Smrt u reci

Piše: Srđan Ercegan

RASPUĆINOVO spektakularno ubistvo je možda najvažniji deo mita o Raspućinu. Starac je već preživeo jedan atentat, od ruke svoje nekadašnje fanatične obožavateljke, preživeo je sve svoje izgrede i intrige najiskusnijih dvorjana, koji su mu radili o glavi. Činilo se da ništa ne može da oslobodi Rusiju ove pošasti.
Zaveru su sklopili grof Feliks Jusufov, potomak mongolskog kana Jusufa i najbogatiji čovek u Rusiji, oženjen Irinom, nećakom cara Nikolaja, veliki knez Dimitrije Romanov, carev rođak i Vladimir Mitrofanovič Puriškevič, član Dume.
Grof Feliks je, preko svoje poznanice i odane starčeve sledbenice, Marije Golovine, ugovorio sastanak sa Raspućinom. Jusufov je nagovarao Raspućina da pristane da leči veliku kneginju Irinu. Obećao mu je vino i igru, koju je Raspućin strasno voleo, i on je pristao. Po njega je, 16. decembra 1916. godine, došao vojni auto i odvezao ga u palatu Jusufovih.
ODVELI su ga u polupodrumsku prostoriju, koja je zbog debelih zidova imala odličnu zvučnu izolaciju i koja je, za ovu priliku, bila opremljena kao najotmeniji salon. Legenda kaže da su Raspućinu posluženi vino i kolači, u kojima se nalazio kalijumcijanid. Raspućin je pojeo otrov, ali on na njega nije delovao. Najverovatnije je da čovek, koji je nabavio otrov, nije hteo da „uzme greh na dušu“ i da je Jusufovu, umesto otrova, dao neki neškodljivi prašak.
Shvativši da otrov ne deluje, grof Jusufov je pucao i Raspućin je pao na kožu belog medveda, pogođen revolverskim hicem. Kada se Jusufov nagnuo nad Raspućinov leš, starac ga je uhvatio za vrat i počeo da ga guši. Feliks Jusufov nije bio dobar strelac, pri tom, bio je veoma nervozan, tako da je Raspućina samo ranio. Užasnuti Jusufov je pustio ranjenog Raspućina da istrči u dvorište. Kod same kapije, oborili su ga revolverskim hicima, ali kada su ga umotavali u zavesu, da ga utovare u automobil, Raspućin je još uvek bio živ. Bacili su smrtno ranjenog Raspućina u reku.
LEŠ Grigorija Jefimoviča Raspućina isplivao je kod Krestovskog mosta, 18. decembra. Tajno je sahranjen, u prisustvu carske porodice, u kapeli carskog dvora. Godinu dana kasnije, revolucionari su iz kripte ispod oltara kapele, izvadili pocinkovani sanduk sa Raspućinovim telom, pored njega održali miting, potom ga polili benzinom i spalili.
Carica je tražila smrtnu kaznu za ubice, ali Nikolaj je nije poslušao i kaznio ih je progonstvom. Za razliku od članova porodice Romanovih, koji su pobijeni 1918. godine, Feliks Jusufov je u Parizu napisao memoare i dočekao duboku starost.
Raspućinovo proročanstvo se ispunilo i carska porodica je nemilosrdno ubijena u podrumu Ipatijevske kuće, 16. jula 1918. godine.
Raspućin je bio samo jedan od simptoma teške bolesti ruskog društva, ali to ne umanjuje njegovu odgovornost pred istorijom, za svu štetu koju mu je naneo.

KRAJ