Tri sata - tajna!

INTERESANTNO je da je Ris-Džons (telohranitelj) stavio sigurnosni pojas tek pošto je Pol prošao pored skretanja za Šanzelize i uputio se ka Pont de l` Alma tunelu. On kaže da ne može da se seti zašto je tako uradio, ali ja bih mogao da mu pomognem u nalaženju razloga. Za to su mogla da postoje samo dva razloga. Ili je on znao šta će se sledeće desiti, ili je shvatio, kada je Pol pojurio ka tunelu, da nešto ozbiljno nije uredu, pa je stavio pojas da bi se zaštitio. Ali opet, ako je to bio slučaj, zašto on nije upozorio Dodija i Dajanu da urade isto što i on, da vežu pojaseve?

I ukoliko je Ris-Džons uvideo potencijalnu opasnost, zašto to nisu videli i Dajana i Dodi? Žao mi je ako ću time uznemiriti porodicu Ris-Džonsa, ali s obzirom na okolnosti pogibije princeze Dajane, to su pitanja koja su morala biti postavljena.

Jednom kada je delo (ili bolje zlodelo) učinjeno; nađena je osoba koja je poslužila kao žrtveni jarac. Metode koje su pri tom korišćene vrlo su predvidive, ali budući da dobro funkcionišu, zašto ih menjati? Žrtveni jarac (nalik Liju Harviju Osvaldu, Širhanu Širhanu i Džejmsu Erlu Reju), okrivljen za Dajaninu pogibiju bio je vozač Henri Pol. Kada su novinari i paparaci odigrali svoju ulogu u fokusiranju pažnje javnosti, u danima posle sudara, objavljeno je da je Henri Pol imao tri, četiri puta viši nivo alkohola u krvi nego što je za vozače dozvoljeno u Francuskoj, kao i da su u njegovoj krvi nađeni tragovi lekova - droga protiv depresije, uključujući i fluodžetin, aktivni sastojak ozloglašenog "prozaka". "Uzrok sudara je bio jednostavan”, objavljeno je. "Vozač je bio pijan”.

DEČJA je igra falsifikovati nalaze krvi ili napraviti da nivo alkohola u krvi neke osobe bude povišen, to se može postići ubacivanjem mikroskopskih "balona” u krv, koji vremenom ispuste alkohol koji je u njima. Svakako nije bilo znaka da je do te mere pijan, pre nego što je odvezao automobil od zadnjeg ulaza "Rica", a njegov test krvi pokazuje da je morao popiti ekvivalent osam popijenih viskija na prazan stomak.

Bihevijoralni psiholog u nezavisnom televizijskom dokumentarcu zvanom "Dajana - tajne sudara”, nije mogao da nađe nikakve dokaze da je Henri Pol bio pijan, posle proučavanja video-snimaka iz "Rica" na kojima se Pol lepo video, a za to može takođe postojati objašnjenje koje ću ubrzo izneti. Samo dva dana ranije Pol je bio podvrgnut rigoroznom lekarskom pregledu, da bi mu bila obnovljena pilotska dozvola, a tada nije bilo nikakvih znakova o tome da je on preterano pio, kako je štampa posle Dajanine pogibije tvrdila. Naprotiv.

Postoji još jedna čudna anomalija, koja je otkrivena u televizijskom dokumentarcu, ITV-a, 1998. godine. U hemoglobinu iz krvi Henrija Pola nađeno je 20,7 odsto ugljen-monoksida, a to znači da ga je pre testiranja uzoraka bilo i mnogo više, jer se količina ugljen-monoksida smanjuje za pola na svakih 4-5 sati, posle unosa inicijalne količine. Hemoglobin u krvi služi za prenos kiseonika. Debi Dejvis iz Društva za pomoć žrtvama trovanja ugljen-monoksidom, kaže da sa tako visokim nivoom ugljen-monoksida u krvi, Henri Pol ne bi znao ni šta je levo ni šta je desno, jer bi se drastično smanjila količina kiseonika koji bi primao mozak. Dr Alister Hej, ekspert za trovanja ugljen-monoksidom, se složio sa tim i nije mogao da objasni zašto Pol nije pokazivao znakove i izražene simptome trovanja, koji bi trebalo da su bili evidentni:
"Teško mi je da sve to racionalno objasnim. Nivo od 20 odsto ugljen-monoksida u krvi i visok nivo alkohola u krvi nagoveštavaju da je ta osoba trebalo da ima mnogo sporije reflekse, a svakako bi to trebalo jasno da se vidi po načinu na koji je radio razne stvari, ta osoba bi, verovatno, trpela i neke bolove, ali nijedna od ovih stvari se ne vidi na slikama i video-zapisima na kojima je uhvaćen Henri Pol."

POSTOJI još mnogo toga što treba znati o Henriju Polu. Njegov najbolji prijatelj Klod Garek je u dokumentarnoj TV emisiji izjavio da je Pol imao kontakta sa francuskim i stranim obaveštajnim službama, kao i da je održavao veze sa njima tokom svog zaposlenja u "Ricu". To nije iznenađenje, jer obaveštajne službe regrutuju ljude iz obezbeđenja u vrhunskim hotelima, a "Ric", sa svojom svetski poznatom - VIP klijentelom i reputacijom u vezi sa bavljenjem špijunažom i prodajom oružja, bi svakako bio na vrhu njihove liste. Pol je svakako imao nerazjašnjene izvore prihoda. On je zarađivao oko 20.000-25.000 funti godišnje u "Ricu", a, ipak, je bio zagriženi pilot, sa 605 sati leta, a pri tom treba znati da sat leta košta oko 300 funti. On je imao niz različitih bankovnih računa, kao i sef u nacionalnoj banci u Parizu. Imao je i tri bankovna računa u pariskoj banci "Berklis", kao i jedan tekući račun i četiri žiro-računa.

U toku osam meseci pre sudara, sume od po 4.000 funti uplaćivane su na jedan od njegovih računa u pet navrata. Ukupno je imao 122.000 funti, a niko ne zna njihovo poreklo. Zatim, postoji i nerazjašnjeno pitanje u vezi sa tim gde je Pol bio tri sata, između 19.00 i 22.0, kada je završio sa poslom, kada ga je Dodi pozvao preko mobilnog telefona i rekao mu da se vrati u "Ric".

(Nastaviće se)