Susret Crnjanskog i Mladenovi?a u Parizu osujetio Stanislav Krakov, pod izgovorom da je posredi "neka komunisti?ka ujdurma". Svesrdno Tasino zalaganje da se velikom piscu omogu?i povratak u zemlju. Nostalgiju za svojom zemljom otvoreno iskazivao i sam Crnjansk
PRIREDIO: MILOSAV - BUCA MIRKOVIĆ U DRUGOJ polovini juna, te 1952. godine, Aćimović mi je saopštio da Crnjanski tih dana dolazi u Pariz - piše dalje u "Usputnim skicama za portrete" Tanasije Mladenović. Zamolio sam ga da mi s njim zakaže sastanak i, stvarno, jednoga dana, on mi javlja da će te večeri doći između sedam i osam časova, zajedno s Crnjanskim, u čuveni pariski kafe "Deudž Magots" preko puta poznate i čuvene crkve Sen Žermen de Pre. Moja žena i ja došli smo na vreme na terasu spomenutog kafea, a sa nama i naš tadašnji ambasador u Parizu Srđa Prica, koji je sa oduševljenjem prihvatio ideju da se susretnemo i porazgovaramo s Crnjanskim. Od svega, međutim, nije ispalo ništa. Crnjanski je, kako mi je sam kasnije pričao, u Parizu imao sastanak i sa poznatim konzervativcem, bivšim direktorom "Vremena" Stanislavom Krakovom. Ovaj je uspeo da ga odgovori od nameravane ideje o susretu, rekavši mu otprilike da je to verovatno neka komunistička ujdurma i da sam ja, pre svega, političar, pa tek onda pesnik.
Po povratku u zemlju, pored drugih poslova i dužnosti koje sam obavljao (narodni poslanik u Saveznoj skupštini, zatim sekretar Odbora za prosvetu Savezne skupštine), na skupštini Udruženja književnika Srbije bio sam izabran za predsednika, a Đuza Radović za sekretara Udruženja. Obnovili smo i "Književne novine", koje su u toku mog boravka u inostranstvu bile ukinute, pa sam, tako, zajedno s Radovićem, preuzeo i uređivanje lista. Zašto o ovome govorim? Jednostavno zbog toga što su list "Književne novine", a nešto malo kasnije, i izdavačko preduzeće "Minerva" iz Subotice, bili one tribine (ako bi tako moglo da se kaže) pomoću kojih smo omogućili povratak Milošu Crnjanskom, prvo u književnost, a zatim i u zemlju.
KNjIGE Miloša Crnjanskog, objavljene između dva rata, jedva da su mogle, tu i tamo, da se nađu u našim malobrojnim antikvarnicama. Bilo ih je u vlasništvu pojedinaca, poneka ili nijedna u javnim bibliotekama. Pri tom, Crnjanski je bio i pod embargom, politički nepoželjna ličnost, pa - prema tome - nepoželjan i kao pisac. To nikako nije značilo da je interesovanje za njegovo književno delo opadalo. Mladi pisci, naročito pesnici, prvih posleratnih generacija, prosto-naprosto su tragali za svakom njegovom knjigom, za svakom njegovom pesmom, listajući stare časopise i doratnu štampu.
U uređivačkom odboru izdavačke kuće "Minerva" našli smo se, u to vreme: Živko Milićević (predratni urednik "Politike"), pesnici Dušan Kostić, Nikola Drenovac, Risto Tošović i ja. Svako je od nas vodio brigu o ponekom "Minervinom" izdanju, ali smo svi skupa o izdavačkom planu zajednički odlučivali, razumljivo uz podršku i pomoć direkcije preduzeća i radničkog saveta. Jednom prilikom sam im ispričao o mom neuspelom susretu s Crnjanskim u Parizu, i predložio da objavimo "Dnevnik o Čarnojeviću" i "Seobe" (prvi deo) kao najbolji način i put da mu omogućimo povratak u zemlju. Mislim da sam im tom prilikom pokazao primerak Aćimovićevog i autorovog kratkog izbora iz "Lirike Itake" s malim pogovorom Crnjanskog, iz kojeg su izbijale njegova jaka nostalgija i čežnja za zemljom. Imao sam, tad, prvo izdanje "Seoba" i ono predratno, prvo i poslednje Cvijanovićevo izdanje "Lirike Itake". Ne znam, zapravo ne sećam se, kako sam do tih knjiga došao, odmah po oslobođenju Beograda. "Dnevnik o Čarnojeviću" nisam posedovao, ali smo i njega ubrzo pronašli.
