s poznatim predratnim avijatičarskim asom i velikim osvajačem ženskih srdaca Tadijom Sondermajerom. Iste ili slične stvari mi je pričao moj venčani kum Veljko Petrović, i to sa mnogo poštovanja i simpatija za Crnjanskog kao značajnog našeg pisca. Odvajao je, pri tom, jasno i razgovetno, pisca od dela, i čvrsto stajao na stanovištu da je takvom piscu mesto u zemlji, da bi, kako je govorio, umro među svojima, a ne negde "pod tuđim plotom". Štaviše, i Milan Bogdanović, koji je sa njim i njegovim "Idejama", u predratnim danima, vodio oštre polemike, i kojeg se Crnjanski (uz Marka Ristića) posebno plašio, čak mi je odlučno rekao: "On treba da se vrati u zemlju; nikakvih smetnji više nema; ono što je bilo - bilo je!..."
Elem, najverovatnije zbog takve svoje prirode, Crnjanski je, prilično brzo po dolasku u London, ostao bez ikakve službe pri izbegličkoj vladi, a to je značilo i bez ikakvih stalnih prihoda..."
(Nastaviće se)
VEOMA produktivna, koliko prijateljska toliko poslovna (književna, izdavačka, autorsko-pravna) prepiska između dvojice autentičnih, svojevrsnih srpskih pesnika XX veka, Miloša Crnjanskog (1893-1977) i Tanasija Mladenovića (1914-2003) - prepiska na adresama London (Crnjanski) i Mladenović (Beograd) trajala je nepunih deset godina, ali je, danas i ovde, dobila svoju dostojnu javnost i dokumentarnost, podjednako dragocenu za proučavanje književnog angažmana obojice pesničkih sustvaralaca i "glasnika epohe".
Tanasija Mladenovića, uveliko poznatog književnika, kulturnog poslenika, urednika "Književnih novina" i izdavačkih preduzeća, Crnjanski je upoznao preko svojih emigrantskih sadruženja - upoznao ih je Dragan Aćimović, koji je posle rata drugovao sa pesnikom "Stražilova" na liniji Pariz - London. Odužujući se Mladenoviću, za krupne usluge u košmarnim ratnim godinama, ovaj vrsni znalac nekoliko jezika zadobio je Tasinu dobru volju i razumevanje tako da je ubrzo došlo do "Susreta prve vrste". Posle prvih taktova prepiske, u međuvremenu, kada se probudila zavičajna melanholija Crnjanskog, a u Beogradu porasle simpatije i znatiželja liberalnije kulturne elite, Mladenović je počeo posećivati Crnjanskog u Londonu. Posećivati, dakle, i podsticati, podržavati, objavljivati u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, i plasirati drame "Konak" i "Tesla" do kojih je veliki pesnik sujetno, i jogunasto veoma držao.
O SVOJIM pismima, razglednicama, i intimnim epistolama, Tasa Mladenović je govorio (štampao) u sedmoj knjizi svojih Izbranih dela: "Usputne skice za portrete". U poglavlju "Povratak Miloša Crnjanskog" Mladenović piše, između ostalog, kako je stupio u kontakt sa velikim piscem i kako mu je pomogao da se vrati u otadžbinu.
"Zamisao o tome kako da se omogući povratak u zemlju Miloša Crnjanskog nije nastala odjednom. Trebalo je da prođe neko vreme i da se slegnu mnoge stvari, da utihnu razne predrasude i naše, po zlu poznate, netrpeljivosti, ne samo načelne već i lične prirode, pa da se, tek onda, pređe na ostvarenje tog poduhvata. Do rata nisam lično poznavao Miloša Crnjanskog, a delimično sam poznavao njegovo književno delo; znao sam za njegove sukobe i polemike koje je vodio s našom književnom levicom u svom listu "Ideje". I sam sam pripadao levici i uređivao u Smederevu, časopis "Književni krug", u kome je Radovan Zogović polemisao sa njim, ali mi to nije ni onda smetalo da volim njegov "Dnevnik o Čarnojeviću", njegov roman velikog poetskog zamaha "Seobe" (dotad je samo prvi deo bio objavljen) i posebno njegovu zbirku stihova, čuvenu "Liriku Itake".
Za Miloša Crnjanskog se, zasigurno, može reći da nije izabrao emigraciju i emigrantski život, nego da je, sticajem svakojakih okolnosti, ona izabrala njega. On nije iz zemlje izbegao u emigraciju i voljno izabrao izgnanički put. Njega je emigracija prosto-naprosto "snašla", jer je službovao u inostranstvu. Bio je ataše za štampu pri jugoslovenskim poslanstvima u Berlinu, zatim u Rimu, i, najzad, u Madridu. Izbijanjem rata, iz Madrida je, sa osobljem poslanstva, prešao u Portugal i tamo je, sa svojom ženom Vidom, više meseci čekao brod i englesku vizu, da bi se, konačno, prebacio u London.
