Vatrene kugle - lažne

USLEDILA su naknadna tumačenja da nije reč o oblacima, kako su tvrdili u Saveznom hidrometeorološkom zavodu, nego o nizu meteora koji su uleteli u atmosferu. Slična pojava viđena je nad Kalemegdanom i trinaest godina ranije, 1965. i dospela u svetske novine kao i neidentifikovani leteći objekti nad Sremom nešto kasnije.
Mnogi su, međutim, smatrali da je reč o događaju kao i 1954. godine kada su se, navodno, u zoru nad Beogradom pojavile „vatrene kugle“, koje je zabeležila kamera. Kasnije je ceo „slučaj“ demantovan, a autor fotografije priznao falsifikat.
Za ovu „letilicu“, kao i za jednu sličnu koja se 1978. godine pojavila nad bosanskim nebom, u sarajevskom Astronomskom društvu tvrdili su da je verovatno od plastike i da zbog toga radari ne reaguju.


SARAJLIJA Slobodan Vasković primetio je iz svog stana u Drinskoj ulici 11. avgusta 1985. godine najpre jedan, a ubrzo i drugi nepoznati leteći objekat, ali trouglog oblika. Obavestio je SUP gde su već imali nekoliko dojava o nekom čudnom svetlu na nebu. Šef smene u SUP-a Osman Melkić zabeležio je dvadesetak poziva građana, a Davor Krajnc, iz Astronomskog društva, tvrdio je da je na osnovu trigonometrijskih merenja ustanovio da se radilo o balonu dužine 60, a prečnika oko 20 metara. Namena "nepoznata", zapisao je u izveštaju. Bio je prema njegovim tvrdnjama na oko 26.000 metara iznad zemlje i kretao se brzinom od 35 kilometara na čas.
- Moguće je da se radi o nekom udaljenom elektromagnetnom pražnjenju, kuglastoj munji, polarnoj svetlosti, vatri „svetog Elma“ ili sličnim neobičnim pojavama, koje su projektovale ovakvu sliku - objasnio je Krajnc.
Pilot aviona nemačke kompanije LTU Fredi Hamer zatražio je 22. januara 1986. godine objašnjenje od zagrebačke radarske kontrole šta se kreće nebom iznad Vora Vrbovec, dvadeset kilometara od Zagreba, na visini od 10.500 metara. Iz radarske kontrole su odgovorili da nisu ništa registrovali, a pilot Hamer je tvrdio da svojim očima vidi šest letećih objekata zelene boje. Potvrde da se „nešto čudno kreće nebom" stigle su posle nekoliko minuta i sa zemlje. Zagrepčani su videli neku „isprekidanu žućkastu liniju“ ili „pet-šest svetlećih crtica koje lete u nebo“. Dve godine kasnije, u martu 1988. nad Celjem su se pojavile slične „svetleće crtice“.


UPRAVNIK Aero-kluba „Petrovče“ Petar Karner rekao je novinarima da su njegovi piloti tokom noćnih letova u Celjskoj dolini nekoliko puta primetili „neobične svetleće crtice“. Ivan Cenc iz Slovenačkih Konjica kaže da je puna dva sata posmatrao tu pojavu zajedno sa svojom porodicom i da je pozvao radio-stanicom prijatelja u Rogaškoj Slatini, koji mu je rekao da je vidio isto. Neki stanovnici Celja su u policiji dali izjavu da su čuli jak zvuk kada su „leteće crtice“ napuštale njihov vidokrug. Ličilo je, rekli su, na zvuh helikoptera. Ivan Cenc je ponovo radio-vezom pokušao da dobije kolegu u Šentjuru, ali je kako je rekao, na sekvenci 27 megavata imao do tada nepoznate jake šumove.
Gotovo istovremeno na nebu iznad Biokova i na granici Crne Gore i Albanije, iznad Prokletija, meštani su primetili čudne pojave.
Ima objekata čija pojava još nije razjašnjena, ali to ne znači da nas posećuju vanzemaljci - objasnio je tadašnji predsednik Saveza astronautičkih i raketnih organizacija Jugoslavije Tatomir Anđelić.
Ni inženjer Milivoj Jugin, najpoznatiji među domaćim „ufolozima“ nije smatrao da se radi o letilicama neke druge civilizacije.
- Bio bih izuzetno srećan da prvi stegnem ruku nekom vanzemaljcu - govorio je Jugin. - Šanse za to su, ipak, minimalne.
Neobične letilice na nebu pratili su u to vreme i vojni stručnjaci. Potpukovnik JNA Stevan Korda tvrdio je da neidentifikovani leteći objekti više „nisu tajna za našu protivvazdušnu odbranu“.
To su „automatski jedreći baloni“ koji nas u službi obaveštajaca mnogih armija, posmatraju i snimaju - govorio je Korda.

(Nastaviće se)