Ideju su svi jednodušno prihvatili, uprkos izvesnim rizicima. U Beogradu je postojalo, u to vreme, i predstavništvo "Minerve" koje je u početku bilo smešteno u jednoj prostoriji nasred Terazija, a kasnije u ulici 29. novembra. U tom "isturenom" predstavništvu direkcije "Minerve" radili su, u to vreme, Živko Milićević, Milan Šantić i poznati prevodilac i kasniji izdavač Uglješa Krstić.
POSLE izlaska ove dve spomenute knjiga, u stvari još i za vreme njihovog štampanja, stupio sam, putem pisama, u direktni kontakt s Crnjanskim. Kao predstavnik Miloša Crnjanskog, pojavio se, jednog dana, u redakciji "Književnih novina", njegov šurak, predratni poznati fudbaler, a posleratni fudbalski sudija i funkcioner u Fudbalskom savezu Jugoslavije Jovan Ružić, rođeni brat gospođe Vide. On je, s vremena na vreme, išao službeno u London, tako da je imao stalne kontakte sa zetom i sestrom. Preko Jove Ružića smo regulisali i honorarisanje knjiga i priloga, koje je Crnjanski, na moje traženje, slao iz Londona, za "Književne novine". Bili su tu odlomci iz knjige "Kod Hiperborejaca", iz "Druge knjige Seoba", iz knjige o Mikelanđelu, koju, nažalost, nije stigao ni da završi. Palavestra mu je, nekako istovremeno, objavljivao u nastavcima u časopisu "Savremenik" odlomke iz takođe nezavršene knjige "Embahade". "Savremenik" je u to doba, bio u istoj izdavačkoj kući s "Književnim novinama."
Posle prepiske i dogovora preko Jove Ružića, Crnjanski nam je ubrzo poslao i svoju novu dramu "Konak", koja je prvo bila objavljena u "Minervi", a onda, posle dogovora s rediteljem i upravnikom Savremenog pozorišta Dinulovićem, u toj kući i prikazana na sceni. Više godina posle rata bio sam predsednik Pozorišnog saveta čuvenog avangardnog Beogradskog dramskog pozorišta, a kasnije preimenovanog u Savremeno pozorište.
(Nastaviće se)
Po povratku u zemlju, pored drugih poslova i dužnosti koje sam obavljao (narodni poslanik u Saveznoj skupštini, zatim sekretar Odbora za prosvetu Savezne skupštine), na skupštini Udruženja književnika Srbije bio sam izabran za predsednika, a Đuza Radović za sekretara Udruženja. Obnovili smo i "Književne novine", koje su u toku mog boravka u inostranstvu bile ukinute, pa sam, tako, zajedno s Radovićem, preuzeo i uređivanje lista. Zašto o ovome govorim? Jednostavno zbog toga što su list "Književne novine", a nešto malo kasnije, i izdavačko preduzeće "Minerva" iz Subotice, bili one tribine (ako bi tako moglo da se kaže) pomoću kojih smo omogućili povratak Milošu Crnjanskom, prvo u književnost, a zatim i u zemlju.
KNjIGE Miloša Crnjanskog, objavljene između dva rata, jedva da su mogle, tu i tamo, da se nađu u našim malobrojnim antikvarnicama. Bilo ih je u vlasništvu pojedinaca, poneka ili nijedna u javnim bibliotekama. Pri tom, Crnjanski je bio i pod embargom, politički nepoželjna ličnost, pa - prema tome - nepoželjan i kao pisac. To nikako nije značilo da je interesovanje za njegovo književno delo opadalo. Mladi pisci, naročito pesnici, prvih posleratnih generacija, prosto-naprosto su tragali za svakom njegovom knjigom, za svakom njegovom pesmom, listajući stare časopise i doratnu štampu.
