Pod teretom godina

SVE zahtevniji, i sve nervozniji oko plasmana svojih starih i novih knjiga, Miloš Crnjanski je izgleda "prevršio meru" tražeći usluge, podršku, sebičnu poslovnost, svakodnevnu ažurnost svog jedinog "ambasadora u zemlji Srbiji". Iako je pun razumevanja za ratničku, partizansku mladost, i mladost već u zrelim godinama Tanasija Mladenovića, pesnik i pisac, Crnjanski sve žučnije, nestrpljivije očekuje da mu Tanasije bude "Katica za sve".
U našoj izdavačkoj književnoj produkciji šezdesetih godina već je ovladala komercijalna operativa, zakulisna lobiranja i "potrošačke" uravnilovke estetski vrednih i tržišno trenutnih izdanja svakojakih pisaca. Tasa Mladenović je bio izuzetno hrabar i odvažan, etički i estetički odgovoran, i u tom smislu se skoro svakodnevno borio za rehabilitaciju i novu poziciju Miloša Crnjanskog.

(NE)POBERENjE


"DRAGI Taso,
13. 12. 1962

Primio sam dugačko pismo od Leskovca i nastavio sa njim dogovor o izdanju `Sabranih dela`. Da li će doći do toga, ili ne, videćemo. Nadam se da Vas on obaveštava o tome. Ako ne, javite, pa ću Vam poslati kopiju mog njemu poslatog pisma. To zasad još nije važno.
U prilogu ovog pisma šaljem Vam i kopiju pisma koje sam uputio SKZ. to jest njenom sekretaru. Radi znanja, jer ste Vi bili u tom izdanju `Seoba`, kum. A sad o Vašem pismu i Vašim brigama sa mnom.
Ono što rekoh, mufte, vulgarno, bilo je šala da Vas urazumim, jer Vi mislite da sam ja, kao Vi, mlad, pa se od mene može tražiti kao od mladih da se oduševljavaju i sve izdrže. To u mojim godinama više nije tako lako. Za poslednjih dvadeset godina imao sam samo teškoća. Pa bi trebalo da bude dosta. Međutim, nisam hteo da Vas vređam. Prošli ste kroz London kao vetar, pa ste zato i nezadovoljni, ali ja nisam od onih što brzo napuštaju prijatelja kad ima teškoća, pa možete i dalje računati i na moju saradnju u Vašem listu, koji je sve važniji, a ostajem Vam i prijatelj. Otkad sam čuo o Vašem radu za vreme rata, i o svemu što ste preživeli i pretrpeli, još više.
Što se tiče naših literarnih poslova, Vaše dobre vesti izgleda su stigle do Londona, ali ne do mene. Ko u klin, ko u ploču. Što se tiče mog šuraka Jove, ne znam šta da mislim. On mi ne odgovara na pisma još od leta, a ne znam ni da je od Vas primio honorare, kako kažete. Do mene nijedan dinar stigao nije. Inače je Jova činio sve što je mogao da mi pomogne, i ja u njega imam poverenja. Mora da je neka zabuna.
Što se tiče Konaka, da pređemo preko toga...
Zasada Vam želim, zajedno sa Vašom ženom, jednu sretnu novu godinu. A kažite i Dinulu da ga srdačno pozdravljam, i ako je Aleksandru, mesto dvorske večere, dao da sisa limunadu, na slamku. Svi su Obrenovićevci za to, na moju glavu."

BEZ HONORARA

DRAGI Taso,
30. 1. 1963.
Što se tiče mog sve češćeg ćutanja i prekida korespondencije, to je, dragi Taso, jednostavna stvar. Dosadilo mi je da me uveravate kako svi vi neobično želite da nekako rešim svoje prilike ect. To se ne slaže sa faktima već godinama. Neću o tom u pismima da govorim, jer ne želim da budem sentimentalan u pismima koja i cenzori čitaju. U Vaše lično prijateljstvo ne sumnjam, ali jedan čovek je nemoćan kad je sam. A društvo mu sve sam mladi Grujica.
Da ostavimo to, dragi Taso, pišite mi bez frazeologije. Što se tiče Matice i `Sabranih dela`, Leskovac vas je svakako izvestio da sam ga molio da obustavi svaki dalji rad na tome. Najbolje će biti da vratimo jedno drugom ugovor. Posle onog što mi se desilo sa SKZ, ne želim da ulazim u nove avanture.
ŠTO se tiče SKZ, ja sam u svom pismu, upućenom sekretaru J. Hristiću, 13. 12. 62 zamolio ga da mi javi koliki je moj honorar i kada će ga isplatiti. Prema našem ugovoru, SKZ je imala da isplati 60 odsto honorara već pri predaji rukopisa. I konzulat koji je rukopis primio i poslao u Beograd uveravao me je da je to sigurno i da tu nema teškoća. Na to pismo, međutim, dobio sam odgovor Hristića u kom se kaže da SKZ ne može da isplati honorar zbog nekih propisa, a predlaže mi Hristić da honorar metnu u svoju kasu, a ja ga mogu upotrebiti kad eventualno navratim u Jugoslaviju. Tako kaže.
U odgovoru na to pismo tražio sam informaciju o propisima ect, a molio sam da se moje pismo pročita članovima Odbora T. Mladenoviću i I. Andriću. Da li je pročitano, ne znam. Odgovora dobio nisam. Razumljivo je, mislim posle svega toga, da sam svako slanje rukopisa obustavio.
Ne treba mislim ni da dodam da Vi u svakom svom pismu obećavate neke dobre vesti, i ako Vam ja kažem tri puta da do mene stigle nisu. Tako stoje stvari, dragi Taso..."

(Nataviće se)