IZ NjEGOVIH kasnijih pričanja, emigrantski curriculum vitae mu je, ukratko, izgledao ovako. U prvo vreme je, u vladi generala Simovića, radio svoj dotadašnji posao, onoliko koliko su tadašnje prilike zahtevale. Rekonstrukcijom izbegličke vlade, padom Simovića, i dolaskom na čelo vlade Slobodana Jovanovića, još je neko vreme bio vladin službenik. Za sve to vreme stanovao je besplatno kod poznate ledi Pedžet, prijatelja naše zemlje još iz vremena Prvog svetskog rata, u dvorišnoj zgradi na njenom posedu, ili, kako je Crnjanski govorio, ne bez gorčine, u adaptiranoj bivšoj konjušnici.
Ovaj detalj o "adaptiranoj konjušnici", iz priče samog Crnjanskog, baca prilično svetla na prirodu i narav ovoga našeg pisca kao čoveka. I iz kazivanja drugih nekih pisaca, starijih generacija, po godinama bliskih njemu, dobrih poznavalaca i njegovog dela i njegove ličnosti, izlazilo je da je Crnjanski bio preke naravi, prznica, čak bojdžija, i, zašto i to ne reći, teška svađalica. Dušan Matić mi je pričao kako je, u jednoj prilici, čak Crnjanskom bio sekundant u zakazanom, ali nisam siguran da li i održanom, dvoboju s poznatim predratnim avijatičarskim asom i velikim osvajačem ženskih srdaca Tadijom Sondermajerom. Iste ili slične stvari mi je pričao moj venčani kum Veljko Petrović, i to sa mnogo poštovanja i simpatija za Crnjanskog kao značajnog našeg pisca. Odvajao je, pri tom, jasno i razgovetno, pisca od dela, i čvrsto stajao na stanovištu da je takvom piscu mesto u zemlji, da bi, kako je govorio, umro među svojima, a ne negde "pod tuđim plotom". Štaviše, i Milan Bogdanović, koji je sa njim i njegovim "Idejama", u predratnim danima, vodio oštre polemike, i kojeg se Crnjanski (uz Marka Ristića) posebno plašio, čak mi je odlučno rekao: "On treba da se vrati u zemlju; nikakvih smetnji više nema; ono što je bilo - bilo je!..."
Elem, najverovatnije zbog takve svoje prirode, Crnjanski je, prilično brzo po dolasku u London, ostao bez ikakve službe pri izbegličkoj vladi, a to je značilo i bez ikakvih stalnih prihoda..."
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
PALA ODLUKA: Evo ko se plasirao u finale "Evrovizije 2025" - "da" Albaniji, "ne" Hrvatskoj
UŠLI smo u samu završnicu takmičenja za "Pesmu Evrovizije 2025". Posle izbora nacionalnih predstavnika, stigli smo do prvog polufinala "Evrovizije 2025". Domaćin je dvorana "St. Jakobshalle", grad Bazel i Švajcarska, država iz koje je prošlogodišnji pobednik iz švedskog Malmea - Nemo sa pesmom "The Code".
13. 05. 2025. u 23:23
VAKCINA PROTIV ALERGIJA NA MAČKE: Priprema se za klinička ispitivanja na ljudima
VAKCINA protiv alergija na mačke je u fazi pripreme za klinička ispitivanja na ljudima, saopštila je danas pres služba moskovskog Univerziteta Sečenov.
13. 05. 2025. u 23:22
uživoRAT U UKRAJINI Veliki uspeh Rusa kod Pokrovska! "Hrabri" oslobodili Miroljubovku; Napad na centar Tokmaka (MAPA/VIDEO)
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 23:18
OSVEŽAVA I DAJE SNAGU: Prolećna salata od šargarepe i suvog grožđa
PROLEĆNA salata od šargarepe i suvog grožđa je osvežavajuća i daje energiju.
13. 05. 2025. u 23:10
"SVET MI SE SRUŠIO TE NOĆI" Majka: Moj dečak izašao iz kuće neprimetno, namamljen u zlu zamku na igralištu
U MALOM gradu Mandenu, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, četrnaestogodišnji Tolga I. izboden je nožem tokom noći na dečijem igralištu.
13. 05. 2025. u 23:09
