Molim, bez politike

     Priredio: Milosav - Buca Mirković
     "ŠTO se tiče 'Matice', moje je mišljenje, da bi trebalo početi prozom. Prva knjiga mogla bi biti proza, koju treba izabrati iz 'Priča o Muškom' (ja predlažem samo 'Legendu') izdanje Cvijanović, - iz 'Sabranih dela' (ja predlažem 'Dubrovnik') izdanje Narodne prosvete, - i iz 'Knjige o Nemačkoj' (ja predlažem "Iris Berlina", 'Osmeh', i 'Tajnu Albrechta Duerera') izdanje Geza Kohn. Druga knjiga bi se mogla sakupiti iz časopisa 'Savremenik' (1917/1918) 'Književni jug' (1918/1919) "Dan" (1919/1920), a pored toga i iz časopisa "Misao" i drugih. Najviše proze moglo bi se izabrati iz novina 'Politika' (1922/1924) i 'Vreme' (1925/19335). Ja te listove nemam. Ali, ako bi neki Vaš mlađi sekretar mogao da mi javi, samo naslove, onog, što je, tamo, bilo od mene, mogao bih vam reći, sasvim siguran, šta vredi, a šta ne vredi ponoviti.
     Treća knjiga proze mogla bi biti: 'Ljubav u Toskani' (Kohn. 1939) u slučaju da u toj knjizi neka rečenica smeta, pristajem da je u jednom izdanju sabranih dela brišemo, izostavimo. Četvrta knjiga, mislim, da bi trebalo da bude senzacija - roman 'Kap španske krvi'.
     Zato što je štampan u dnevnom listu, a osim toga i iz političkih razloga, da mi se lično škodi, taj roman je imao nezasluženu sudbinu. Međutim, to je čisto literarno delo, psihološko, poetično, odlično. Izlazio je u nastavcima u 'Vremenu' 1933, ako se ne varam. Pročitajte ga, začudićete se, šta sve, kod nas, napadaju, neopravdano.
     Ostaje još roman o Londonu, sa kojim bismo mogli prozu da završimo. Poeziju mislim da treba ostaviti na kraju. A četiri knjige Embahada, i ako nisu pamflet, nego literatura, mislim da nećete hteti ubaciti u početku.
     To je moj program, pa sad znate sa čim imate da računate sa moje strane. U svakom slučaju, ja nemam više nikakvih teorijskih, ni političkih, teza i ambicija, posle 20 godina u inostranstvu, pa ćemo lako moći da dovedemo u harmoniju, moje želje, i vašu redakcijsku želju. Mislim da sam Vam ovim i poslovno sve odgovorio.
     Crnjanski neumorno, ironično 'iskosa' prati kulturne i književne manifestacije po Beogradu, kao što je sve češći gost u našoj ambasadi u Londonu. Upoznaje i mladog Jovana Hristića, sekretara SKZ. Mladenoviću i dalje šalje poruke, najavljuje nove projekte, vajkajući se kako 'Seobe' 'nikako da prođu' razne peripetije i komplikacije. Sa svojom tipičnom dijatribom rimuje 'Seobe' i 'Deobe' (Dobrice
Ćosića)."

PRIJATELJSKI SAVET
"Dragi Taso, 6. 2. 1962.

Što se tiče Vaših čestih putovanja, ja vam zavidim. Što se tiče Vašeg poslednjeg puta, nadam se da će doneti koristi
našoj književnosti, a nadajmo se da nije prolazna iluzija. Ovde su, međutim, bili Vaši delegati PEN. kluba. Ambasador im je priredio večeru, pa je i mene zvao. Predstavnika Ljubljane sam od pre znao, a Feldman iz Zagreba, pričao je uspomene, iz prvih dana, posle Prvog svetskog rata, kada smo ležali postelja do postelje u Zagrebu. Mladi Hristić valjda predstavnik Beograda, sekretar SKZ, bio je vrlo interesantan. O tom potom.
     Pošto ste se sad vratili 'do naše zemlje večito brižne', ja ću, ako hoćete vrlo rado nastaviti našu korespodenciju. Da Vam odmah dodam, Vaša zbirka koju je izdala SKZ, mnogo je jača, čini mi se, nego ona druga, panteistička. Iz 'Politike' sam video da su Vas urezali u jedan spomenik palima. Ej, hej. To vam vredi koliko orden. Više nego direktorstvo. Primetio sam i Vaš smederevski lament koji ste napisali na račun 'Politike' u 'Knj. novinama'. Bilo bi vreme da budete manje mlad, i borben. Što se mene tiče, ja pristajem rado, da se češće javljam u 'Knj. novinama', ali sam stekao uverenje, da se od mene, u mojim godinama, traži da radim mufte. Ni sa najboljom voljom, to neću i ne mogu.
     Što se tiče SKZ primio sam od nje 55 knjiga i video drugu knjigu 'Seoba'. Pošto ste zadavili 'Konak' i Dinula, i Markovića, pratim sad da vidim kako će prećutkivati 'Seobe'. Jer nisu deobe. Što se tiče 'Matice', Leskovac mi je pisao, zaljubljeno, pri odlasku na letovanje, poslao mi je i slike svoje da će, valjda da mi pokaže kako lepo žive u Sremu, ali se njegova korespodencija prekinula odmah posle toga. Mislim da su odustali, posle toliko odugovlačenja, od sabranih dela. Kako hoće. Najbolje bi bilo, da još jednom vrate ugovor pa da definitivno odustanemo. Ja pristajem.
     U Bagdali ona mala bubašvaba piše li piše, što rekao nisam i što je sabrao iz raznih knjiga radi malo provokacije. To je rđava taktika kad se o meni radi. To mi je hvala što sam ga lepo primio i ugostio koliko sam mogao. Idući put
neće dirnuti moje srce. Od mog Jove imao sam svega jednu kartu sa letovanja u Benkovcu i novine. Vaše takozvane dobre vesti nisu stigle do mene."
(Nastaviće se)