Zbrke zbog dinara

"PREMA ugovoru, koji imam, SKZ je trebalo 60 odsto honorara da položi već pri prijemu rukopisa" nastavlja Crnjanski u pismu od 15. aprila 1964. godine. "Ja to nisam tražio, nadajući se da će se prema meni, pri mojoj 70. godišnjici, valjda najzad lepše ponašati, nego u doba vrlog nam pokojnika, mog Milana. Zadruga je, međutim, kad sam isplatu zatražio, ne pitajući me, prosto premestila honorar u JAA, iz vašeg levog džepa u vaš desni džep. I prestala uopšte da o nekoj isplati brine.
JAA je još interesantnija, ona mi je javila da ne može uopšte da isplati honorar. Kaže: SKZ nije smela ugovoriti honorar u dinarima, a trebalo je devize da osigura. To kaže meni, a ne SKZ. Dinari se, kaže, ne mogu slati. Vi kažete da sam je kriv što sam ugovorio dinare. Međutim, SKZ je znala s kim potpisuje i gde se nalazim, pa je, prema tome, morala znati i kako će platiti. Eventualno.
Nije, međutim, zabranjen ulaz dinara u Englesku. Ulaz je slobodan. Banke primaju u Beogradu uplaćene dinare, a isplaćuju prema kursu dnevnom u funti. Ugovor je sa moje strane sasvim u redu, kažu ovde pravozastupnici.
Što je najlepše, JAA ne izvršuje prema meni ni one isplate za koje mi javlja da su svršene. Tako je Arsa Jovanović izmolio od mene dozvolu za radio-preradu Dnevnika, a JAA javila da šalje mali honorar u valuti. Nikad nije stigao. Izgleda da u JAA imaju čudne pojmove kad se o tuđem novcu radi. Što se tiče Matice, prekinuo sam bio da ne bih imao dva spora u isto vreme na glavi. I tu, međutim, moram reći da su bile čudne stvari. Prema ugovoru, Matica se obavezuje da honorar plaća izričito u inostranstvo, a prema JAA ne bi mogla ni smela. Kako to? Zašto mi onda takav ugovor daje? Uvideo sam da je nemoguće sa našim izdavačima ozbiljno raditi, i ako sam pokazao dobru volju. Matica sad ima pravo, ako hoće da se ljuti, da ne nastavi `Sabrana dela`, koja sad nudim da nastavimo, u nadi da ću spor sa SKZ nekako rešiti, ali čini mi se da ne bi trebalo da ne odgovara na pisma autora koji nisu početnici.
NE čudite se, dakle, ako dignem ruke od svega toga u svojoj 71. godini. Kad budete bili u mojim godinama, uvidećete da se najzad sve to mora dosaditi. Očigledno je da se kod nas čeka da takozvani slavni autor odapne papke, pa da ga onda štampaju. Dokaz je Dučić, Rastko, pa možda sad i Slobodan Jovanović. Da je moj Milan živ, mislim da bi, sudeći prema njegovim prisećanjima, pristao velikodušno da se redakcije Slobodana primi. Da nije tako žalosno, bilo bi vrlo veselo. U svakom slučaju, počekaću još malo, pa ako Matica ćuti, ja ću smatrati da smo zauvek prekinuli.
Što se tiče `Seoba`, u slovenskom prevodu, stvar ovako stoji:
Meni se javio Tone Potokar, bog zna kako ljubazno, i izvestio me je da je preveo roman, i da je već u štampi. Izdavač je `Založba Obzorja` u Mariboru. Oni su knjigu štampali bez ugovora sa mnom, a čuo sam da su je još prošlog decembra imali na prodaju (lepo će je prodavati i u inostranstvu, jer Slovenci i u inostranstvu čitaju). U vezi sa Potokarevom prepiskom, najzad mi se javio i izdavač i pitao me kakvi su moji uslovi. Tražio sam 7 odsto od prodajne cene knjige (kako Vi kažete), kao što sam dao i Nemcima. Do danas `Založba` nije poslala ugovor. Potokar mi se javio, opet ljubazno, i žali da je izdavač blokirao roman, dok devize ne nabavi. Pisao sam im da deblokiraju, u nadi da će moje uslove dotle primiti i ugovorom potvrditi. Na isti način naseo sam i novosadskom `Forumu`, pre nekoliko godina. Pisali su mi da je velika potreba, kulturnih veza, sa manjinama u zemlji, i da su zato preveli na mađarski `Seobe` i izdali (bez ugovora). Ponudili su 120.000 otsekom. Molili, da u interesu manjina, pristanem. Ja sam pristao. Posle sam čuo da će od tog izdanja 500 primeraka prodati u Pešti.
KAO što vidite, iz svega rečenog, nisam ja za skandal, drugi su skandalozni. Prilike u naših izdavača bolesne su. Ja sam dve godine čekao da neko kod vas uvidi da tako ne treba raditi.
`Prosveta`, to jest Raičković, tražio mi je da izda `Stražilovo`, `Serbiju` i `Lament`, kao jednu knjigu. Odbio sam zbog tih iskustva koje sam imao i koja su mi dosadila. Isto tako sam odbio i jednu ponudu `Kosmosa`. Ne mogu više da trpim, u mojim godinama, te komedije.
Vi me uveravate u svoje prijateljstvo, ja u njega ne sumnjam, ali priznaćete i sami da je ovako nemoguće sarađivati. Moje se ime prećutkuje u svakoj vašoj manifestaciji u inostranstvu, izostavljaju me u svakoj ediciji u inostranstvu. Koliko je to smešno dokaz je jedno pismo koje mi je Udruženje književnika (valjda Vučo) uputilo, bez reči, a koje je pisano u Moskvi, gde mi se traži roman za prevod, a kaže uz to, da se o njemu čuje, ali se ne može nigde naći.
U međuvremenu, svakako ste čuli, da je izašao prevod `Seoba` na nemački u Minhenu, Beču i Bazelu. Otišao je i u Holandiju, na holandski. A za ovu godinu predviđen je `Dnevnik` i neke druge stvari. Kod mog šuraka možete videti reklamu izdavača na nemačkom..."

(Nastaviće se)