Kazna odanom ocu

Pišu: Dijana Dimitrovska i Milena Marković
NARODI koji drže do svoje prošlosti, brižni su i za grobove predaka, neguju ih i paze radi budućnosti, rekao je vladika Amfilohije (Radović), na parastosu prinčevima Danilu i Mirku.

Decenijska nebriga za humke sinova prvog i poslednjeg crnogorskog kralja Nikole Petrovića, gotovo da je zatrla poslednje utočište kraljevića, na srpskoj parceli bečkog Centralnog groblja. Tek pre četiri godine, obnovljena su dva oronula spomenika. Srpska i crnogorska dijaspora u Austriji prikupila je novac, uredila humke, podigla obeležje i pozlatila slova ćirilice na pločama, koje su uporni snegovi i kiše odavno sprali, pa je malo ko znao da princevi na tom mestu počivaju.

Usledio je potom poziv mitropolitu Amfilohiju da dođe i obavi parastos. "Obnovljeni grobovi okupili su, novembra 2003, našu dijasporu srednje Evrope, a nije bilo dana da su grobovi bili bez cveća, uvek neko naiđe i ostavi cvet", izvestila je "Svetigora pres".

O životima sinova kralja Nikole ostala su mnoga svedočenja, ali vrlo kontradiktorna. Prema jednima - zadužili su istoriju Crne Gore. Drugi su istražili - da su bili njen usud. "Glas naroda", izdat u Sarajevu 1919. godine, nekoliko meseci pre nego što će u Beču umreti mlađi kraljević Mirko, beleži: "Samo je zlato moglo da pokrene njihove duše".

"Glas", koji se čuva u patrijaršijskoj biblioteci u Beogradu, na odavno požutelim stranama donosi i faksimile prepiske između sinova i kralja: "Oni pišu iz Austrije, on im otpisuje sa Cetinja". Pismima se dokazuje da je "kraljevićima zlato bilo sve, po njemu su se upravljali, živeli i radili, te za njih ne postoji ništa što se dukatima ne da izmeriti".

ISTORIČAR Živko Andrijašević, koji je istraživao porodične odnose prvog crnogorskog kralja, našao je, takođe, da su po svemu braća bila problematična: Danila nije interesovala restauracija dinastije, Mirko je bio pravi skandal-majstor. Andrijašević još tvrdi: dok su kćeri kralja Nikole bile nadarene za politiku i po svemu ponos kraljevine, "poželjne za sve evropske dvore i priznanja, talentovane i za biznis i za politiku, dotle su prinčevi bili usud Crne Gore, božja kazna za veštog i nadarenog oca".
Andrijaševićev kolega Novak Adžić, kraljeviće, međutim, prikazuje kao vrlo odgovorne otadžbini; Danila rado viđenog na dvorovima tadašnje Evrope, kome je ruski car Nikolaj Romanov dao čin general-majora ruske vojske. Adžić ističe, da je Danilo bio vešt vojni komandant, pa je zavredeo i ključeve od Skadra od turskog generala Esad-paše.
U inostranstvu, navodi Adžić, posle smrti kralja Nikole 1921, Danilo je živeo veoma skromno od apanaže Kraljevine SHS. Oženio se nemačkom princezom Jutom Strelic, venčanje je bilo na Cetinju, princeza je promenila veru i dobila pravoslavno ime Milica. Nisu imali dece. Danilo je umro 1939. godine u Austriji, u bedi, skrhan teškom bolešću.

ZAŠTO su prinčevi Petrovići, a sinovi kralja Nikole i kraljice Milene, odlučili da život završe u Beču? Odgovor na ovo pitanje ponajbolje je dao vojvoda Gavro Vuković, kraljev ministar inostranih poslova koji je, kako kaže: "Vješto otškrinuo vratašca od kabineta cara austrijskog Josifa".
"Danilo je taj, preko kojeg stojim u dosluhu lično s carem", poverio je kralj Nikola ovu tajnu Gavru Vukoviću. Vojvoda Vuković piše: Istina o Danilovoj naklonosti prema Austriji bila je poznata i u Petrogradu "čega radi nisu hteli ni da čuju za njegovo ime".
I Mirkovi su putevi vodili u Beč "za bratom prestolonaslednikom". Tu je i završio svoj život. Iza njega su ostali sinovi Stefan, Stanislav i Mihailo, "o čijem se čojstvu i junaštvu ponajviše zna". I njegova je sudbina, kao očeva - večna tuđina.
Najmlađi kraljević Petar ponajmanje je interesovao hroničare ondašnjeg vremena. Ostalo je zabeleženo, 1932: "Ispusti u 43. godini života svoju plemenitu dušu, u Francuskoj, bez jauka, kako je i živeo. Za njim ne zaplaka ni sin ni kćer, koje je želeo. Samo položi jedan venac Ljubica, njegova žena".

ZA DNEVNU POLITIKU
PRE tri godine bilo je gotovo izvesno da se mošti kreljevih sinova prenesu na Cetinje i tu sahrane, gde počivaju i njihovi roditelji kralj Nikola i kraljica Milena, čije su mošti, zajedno sa dve njihove kćeri vraćene na Cetinje. Danas o tome crnogorski zvaničnici ne govore, a mnogi smatraju da je pokušaj 2000. godine “bio za vajdu dnevne politike", a sad kad je nezavisnost iskovana, prohujalo je sa politikom.

I KĆERI DALEKO
KRALj Nikola i kraljica Milena Petrović imali su 12 dece, a devet kćeri. U zapisima nalazimo da ih je pet sahranjeno u tuđini: Milica u Egiptu, Anastazija i Jelena (Savojska) u Francuskoj, Marija u Rusiji, Ana u Švajcarskoj.
(Nastaviće se)