Smrt na asfaltu

Piše: Dejvid Ajk

DANAS postoji jedan dodatni "izazov” za one koji žele da izvrše javno ubistvo ili kuju zaveru o tome, jer su svuda po većim gradovima postavljene "saobraćajne” kamere. Nasmešite se, snimaju vas. Bilo bi nemoguće držati u tajnosti način na koji je ubijena Dajana i počinioce tog ubistva, da je sve bilo snimano video-kamerama, kao što je trebalo da bude. Ali kada ste na visokom nivou bratstva, koje ima veze sa vodećim ličnostima iz policije i obaveštajnih službi, saobraćajne kamere ne predstavljaju nikakav problem. Jednostavno naredite da se ugase!

Postoji 17 saobraćajnih kamera na putu između "Rica" i tunela Pont de l` Alma, računajući tu i one unutar samog tunela. Da su one te noći radile, sada ne bi bilo misterije o tome kako se sudar odigrao, jer biste mogli ceo događaj jednostavno da pogledate, recimo, preko svog televizora. Jedna kamera je usmerena ka ulazu u tunel i ona bi morala da zabeleži navodno postojanje "fijata uno" ili ljudi na motociklima sa upaljenim zaslepljujućim svetlima. Ali ta kamera, baš kao i sve ostale na putu kojim je Dajana vožena, bila je isključena u odsudnom trenutku.

NIKADA ranije se nije u Parizu desilo da ceo sistem istovremeno prestane sa radom, zbog nekog navodnog kvara, a da policija odbije da objasni o čemu je reč. Sistem koji koriste ulične kamere ima nezavisno napajanje strujom i njega kontroliše policija, kao i, na kraju krajeva, francuska obaveštajna služba, jer su te kamere postavljene po ulicama da bi snimale i pratile mnogo više od običnih saobraćajnih problema.

Dopisnik londonskog "Dejli mejla” kaže da je ujutro posle sudara kamera koja stoji na ulazu u tunel, bila okrenuta prema zidu. U isto vreme kada je sistem nadgledanja pomoću kamera prestao da radi, takođe su prestale da funkcionišu sve frekvencije preko kojih komunicira policija u centru Pariza.

Simon Ragan, u svojoj odličnoj knjizi "Ko je ubio Dajanu?”, navodi izjavu čoveka po imenu Andre, koji, kao i mnogi drugi, voli da prisluškuje policijske radio-poruke. Andre je sedeo na klupi blizu Ajfelove kule, što je udaljeno samo nekoliko minuta hoda od tunela Pont de l`Alma, te noći kada je Dajana umrla. Kao i obično koristio je svoj radio-predajnik da bi pratio razgovore policije. Ali, odjednom, u 12 i 20 iza ponoći, sve linije su prestale s radom. Došlo je do prekida radio-veza. On je trajao 20 minuta, a zatim se, kako kaže Andre, signal vratio i odjednom je grunula masa radio-poruka, jer su svi želeli da govore u isto vreme. "Ja nisam nikada naišao na tako haotičan radio-prenos”, izjavio je on. "Bilo je to nešto izuzetno.”

KADA su radio-linije prestale da funkcionišu, Dajana je napuštala hotel "Ric" da bi pošla na svoje poslednje putovanje. Do vremena kada su radio-veze ponovo uspostavljene, ona je već ležala na podu tunela Pont de l` Alma, pod kompletnim nadzorom medicinskog tima za hitne slučajeve, a sudeći prema izveštaju autopsije, ona se tada nalazila na nekoliko minuta od kliničke smrti. A kaže se da ne postoji ni delić uverljivih dokaza o tome da je postojala neka zavera, je li tako? Bože moj, pa dokazi su nam ispred nosa. Deset dana posle udesa, francuska policija je sastavila preliminarni izveštaj od 350 stranica, u kome se kaže da se radilo o nesrećnom slučaju, a da nije ni uzeta u obzir bilo koja druga mogućnost.

Govoreći o tom medicinskom timu koji je bio uz Dajanu u poslednjim trenucima njenog života, spomenuću kako mi je jedan čovek koji ima veze sa britanskom obaveštajnom službom rekao da je lako izazvati saobraćajnu nesreću, ali nije lako biti siguran da će određena osoba tom prilikom i poginuti. Zato imate vaše ljude koji kontrolišu medicinsku ekipu, jer iako vaša meta do tada nije umrla, posle nesreće postoji uverljiv razlog da se to desi. Desila se ozbiljna saobraćajna nesreća.

Posao medicinskog tima (ili u svakom slučaju onih koji su mu izdavali naređenja) bio je da se postara za to da određena osoba ne preživi, bez obzira na to u kakvom se stanju nalazila. Čak i onima koji odbacuju ideju o planiranom ubistvu Dajane, bilo je sumnjivo to što se sa njenim odvođenjem u bolnicu neverovatno kasnilo, kada je, prema zvaničnim medicinskim izveštajima, ona zadobila povredu za koju je bila neophodna hitna operacija. Lekari su rekli da je plućna vena perforirana u blizini srca, a to je punilo njena pluća krvlju. Dajana je ležala na podu tunela Pont de l` Alma, i krvarila na smrt, ako su ti izveštaji tačni. Jedini način na koji je njen život, posle takve povrede, mogao biti spasen bila je hitna bolnička operacija. Zašto je onda prošlo više od sat i po vremena pre nego što je ona stigla u bolnicu?

(K r a j)