Prva žurka

Piše: Bratislav Mihailović

HOLIVUDSKA dodela "Oskara" - jedna od najznačajnijih, ali i najglamuroznijih manifestacija u svetu. Jedinstvena noć filma i najsjajnih zvezda. Događaj bez presedana, koji se čeka s nestrpljenjem i planira mesecima, unapred. Čak i sama nominacija za ovu prestižnu filmsku nagradu smatra se uspehom.

Istorija događaja, vezanih za formiranje ovog filmskog priznanja započinje dvadesetih godina prošlog veka. U Holivudu, koji je već tada bio neprikosnoven vladar svetskog filmskog tržišta, osniva se Akademija za film i nauku u maju 1927. godine. Akademija je imala za cilj da promoviše film kao umetnost, ali i da doprinosi njegovom napretku, istražujući i primenjujući nove metode i tehnologije. Njeni osnivači, kao i članovi, njih ukupno tridesetšestoro, bili su najznačajniji filmski stvaraoci tog vremena, uglavnom izvršni producenti i vlasnici moćnih studija. Prvi predsednik Akademije, bio je holivudski producent i mogul Daglas Ferbanks, koji je ujedno bio i jedan od inicijatora ideje da se ustanovi dodela filmskih nagrada, koje će dodeljivati, ova organizacija.

ZLATNU statuu, visoku 34 cm i tešku skoro 4 kg, koja će ubrzo postati prepoznatljiv zaštitni znak ove manifestacije, osmislio je Sedrik Gibons, umetnički direktor kompanije MGM, dok je sve to uobličio Džordž Stenli, skulptor iz Los Anđelesa. Napravljena od britanijuma, legure slične kalaju, a potom specijalnom metodom elektrolize "obojena" tankim, ali trajnim slojem 24-karatnog zlata, figura zapravo predstavlja viteza, koji oslonjen na krstaški mač, stoji na poniklovanom postolju, koje simbolizuje rolnu filmske trake. Iako postoji više verzija o tome kako je nagrada, inače zvani čno nazvana "Academu Anjard of Merit", dobila efektan i opšte prihvaćen naziv "Oskar", najtačnijom se smatra ona po kojoj je sekretarica Akademije Margaret Herik, ugledavši statuu, prokomentarisala da je vitez neodoljivo podseća na njenog ujaka Oskara. Kako se duhovita opaska dopala čelnicima Akademije, ime je bilo ubrzo prihvaćeno.

PRVA dodela "Oskara", održana je 16. maja 1929. godine, u renomiranom hotelu "Ruzvelt", u Holivudu. Događaj je pratilo 250 ljudi, a karta je koštala svega 10 dolara. Za razliku od narednih, ovu dodelu nije pratio preveliki publicitet, ali ni iščekivanje. Naime, kako bi osigurali pojavljivanje dobitnika, čelnici Akademije su, čak tri meseca pre manifestacije objavili imena nagrađenih, a sama ceremonija je održana u sklopu raskošnog banketa i trajala je tek deset minuta. Prvi dobitnici "Oskara", bili su Dženet Gejnor i Emil Džening, u kategoriji najbolje ženske, odnosno muške uloge, dok je "Oskara" za režiju dobio Frenk Borzogi za film "Sedmo nebo", a nagrada za najbolji film, pripala je ostvarenju "Krila". Za najbolje je glasalo sedam najistaknutijih članova Akademije, a pored pomenutih, dodeljeno je još pet "Oskara" u različitim kategorijama.
Već naredne godine, manifestacija je dobila na značaju. Održana 3. aprila 1930. u Los Anđelesu u hotelu "Ambasador", izazvala je veliko interesovanje. Primetno odsustvo medija, koje je obeležilo prvu dodelu, ovoga puta, bilo je na zavidnom nivou. Promena pristupa i neotkrivanje pobednika do poslednjeg trenutka, doprinela je stvaranju, više nego potrebnog publiciteta. Da bi sprečili objavljivanje dobitnika pre zvaničnog proglašenja, čelnici Akademije su izveštaj o nagrađenima, prosledili novinarima, tek neposredno pre početka manifestacije. Na taj način, ceremonija je zadržala ekskluzivnost.

(Nastaviće se)