Tragika kraljice Natalije

Pišu: Dijana Dimitrovska i Milena Marković



DA je kojim slučajem znala kakvu će joj kob doneti titula kraljice serbske, kći vlaškog spahije Natalija Petrovna Keško sigurno se za Milana Obrenovića ne bi udala. Ponela je krunu i sudbinu odbačene žene, ožalošćene majke i proterane kraljice koje će nositi do svoje smrti. Najtužnija od svih evropskih kraljica.
Kako je ona intimno proživljavala ove teške dane, međutim, nikada nećemo saznati. U memoarima koji su objavljeni, opisala je svoje detinjstvo i stasavanje sve do 1887. Najzanimljivije detalje: razvod braka, progonstvo 1891. i višedecenijski život u inostranstvu - nije stigla da završi. Proterana srpska kraljica umrla je u manastiru Lardi, nedaleko od Pariza, u takvom siromaštvu da su je sažaljevala i najtvrđa srca.
Kada se udala za Milana, imala je 16 godina. Bili su najlepši kraljevski par. Sreća je brzo krunisana sinom Aleksandrom. Kraljica je porođaj jedva preživela. Njihovo drugo dete, Sergej, umro je pet dana po rođenju. Sahranjen je u crkvi svetog Marka. S ovim nevoljama stigle su i druge.
"Neobuzdan sladostrasnik, on nije bio ispravan muž", pisao je Vladimir Ćorović, jedan od najuglednijih srpskih istoričara, "a kraljica Natalija je bila hladna i prilično ograničena a uporna žena. Između njih su, sem toga, postojale i političke suprotnosti. Kraljica je poreklom bila upola Ruskinja i sva za Rusiju. Kralju je pravila česte scene zbog njegovih bliskih veza sa Bečom."


U TO vreme, ruska diplomatija napravila je Srbiji veliku štetu. Sanstefanskim ugovorom stvorena je Velika Bugarska u koju su ušli ne samo Makedonija nego i najveći delovi Stare Srbije. Ogorčena srpska vlada tada je poručila Rusiji da će Niš braniti od njih, isto kao i od Turaka.
Kralj Milan se upuštao u veze s ženama sa mnogo strasti. Pre braka imao je vezu s udovicom jednog beogradskog advokata, Leposavom, koja se nastavila i za vreme braka, zbog čega je Leposava prozvana "madam Pompadur". Gospe su to ispričale Nataliji. Ona je preduzela prve korake. Pošto su na putu za Topčider prolazili pored kuće Leposave "dok je ona uvek stajala na prozoru nakinđurena, i sa drskim pogledom", zatražila je od Milana da je odatle preseli. On je to i učinio. Zabeležena je i njegova veza s bliskom rođakom Marijom Katardži. A Slobodan Jovanović zapisao je u "Portretima" da se "godinu dana pre razvoda braka zaljubio u običnu građanku Artemizu", ženu Milana Hristića. Svoju vezu nije krio i imao je nameru da se Artemizom oženi, kada podnese ostavku. Nije se oženio iako su dobili vanbračnog sina Đorđa.
Iako je uživala veliku popularnost među Srbima, koji su je nazivali i "srpskom majkom", kralj se nije libio da se od nje razvede. Bio je to skandal kakav nije videla Evropa. Proterao ju je iz Srbije i ona se nastanila, sama, na Azurnoj obali, u vili "Sašino", koju je nazvala po svom obožavanom sinu Aleksandru (Saši). S njim je prekinula odnose saznavši za njegovu vezu sa Dragom Mašin, ženom nižeg staleža i - nerotkinjom.


KRALj Milan bio je takođe utučen. Svome sinu uputio je pismo pre ženidbe koje je bilo skoro proročko: "Naša je dinastija preturila mnoge udare, ali ovaj bi bio najkobniji". Aleksandar mu je odgovorio: izdao je naredbu vojsci da bivšeg kralja ubiju ako proba da silom pređe u Srbiju. Razočaran i duboko zgađen svim, Milan je umro u Beču 29. januara 1901, u četrdesetosmoj godini, sa željom da ga ne sahrane u Srbiji. Telo mu je s toga preneseno u manastir Krušedol, gde je sahranjena i kneginja Ljubica. A kada su Aleksandar i Draga Mašin ubijeni u prevratu, nesrećna Natalija je promenila veru. Prešla je u katoličanstvo i zakaluđerila se. Da pobegne od naroda koji ju je toliko unesrećio.
Njen grob brzo je zarastao u travu. Zaboravljen kao što je i ona za života bila. A onda, "serbska majka i kraljica" vaskrsla je i među Srbe se vratila sto godina kasnije - kada je otvoren njen testament (i memoari) u kome je veliko imanje zaveštala Univerzitetu i Crkvi, a deo u novcu i umetničkim slikama i imanjima ostavila potomcima Jakova Obrenovića, brata knjaza Miloša. Tako je počeo rat za njeno nasledstvo.
Trajao je godinama dok Opštinski sud u Čačku nije povrdio naslednika: Milutina Novakovića, rođenog 1925. godine u Donjoj Gorevnici, kod Čačka. On je čukununuk Jakova Obrenovića.
Ali, tu nije bio kraj. Braća Srboljub i Slobodan Jakovljević iz Gornjeg Milanovca takođe su priznati kao mogući naslednici, kao i grupa od 45 potomaka (u nižim stepenima srodstva). Sada, međusobno vode sporove za nasledstvo.
Da kraljica Natalija nije napisala terstament i memoare ne bi se ni znalo za naslednike. Ovako, loza Obrenovića još živi, a grob najtužnije evropske kraljice i dalje prekriva trava.


RAZVOD

KAKO crkveni sud nije hteo da razvede brak, kralj je to zatražio od mitropolita, što je on i učinio 12. oktobra 1888. Natalija je proterana iz Srbije 7. maja 1891, posle demonstracija u kojima je palo nekoliko mrtvih i ranjenih. Iste godine, u septembru, Milan je istupio iz srpskog državljanstva i odrekao se prava kao član vladarske porodice. Od ruskog cara dobio je za to dva miliona dinara.

(Nastaviće se)