Tanjir pratio fiću

STRUČNjACI Astronomske opservatorije u Beogradu bili su kategorični da nema govora o „letećim tanjirima“. Neki vojni stručnjaci, međutim, „leteće tanjire“ smatrali su novim strateškim oružjem velikih sila, jer „zašto su se baš pojavili u vreme velikog vojnog manevra Sloboda 1971. godine“, govorili su. Zadrani su 3. oktobra 1971. godine posmatrali „nešto čudno“ na nebu, Ljubljančani dve godine kasnije, 25. oktobra 1973. godine (nešto neobično i svetleće doletelo je iz pravca Rakitne). Zadrani su 28. oktobra 1975. ponovo gledali u nebo i videli „leteće tanjire“, a istog dana oko 18.30 primetili su ih i Zagrepčani u svom gradu, nedaleko od aerodroma.
U februaru 1978. godine Jane Gergelj i Eržebet Holupkin videli su, navodno iz svog „fiće“, na putu od Vršca prema Dobričevu, „u po noći Sunce u krošnjama drveća“.
- Požurio sam da uteknem sa toga mesta, ali me je taj predmet pratio - pričao je novinarima Gergelj. - Zračio je jaku crvenu svetlost i imao je oblik tanjira prečnika desetak metara. Sećam se da se kretao bez ikakvog šuma.
BEOGRAĐANI su 9. jula 1978. godine nad Kalemegdanom videli „pravi NLO“, koji je ličio na „far aviona“ nepravilnog oblika. Očevici su pričali da je nekoliko puta svetlost nestajala i ponovo se pojavljivala, a onda najjače zasvetlela i „leteći“ je nestao. Laboratorijskom analizom fotografije koju je napravio jedan Beograđanin, utvrđeno je samo to da nije reč o montaži. Analiza negativa rađena je na denzitometru, elektronskom uređaju koji beleži gustinu zrna na emulziji posle hemijske obrade. Svako naknadno ubacivanje detalja, odnosno dosnimavanje, oštetilo bi film.
A NLO iznad Kalemegdana uvećan dve hiljade puta neodoljivo je podsećao na onaj viđen iznad američkog grada Silver Springa dve decenije ranije, kojeg su američki stručnjaci opisali kao „pruski šlem“. Razlika je bila jedino u tome što je na američkom snimku letilica u donjem delu imala tri polulopte, a na beogradskom - tri šiljka.
- Takav odraz na filmskom negativu ne može da ostavi nijedno ovozemaljsko telo, niti pojava - tvrdili su astrolozi. - Ta tri šiljka su, verovatno, mlazevi pozitivnih jona koji se vezuju za polulopte sa donje strane letilice, a sastoje se od molekula ili atoma vazduha kojima nedostaje jedan ili više elektrona. Gornja strana diska nema ovakav efekat, jer su tu, verovatno, negativni ili laki joni, ili elektroni koji se kreću naviše.
DA bi se utvrdilo na kojoj je visini bila letilica, u pomoć su pozvani arhitekte i urbanisti. Na originalnom snimku videle su se ulične svetiljke, nekoliko parkiranih automobila, a to su za stručnjake bili dovoljni parametri. Utvrđeno je da je letilica od objektiva aparata sa koga je fotografisana bila udaljena 2.100 metara, a u trenutku snimanja bila je najverovatnije na visini od 400 metara iznad zemlje. Proračunato je da joj je prečnik iznosio deset metara. Bilo je čudno i to što su navodno u tim trenucima zanemeli i radari na beogradskom aerodromu.
U Saveznom hidrometeorološkom zavodu isključili su mogućnost da se radilo o nekom zalutalom meteorološkom balonu. Formirana je specijalna komisija koja je ispitala ceo slučaj i objasnila Beograđanima da je u njihovom oku verovatno došlo do takozvanog stroboskopskog efekta, jer su na nebu bili isprekidani gomilasti oblaci koji su se u jednom trenutku slili u neprekidnu liniju i usledile su komplikovane optičke varke.




SVEDOČENjE KAPETANA POPOVIĆA

SVE do 18. oktobra 1968. godine, kapetan JRM Milan Popović nije pričao nikome šta je zapazio na nebu mesec dana ranije, tačnije 30. septembra. Ali, tada je i on progovorio.
- U toku svoje straže na komandnom mostu od 6.55 do 8.23 po brodskom vremenu (GMT 0355-0523) osmatrao sam nepoznati leteći objekat neobičnog oblika - zapisao je Popović. -Posmatrano golim okom svetlo telo je bilo veličine Venere u svom najjačem sjaju pred izlazak Sunca. Dvogledom optike 7h50 posmatrao sam to telo oštrih rubova, prozračno kao da je od stakla, svetloplavičaste boje. Svetlost je dolazila sa donjeg dela letilice. Izgledalo mi je kao da rotira oko svoje vertikalne ose, jer se tokom posmatranja prikazivala u nekoliko različitih oblika. Mislim da se radilo o telu koje je moglo biti oblika nepravilne piramide, visine od osam do deset metara i baze tri-četiri metra. U dnevnik je zapisao da su letilicu osim njega videli i drugi članovi posade broda.
(Nastaviće se)