Brisanje tragova

PODSVESNO programiranje nadvladava svest i tada programirani robot zamenjuje ljudsko biće. To je ono što se, po mom ubeđenju, desilo i Henriju Polu. Dejvid Sends je nestao šest sati pre nesreće u kojoj se ubio. Za Pola se ne zna šta je radio i gde je bio tri sata pre nego što se zaleteo u 13. stub tunela "Pont de l`Alma". To je scenario koji ja vidim za ono što se desilo u Parizu.

Mreže bratstva delale su putem mnogih ljudi i službi da bi obezbedile da Dajana bude u Parizu te noći, jer je, u samoj svojoj osnovi, to bio plan da se izvede obred žrtvovanja, jedan određeni satanistički ritual, kao i vreme i okolnosti pod kojima će se smrt desiti, koji su morali da budu pažljivo podešeni do najsitnijih detalja. Dajana je bila pod navodnom zaštitom Al Fajadove siguronosne mreže, veći deo vremena koje je provela sa Dodijem pre sudara, a svakako sve vreme u poslednjih nekoliko dana svog života. Njeni razgovori su prisluškivani i praćeni putem Al Fajadovog sistema za prisluškivanje. Zašto ih onda ne objavite u javnosti, gospodine Al Fajade?

Tokom tri sata u kojima se ne zna gde je Henri Pol, čovek koji je sarađivao sa francuskom i britanskom obaveštajnom službom, bio je, u stvari, programiran da odigra svoju ulogu, ili su samo dodavane poslednje instrukcije programu kome je već bio ranije podvrgnut.

DAJANINU ritualnu smrt su organizovale osobe koje su na najvišim nivoima Bratstva, za koje su, poređenja radi, ljudi kao Al Fajad sitni i potpuno nebitni igrači, pioni u jednoj igri koju najverovatnije ni ne shvataju do kraja. "Mercedes" koji je dovezen do zadnjeg ulaza hotela "Ric" bio je ukraden samo nekoliko nedelja ranije - pre početka romanse između Dajane i Dodija - a kada je vraćen, na njemu su izvršene obimne popravke. Ukrao ga je, dok je stajao ispred jednog restorana, naoružan čovek, koji je govorio arapski, a kada je nađen, kod njega je ostalo malo više od šasije i limarije. Al Fajad je kontrolisao agenciju za iznajmljivanje vozila "Etoile Limusines", koja je dala baš to vozilo da se u njemu preveze princeza. Nije ni čudo što su francuske vlasti odbile ponudu eksperata iz Kompanije "Mercedes" da ispitaju vozilo posle sudara.
Kada se Henri Pol vratio te noći na dužnost, nakon Dodijevog poziva, delovao je obično i normalno se ponašao, barem za većinu posmatrača. Program za kontrolu uma bio je usađen duboko u njegovu psihu i još uvek pritajen čekao da bude aktiviran. Možda je zaista i popio nekoliko alkoholnih pića u baru hotela "Ric", ali ono alkohola što je u sebe uneo, kao i njegovo držanje, ne odgovaraju medicinskim izveštajima urađenim posle njegove smrti. Tvrdnje da je on bio alkoholičar takođe se ne poklapaju sa nalazima njegove jetre. Ali ako je Henri Pol, šta ja sugerišem, bio umno kontrolisana "višestruka ličnost”, on je mogao da bude mrtav pijan u jednom delu svog uma, a savim trezan u drugom. Tu su mi činjenicu potvrdili ljudi koji su bili višestruke ličnosti i koji su to sami iskusili.

NEKO blizak Polu, njegov upravljač, izazvao je da kod njega te noći dođe do promene iz jedne ličnosti u drugu, kojom je vladao odvojeni, programirani odeljak njegovog uma. Na taj način on je mogao da ima visok nivo alkohola u krvi i bude pijan, dok bi u drugim delovima svog uma ostao sasvim trezan. Isto je i sa ugljen-monoksidom. Malo pre ili malo kasnije nakon što je "mercedes" odvezen od zadnjeg ulaza "Rica", Henriju Polu je pokrenut okidač za aktiviranje programiranja. Mogao je to biti zvuk, boja, reč ili, što je verovatnije, neka rečenica.

Dok je Polovo podsvesno programiranje nadvladavalo njegov svesni um, on je velikom brzinom krenuo od "Rica" na trg Konkord, pa na dvosmerni put ka tunelu "Pont de l`Alma". Ris-Džons je tada vezao svoj pojas, ali, kako izgleda, nije ni na koji način upozorio Dajanu i Dodija na opasnost. Tako su oni ostali nevezani na zadnjem sedištu "mercedesa". Dok je Pol ulazio kolima u tunel "Pont de l`Alma", pri brzini od oko 80 milja na sat, snažno je zakočio, izgrebao kolima desni zid tunela i onda se usmerio ka 13. stubu, taj stub je ono što najviše odaje celu zaveru.

Bratstvo je tokom cele istorije bilo u ogromnoj meri opsednuto brojem 13, da je nemoguće i u mašti poverovati da je sve to bila slučajnost. Mora da postoji bar 30 stubova u tom tunelu, a "mercedes" u kome je bila Dajana je udario baš u 13, jer je tako bilo planirano. Dajana je imala averziju prema broju 13, čak je često odbijala da ga koristi, kao, recimo, na svojoj zadnjoj aukciji kod "Kristija", u junu te iste godine kada je umrla. Ako je, kao što su predložili neki svedoci tog događaja, sudar bio izazvan time što je "mercedes" udario "fijat uno", ili time što je motociklista uperio jako svetlo u Polove oči, nije bilo načina da on bude siguran da će pogoditi baš 13. stub. Ali, osoba kojoj je u umom duboko usađen program o tome šta da uradi, mogla je da kola usmeri tačno gde treba, čak i pri velikoj brzini.

(Nastaviće se)