Drama bez svedoka

HENRIJA Pola, četrdesetjednogodišnjeg šefa obezbeđenja hotela "Ric", pozvao je na mobilni telefon Dodi i rekao mu da se javi nazad u hotel. On je završio sa dužnošću u 19.00 i kada se vratio bilo je već 22.00. Niko nije ustanovio gde je Henri Pol bio ta tri časa. Dodi je rekao da je njegov otac Muhamed al Fajad lično angažovao Henrija Pola da vozi njihov "mercedes". Za mene to znači da je Dodi u stvari rekao: "Moj otac mi je rekao da tako ima da bude.” Henri Pol nije bio kvalifikovani šofer i nije imao propisnu dozvolu za vožnju iznajmljenih kola. L. Flečer Pruti, bivši pukovnik avijacije SAD, koji je blisko sarađivao sa obaveštajnim službama, jednom je rekao:

"Niko ne mora da naredi nečije ubistvo - ono se naprosto desi. Aktivna uloga se odigrava u tajnosti, time što se dozvoljava da se ono desi. To je najveći pojedinačni trag zločina. Ko ima moć da opozove ili smanji uobičajene siguronosne mere?”

Apsolutno tačno. Ako Prutijevo "pravilo” primenimo na Dajanin slučaj i zapitamo se ko je imao moć i ko je iskoristio tu moć, da smanji njene uobičajene mere obezbeđenja koje su preduzimane zarad njene zaštite, te noći, dobićemo vrlo zanimljiv odgovor: Muhamed al Fajad. Pod tim okolnostima on mora da odgovori na neka očigledna pitanja: zašto je Dajanino obezbeđenje te noći bilo smanjeno?

Kada je ubijen predsednik Kenedi, nije bilo telohranitelja na njegovim kolima, dok su četvorica stajala na kolima koja su bila odmah iza njegovih. On je, takođe, bio u automobilu sa otvorenim krovom (kabrioletu) i to u jedno opasno vreme u opasnom gradu. Kada je Martin Luter King usmrćen iz vatrenog oružija u motelu Lorejn, u Memfisu, tenesi, 4. aprila 1968, crni policajac koji je bio zadužen za Kingovu sigurnost poslat je kući protiv svoje volje, nekoliko časova pre ubistva. Jedina dva vatrogasca iz vatrogasne stanice, koja se nalzila pored motela, premeštena su u druge stanice samo tog dana. Žrtveni jarac optužen za to ubistvo bio je Erl Rej, za koga čak ni Kingova porodica nije verovala da je kriv i to u tolikoj meri da su kasnije prisustvovali njegovoj sahrani.

KADA je Bobi Kenedi ubijen, pošto je održao govor u "Ambasadors" hotelu, u Los Anđelesu, 5. juna 1968. opet se neko mešao i menjao uobičajenu proceduru njegovog obezbeđenja. Plan je bio da B. Kenedi siđe sa tribine i prođe kroz svetinu do izlaza. Ali neposredno po završetku govora, Kenedijevi "pomagači”, a među njima naročito Frenk Menkijevič, su insistirali da će biti za njega sigurnije ako izađe napolje kroz hotelsku kuhinju. Kada je ušao u kuhinju presreo ga je, umno kontrolisani, Širhan Širhan, sa pištoljem u ruci. Izgleda mnogo verovatnije da su Bobija Kenedija ubili ljudi iz njegovog obezbeđenja, naročito T. E. Sizar, "telohranitelj” koga su zaposlili u poslednjem trenutku i koji je imao mnoge veze sa krajnjom političkom desnicom i obaveštajnim sužbama. Ali zahvaljujući Širhanu Širhanu, koji se našao na tom mestu sa pištoljem u ruci, imali su umno kontrolisanog žrtvenog jarca da ponese krivicu, a to i jeste bilo sve što im je potrebno. Kada je izraelski premijer Jicak Rabin ubijen u Tel Avivu 1995, jedan neobičan video-snimak, koji je zabeležio jedan od posmatrača, pokazuje da su Rabinovi telohranitelji napravili u isto vreme korak unazad, kako bi ubicu ostavili nasamo sa Jicakom Rabinom i tako mu omogućili da ga nesmetano ubije. Mislim da možete da vidite šemu koja se ponavlja.

A ŠTA se događa u odlučujućim poslednjim trenucima Dajaninog života? Opozvano je njeno obezbeđenje po nalogu Muhameda al Fajada, preko njegovog sina. To je činjenica. Celog dana ona je putovala u istom "mercedesu" sa "rejndž roverom" kao podrškom. Sada će preći u drugi "mercedes", bez podrške bilo kakvog drugog vozila. To je bila jedna neobična odluka za čoveka koji je, inače, tako opsednut svojom sopstvenom sigurnošću. Bob Loftis, bivši šef obezbeđenja "Harodsa", rekao je:
"U poređenju sa zaštitom koju Al Fajad priušćuje sebi, a koja je vrlo profesionalna, vrlo visokog standarada, ono što je obezbedio majci budućeg kralja Engleske bila je dečja igra.”

On je dodao i ovo: "Al Fajad je bio apsolutno paranoičan u vezi sa svojim ličnim obezbeđenjem.” Samo da bi se on šetao okolo po sopstvenoj radnji, bila bi svakog puta prisutna tri-četiri neuniformisana člana njegovog ličnog obezbeđenja, koja su išla sa njim sve vreme, plus još četiri uniformisana člana obezbeđenja, tako da su oko njega uvek bila dva sigurnosna "prstena”. Govorimo o obezbeđenju koje je koristio samo u sopstvenoj radnji! Ali da li je to stvarno paranoja ili je u pitanju to što je poznavao pokvarene ogavne trgovce oružjem i operatere bratstva mnogih vrsta, među kojima je konstantno delao?

(Nastaviće se)