Gadim se trikova

ZAOKUPLjEN, nervozno čak neurotično svojim odnosom, (ili obrnuto) prema svom, najzad, velikom izdavaču "Prosveti" u Beogradu, Crnjanski se još jednom, bučnije, i sumornije
obraća Tasi Mladenoviću, kao da traži poslednju podršku i efikasniju pomoć. Žali, takođe, što je potpisivao ugovore sa "Prosvetom", a gle produkcija se razvlači, redukuje, i, možda, marginalizuje. Iako je u našoj ambasadi sve češće okružen uglednim kulturnim radnicima iz Beograda, koji ga blagonaklono "ubeđuju u konačni povratak", Crnjanski podozreva, sa svojom manijačkom drčnošću, da mu se "namešta neka igra". Ipak...

PRAVI JUNACI


"DRAGI Taso,
16. 4. 1965.

Posle više od godinu dana ćutanja, primio sam Vaše pismo od 1. 4. a sa poštanskim žigom od 4. 4. Do mene je stiglo 14. 4. Interesantno. Korespondencija sa Vama, dragi Taso, pravo je strndžanje. Što se tiče `Prosvete` da se razumemo. Ovde su bili Muharem Pervić, Buca, Miletić, Đoković, i dr. Sve sam ih video u ambasadi. U ambasadi je bila gost i Roksanda, koja mi je uzela I čin Tesle da ga štampa u časopisu "Književnost", juna meseca, a štampala ga je u decembru, što je izašlo u februaru. Ona je u ime `Prosvete` predložila `Sabrana dela`. Ugovor je potpisan januara, a do sada nije na ugovoru ništa učinjeno. Čujem da je Roksanda Njeguš u bolnici. To je sve.
Ja imam pismo, kopiju, u kom sam predložio Vas, za jednog urednika, ali su oni odgovorili da imaju svoje urednike. Priznaćete i sami da ja posle toga nisam mogao dalje. Tako stoje stvari. Budite uvereni da me trikovi oko tobožnje želje da ovaj ili onaj izda moja `Sabrana dela` još
više gade nego vas. Meni se čini da je samo jedno cilj: uzeti potpis, a posle se odugovlači i čeka. Šta, jasno je, jer imam 72 godine.
Što se tiče Vas, kao romantičara, to je bila sa moje strane nevina šala, na račun Vaših čestih putovanja. A ne neka fama doprla čak do Londona. Da je bilo to, sigurno ne bih bio adresirao pismo na kuću. Recite to svojoj supruzi i izvinite me.
Video sam šta Petrov piše o Vama u `Knj. novinama`
SVAKAKO ste videli i Vi šta Svetlana V. Janković piše o `Lamentu` u `Književnosti`. Molim Vas upozorite na to Palavestru, mog branioca. Kod vas je stvorena u poeziji jedna grupa egzibicionista pod vidom filozofa. Kuku sve zna. Meni je da na to odgovaram ispod dostojanstva. A svakako ste videli i šta piše zagrebački `Telegram` o meni. Tačno je da nameravam da dođem na kongres PEN - ako me nešto ne spreči. Mnogo me interesuje sastanak urednika evropskih časopisa i molim Vas da mi javite o tome. A isto tako da mi kažete i tačan datum Vašeg odlaska u Rim, i tamošnju Vašu adresu.
Bilo bi velika greška da sve češće napuštate mesta koja ste s pravom imali. Naši pravi veliki junaci nisu bili Ljutice Bogdani, nego ćutljivi ljudi koji su umeli da čekaju, a da maznu dobro kad dočekaju..."
POSLE nekoliko pisama žalopojke, sumnje i nedoumice oko "Sabranih dela" i drugih tekstova u "Prosveti", Crnjanski se javlja sa iskrenim divljenjem i pesničkom blagodarnošću za Mladenovićevu knjigu pesama, koju izdvaja iz "egzibicionističke" srpske poezije u Beogradu. Očito je da je Crnjanski sve frekventnije pratio "stanje stvari" u našoj književnosti (dobijao redovno "Književnost" i "Književne novine", ali i prave informacije o poziciji pesnika drugih zemalja. Ovo pismo ima svežinu esejističkog odnosa i bratskog razumevanja sa adresantom Mladenovićem.

ODA PESNIKU


"DRAGI Taso,
9. 5. 1965.

Primio sam vaše pismo, koje me uvek razveseli, jer je to luda žurba pa vam zavidim na izdržljivosti takvog života, a pitam se dokle ćete tako. Kud žurite?
Primio sam i vašu zbirku pesama, koje me uvek zaprepaste, jer se pitam, otkud mu vremena, toliko vetra vremena? Papanuzos bi to mislim protumačio psihopatološki: petlovi. Ja u mojim godinama, kažem: budi mudar na kraju krajeva, budi tih ko kamen. Vi kako hoćete.
Knjiga je vrlo, vrlo, lepa. Imate protekcije kod `Prosvete`, očigledno. Ja sam tek počeo da čitam pesme, ali Vam, ovoga puta mogu reći, da u zbirci ima već jedna kakve pre nije bilo. Jedna, trojica, koja bi prevedena na strane jezike ostala i internacionalno velika, a naša. To je, po mom mišljenju, a ja izbegavam da kritikujem, ili uopšte kažem nešto, a najmanje delim komplimente, prijateljima, a sasvim sigurno mlađim generacijama. To je `Pogled u ćuvik`. Dragi Taso, to nije obična pesma, ne samo po svom zanosu, nego i sadržaju i izrazima onog što ste u zanosu hteli reći. Zamolite Juganu da vam je prevede na talijanski i pošaljite je u prevodu Ungarettiu, - koji je veći pesnik od Ljuasimoda - neka vidi da i kod nas ima velike pesme..."