U mreži intriga

Priredio: Milosav - Buca Mirković
"JEDNOG dana javlja mi se pokojni književnik Gvido Tartalja i traži od mene da napišem za poznatu 'Prosvetinu' ediciju 'Brazde', koju je on uređivao, pogovor za knjigu poezije Miloša Crnjanskog", piše Tanasije Mladenović. "Rado sam prihvatio poziv, jer se radilo o novom izdanju slavne zbirke 'Lirika Itake', samo ovoga puta dopunjene komentarima Crnjanskog o svakoj pesmi. Bila je to svojevrsna lirska autobiografija pesnika. Dobila je i nov naslov 'Itaka i komentari'. Ova knjiga je izašla 1959. godine i dospela u našu javnost, blagodareći celokupnom dotadašnjem nastojanju da se u našoj sredini konačno 'legalizuje' književno delo Crnjanskog."

Koliko je Tanasije Mladenović učinio da književno delo Crnjanskog bude prihvaćeno i priznato na našim prostorima, stvarajući istovremeno teren za njegov povratak iz emigracije, možda najbolje svedoči prepiska između dvojice pisaca, a posebno pisma adresanta Crnjanskog sa londonskim žigom. Uostalom, ima pisama koja su tako sveža, tako nedočitana, unatoč svojoj drevnosti, prohujalosti. U dramatičnoj neistovetnosti opštih pogleda na svet i na misteriju poezije, kao takve, veliki Crnjanski i dostojni Mladenović našli su se na istoj "višegradskoj stazi", kako bi rekao Ivo Andrić, koga u ovoj prepisci ima na više mesta i povodom više obraćanja.

POSLEDNJI VITEZ

"DRAGI Mladenoviću,
                         5. 2. 1958.


     Primio sam Vaše pismo od 3. 1. 1958. Hvala Vam na ljubaznim rečima koje ste mi uputili.
     U MEĐUVREMENU, ja sam odgovorio 'Minervi', što se tiče štampanja mog pozorišnog komada 'Konaka', pa se nadam da ste to pismo čitali. Tako ćete moći doneti definitivno rešenje. Što se tiče prikazivanja komada na pozornici, ja sam o tome razgovarao sa Dinulovićem, direktorom Beogradskog dramskog pozorišta, koji je bio u poseti u Londonu. On je prvog dana bio jako oduševljen, posle mu je oduševljenje splasnulo, on će najbolje znati zašto. Meni je stalo da se 'Konak' štampa, a do prikazivanja mi više nije stalo.
     Intrige oko toga postale su mi dosadne.
     Ne vredi da se ni Vi, toliko, lično, oko toga zauzimate. I ako se mi ne poznajemo lično, ja Vam mogu reći da Vas znam donekle iz pričanja jednog Vašeg školskog druga, a sad mi je i Dinulović o Vama pričao. Pošto sam daleko stariji od Vas, hteo bih da Vam kažem samo toliko: 'Pas trop de zele!' Nisu mi dovoljno poznate diskusije koje se u književnosti u Beogradu vode. Ne znam šta je u 'Mladosti' rečeno. Ne razumem ni Matićevo sočinjenije o upotrebi tačnih reči. Krajnje je vreme zaista da počne upotreba tačnih reči u polemikama. Ovde, vrlo teško dolazim do časopisa i listova. Kad sam od 'Nolita' tražio, da budu ljubazni, pa da mi pošalju 'Delo' u kom je bio članak Marka Ristića, nisu mi ni odgovorili. Pa sam batalio.
     Čujem da će u London, uskoro, doći M. Bogdanović i Krleža, a da će i Marko Ristić doći na otvaranje pozorišta u Coventry. A video sam i to da su Vas izabrali za predsednika Udruženja književnika Srbije, i to mi je da čujem bilo milo. Žalim da vidim da je u opasnosti 'Literarni list', da prestane. Znači da je Pegaz u FNRJ, opet oćopavio? Verujte, bilo mi je prijatno da čujem da me uveravate kako imam tamo prijatelja, iskrenih, i ako ih ne poznajem i nisam ih video. Moram Vam reći da ja sa svoje strane smatram da je Bogdanović uspeo da pokvari moje planove za saradnju, a Marko, pomogao. Što je najgore, ni jedan ni drugi ne rade po sopstvenoj inicijativi nego su samo pioni na šahovskoj tabli. Međutim, šta je to prema večnosti? Molim Vas pozdravite dakle Odbor 'Minerva' i recite svima koji sa simpatijom prate moju nesreću, da se ne uzbuđuju.
     Nema lepše slike, ni lepših stihova, nego što su oni o Bošku Jugoviću, na Kosovu, o poslednjem vitezu. Samo, nažalost, ne mogu da se na mene primene, to je bio mlad čovek, a ja omatorio.
     Toga mi je, recite svima, jedino, žao.
     Sa srdačnim pozdravom,
                         M. Crnjanski"                    
NAKLONOSTŠKOLSKI drug koga Crnjanski pominje u pismu je Dragan Aćimović, nešto stariji od Tase, a znali su se sa Pravnog fakulteta. Aćimović je bio izuzetno obrazovan i govorio je nekoliko stranih jezika. Pošto je od 1946. godine živeo u Parizu kao emigrant, stupio je u vezu sa Crnjanskim koji je već bio u Londonu. Aćimović mu je pomagao u raznim prilikama. Uprkos sumnjičavosti Crnjanskog, uspeo je da stekne njegovu naklonost i poverenje.
(Nastaviće se)