U uređivačkom odboru izdavačke kuće "Minerva" našli smo se, u to vreme: Živko Milićević (predratni urednik "Politike"), pesnici Dušan Kostić, Nikola Drenovac, Risto Tošović i ja. Svako je od nas vodio brigu o ponekom "Minervinom" izdanju, ali smo svi skupa o izdavačkom planu zajednički odlučivali, razumljivo uz podršku i pomoć direkcije preduzeća i radničkog saveta. Jednom prilikom sam im ispričao o mom neuspelom susretu s Crnjanskim u Parizu, i predložio da objavimo "Dnevnik o Čarnojeviću" i "Seobe" (prvi deo) kao najbolji način i put da mu omogućimo povratak u zemlju. Mislim da sam im tom prilikom pokazao primerak Aćimovićevog i autorovog kratkog izbora iz "Lirike Itake" s malim pogovorom Crnjanskog, iz kojeg su izbijale njegova jaka nostalgija i čežnja za zemljom. Imao sam, tad, prvo izdanje "Seoba" i ono predratno, prvo i poslednje Cvijanovićevo izdanje "Lirike Itake". Ne znam, zapravo ne sećam se, kako sam do tih knjiga došao, odmah po oslobođenju Beograda. "Dnevnik o Čarnojeviću" nisam posedovao, ali smo i njega ubrzo pronašli.
Ideju su svi jednodušno prihvatili, uprkos izvesnim rizicima. U Beogradu je postojalo, u to vreme, i predstavništvo "Minerve" koje je u početku bilo smešteno u jednoj prostoriji nasred Terazija, a kasnije u ulici 29. novembra. U tom "isturenom" predstavništvu direkcije "Minerve" radili su, u to vreme, Živko Milićević, Milan Šantić i poznati prevodilac i kasniji izdavač Uglješa Krstić.
POSLE izlaska ove dve spomenute knjiga, u stvari još i za vreme njihovog štampanja, stupio sam, putem pisama, u direktni kontakt s Crnjanskim. Kao predstavnik Miloša Crnjanskog, pojavio se, jednog dana, u redakciji "Književnih novina", njegov šurak, predratni poznati fudbaler, a posleratni fudbalski sudija i funkcioner u Fudbalskom savezu Jugoslavije Jovan Ružić, rođeni brat gospođe Vide. On je, s vremena na vreme, išao službeno u London, tako da je imao stalne kontakte sa zetom i sestrom. Preko Jove Ružića smo regulisali i honorarisanje knjiga i priloga, koje je Crnjanski, na moje traženje, slao iz Londona, za "Književne novine". Bili su tu odlomci iz knjige "Kod Hiperborejaca", iz "Druge knjige Seoba", iz knjige o Mikelanđelu, koju, nažalost, nije stigao ni da završi. Palavestra mu je, nekako istovremeno, objavljivao u nastavcima u časopisu "Savremenik" odlomke iz takođe nezavršene knjige "Embahade". "Savremenik" je u to doba, bio u istoj izdavačkoj kući s "Književnim novinama."
Posle prepiske i dogovora preko Jove Ružića, Crnjanski nam je ubrzo poslao i svoju novu dramu "Konak", koja je prvo bila objavljena u "Minervi", a onda, posle dogovora s rediteljem i upravnikom Savremenog pozorišta Dinulovićem, u toj kući i prikazana na sceni. Više godina posle rata bio sam predsednik Pozorišnog saveta čuvenog avangardnog Beogradskog dramskog pozorišta, a kasnije preimenovanog u Savremeno pozorište.
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Veliki uspeh Rusa kod Pokrovska! "Hrabri" oslobodili Miroljubovku (MAPA/VIDEO)
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 23:14
OSVEŽAVA I DAJE SNAGU: Prolećna salata od šargarepe i suvog grožđa
PROLEĆNA salata od šargarepe i suvog grožđa je osvežavajuća i daje energiju.
13. 05. 2025. u 23:10
"SVET MI SE SRUŠIO TE NOĆI" Majka: Moj dečak izašao iz kuće neprimetno, namamljen u zlu zamku na igralištu
U MALOM gradu Mandenu, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, četrnaestogodišnji Tolga I. izboden je nožem tokom noći na dečijem igralištu.
13. 05. 2025. u 23:09
KATASTROFA ZA BOSTON! DŽejson Tejtum doživeo najtežu moguću povredu u svetu sporta
Košarkaši Bostona gube u plej-of seriji od Njujork Niksa sa 3:1, međutim to im je sada manji problem, jer se njihov najbolji igrač katastrofalno povredio.
13. 05. 2025. u 23:06
TRAMP SE OGLASIO O PREGOVORIMA U ISTANBULU: U Tursku putuje i Rubio - Očekujem solidne rezultate od razgovora Rusije i Ukrajine
AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da će američki državni sekretar Marko Rubio i drugi predstavnici SAD otputovati u Istanbul na pregovore o Ukrajini.
13. 05. 2025. u 23:02
