Parcela broj 9357

Pišu: Dijana Dimitrovska i Milena Marković
NAUKA neretko 20. vek računa od 1905. godine. Tada je Albert Ajnštajn objavio svoja otkrića da su vreme, prostor i materija - elastični. Teorija relativiteta promenila je svet, a njen tvorac postao naučna legenda. Ali, mnogo godina posle njegove smrti, baš zakoni relativiteta izvukli su iz istorijskog zaborava njegovu prvu suprugu Milevu Ajnštajn- Marić. Fizičarku koja je doprinela stvaranju najpoznatije teoreme na svetu.
Baš kao što relativnost govori da ne postoji apsolutno vreme, već da svaka jedinka ima svoje lično merenje vremena koje zavisi od toga gde se neko nalazi i kako se kreće - tako su i Mileva i Albert prošli kroz vrtlog različitog vremena. Njegovo vreme bilo je brže, jer se nalazio bliže naučnim krugovima i institucijama, priznat za genijalnog naučnika za života. Milevino sporije, jer je bila daleko od njih. Priznanja za njen doprinos Ajnštajnovoj slavi stižu posthumno.
AKO ne baš priznanja iz svih naučnih krugova, a ono bar sumnja da Ajnštajn nije možda sam radio na teoriji. Glasovi da Albert nije sam zaslužan za teoriju podigli su akademsku prašinu devedesetih. Fizičar Evan Haris Voker na kongresu u Nju Orleansu pre 15 godina oborio je kolege s nogu kada je izgovorio:
- Albert Ajnštajn nije otkrio teoriju relativiteta koja mu je donela svetsku slavu i Nobelovu nagradu 1921. godine. Njegova prva žena Mileva Marić dala mu je mnoge genijalne ideje, koje su mu otvorile put do uspeha. Ona je ta koja je prva napisala članke o teoriji relativiteta, koje je on zatim objavio pod svojim imenom.
Prema tvrdnjama Desanke Trbuhović-Đurić, u knjizi "U senci Ajnštajna", ruski fizičar Abram Jofe tvrdi da su mu do ruku 1905. godine dospeli originalni rukopisi teorije relativiteta koji su bili potpisani sa Ajnštajn-Marić!
I dok je svet raspravljao koliki je bio doprinos Mileve Ajnštajnovoj teoriji relativiteta (Jevreji su smatrali da je on njihov čisti genije, a Nemci, koji Albertu nisu zaboravili da ih je kolektivno nazvao kukavicama i krivcima tokom Drugog svetskog rata, nisu propuštali priliku da objave svaki tekst koji je osporavao njegov rad) jedan čovek tragao je za grobom Mileve Marić.
Slikar srpskog porekla iz Sent Galena Petar Stojanović, posle mnogo truda, uspeo je da pronađe u Cirihu, pre tri godine, grob Mileve i organizuje prvi parastos.
- Grob sam pronašao slučajno - rekao je tada - pošto mi je jedan katolički fratar kazao da je Hajnc Ajnštajn, najstariji sin Mileve i Alberta, još 1973. godine prestao da plaća grobno mesto. Dva meseca sam uz pomoć upravnika groblja Northajm tragao za parcelom broj 9357. Onda smo je pronašli. Humka je bila zarasla u travu i nestala sa zemlje.
Čak ni Milevin sin Hajnc, sa kojim je ovaj slikar ranijih godina razgovarao, nije znao gde je njen grob. Unuk se nije mnogo interesovao za slavnu baku, koja je umrla 4. juna 1948. Petru Stojanoviću Hajnc je još tada kazao da grob njegovog oca Alberta Ajnštajna uopšte ne postoji. Hajnc Ajnštajn umro je 2001. godine u Americi, gde je radio kao profesor na univerzitetu, ne dostigavši ni deo uspeha svojih roditelja.
ALI on nije bio jedino dete Mileve i Ajnštajna. Još dok su studirali na ciriškom Saveznom institutu za tehnologiju, on, kudravi, razbarušeni osamnaestogodišnjak i tamnooka, dvadesetjednogodišnja Srpkinja koja je od detinjstva hramala, dobili su prvo vanbračno dete. Devojčicu Lizerl, o čijoj se sudbini ni danas ništa ne zna. Pretpostavlja se da su je dali na usvajanje. U prepiskama između Mileve i Ajnštajna koje su objavljene nigde se ne pominje Liza, izuzev vremena kada se ona rodila, što je Albert dočekao u Nemačkoj, gde je boravio kod svojih roditelja. Kao da su se zakleli da će tajnu o njoj odneti u grob - Liza je i danas misterija.
Uprkos protivljenju i njenih i njegovih roditelja, sklopili su brak 1902. Dobili su Hajnca i Edvarda koji je bolovao od šizofrenije i umro 1958. godine u domu Bergholc u Cirihu.
Mileva je sinove odgajala sama, jer ju je Albert napustio. Oženio se svojom rođakom Elzom Lovental, koja je iz prvog braka imala dvoje dece. Otada, kao da je nestalo magije - nije uradio ništa značajno. U pismima Milevi Albert to i priznaje, kao što svuda jasno navodi zajedničke uspehe u radu na relativnosti. "Biću neverovatno srećan kada nas dvoje uspemo da završimo rad o relativnom kretanju", pisao joj je.
Albert u pismima ne spori da zajedno rade na kvantnoj teoriji svetlosti (što je dovelo do stvaranja fotoelektrične ćelije, a onda i do prenosa slike), na teoriji relativnosti (koja je postala osnov razvoja atomske energije), a, ipak, je rad potpisao sam.
Kada je 1922. godine dobio Nobelovu nagradu, sav novac poslao je Milevi, koja je živela siromašno jedva spajajući kraj s krajem. Zbog čega se bivši muž setio žene i majke njegove dece o kojima nije brinuo sve te godine - pitali su se mnogi. Mora da ga je nečim velikim zadužila.

PARADOKS BLIZANACA
STIVEN Hoking, ugledni naučnik, najjednostavnije je objasnio paradoks blizanaca koji proizlazi iz Ajnštajnove teorije: Njutnovi zakoni odbacili su apsolutni položaj u prostoru, a teorija relativnosti odbacila je apsolutno vreme. Uzmimo dva blizanca. Ako bi jedan otišao da živi na vrh planine, a drugi na dnu mora, kada bi se sreli jedan bi bio malo stariji od drugog. U ovom slučaju razlika bi bila mala, ali ako bi jedan otišao na putovanje u svemir brzinom bliskoj brzini svetlosti, kada bi se vratio bio bi mnogo mlađi od brata koji je ostao na Zemlji. U teoriji relativnosti ne postoji jedinstveno vreme, već svako ima svoje lično merenje koje zavisi od toga gde se nalazi i kako se kreće.

AJNŠTAJN U NOVOM SADU
AJNŠTAJN je u Novom Sadu bio nekoliko puta, a Novosađani su ga početkom prošlog veka pamtili kao šašavog naučnika koji je dete nosio na ramenima. Zbog teške materijalne situacije u kojoj su bili, Mileva je razmatrala mogućnost da ga kao profesora nemačkog zaposli u Beogradu. Na pitanje Marićevih kako im je - Albert je govorio: "Moja žena je meni potrebna da mi rešava matematičke probleme."
(Nastaviće se)