Šamar glamuru

Piše: Bratislav Mihailović
PRAVILA koja su se odnosila na dodelu "Oskara" nisu bila striktno određena od prvog dana. Tokom godina, vidno se menjao broj ustanovljenih nagrada po kategorijama. Sa razvojem tehnologije filma, uvođene su nove, a izbacivane stare, koje su smatrane suvišnim ili prevaziđenim. Takođe, prvih nekoliko godina, u kategoriju filmova koji ulaze u trku za "Oskara" konkurisala su samo ostvarenja iz perioda od 1. avgusta tekuće godine do 31. jula naredne. Tako je, na primer, treća dodela "Oskara" održana 5. novembra 1930, samo sedam meseci posle prethodne. Razlog tako brzog održavanja, bio je "praktične" prirode, jer bi se u slučaju održavanja manifestacije posle jednogodišnje pauze, nominovani filmovi, već smatrali "zastarelim". Nasuprot tome, 1932/1933. godine u kategoriju nominovanih ostvarenja ulazili su filmovi prikazani u poslednjih 17 meseci. Kako je takav pristup unosio pometnju, 1934. godine odlučeno je da će se dodela "Oskara" održavati jednom godišnje, a da pravo na nominaciju imaju isključivo ostvarenja iz jedne kalendarske godine. Pored ovog, danas postoji još nekoliko zvaničnih pravila, koja je propisala Akademija. Filmovi koji konkurišu moraju da budu snimljeni na filmskoj traci širine 35 ili 70 mm i ne smeju da budu kraći od 40 minuta. Takođe, da bi se kvalifikovali, neophodno je da su izvesno vreme prikazivani u određenim bioskopima na teritoriji Los Anđelesa.
NAČIN glasanja se prvih godina menjao. Na početku, kada je manifestacija tek ustanovljena, pravo glasa imali su samo najuticajniji članovi, dok su od 1931. to pravo dobili svi članovi Akademije. Godine 1937. Akademija je objavila nominacije na osnovu glasova, čak 15.000 zaposlenih u filmskoj industriji, što je svakako bio presedan. Ipak, posle većih ili manjih promena, 1957. godine, ustanovljen je princip po kome isključivo članovi Akademije odlučuju o nominacijama, kao i nagradama. Od tada pa do danas nije se mnogo toga promenilo.
Popularnost i značaj, koje su "čudesne, pokretne slike" postigle za relativno kratko vreme, jasno su stavljali do znanja da će dodela "Oskara" postati prestižna filmska manifestacija od najveće važnosti. Iako se sve do 1944. godine ceremonija dodele "Oskara" održavala u sklopu raskošnih banketa, organizovanih u hotelima "Ambasador" i "Baltimor" u Los Anđelesu, glamur, magija, skandali, ali i razni nepredviđeni događaji nisu izostajali.
JEDAN od prvih skandala koji je obeležio manifestaciju dogodio se 1936. godine. Potpuno neočekivano, poznati pisac i scenarista Dadli Nikols odbio je da primi priznanje, kao najbolji autor scenarija za film (The Informer). Odluku je obrazložio svojom lojalnošću prema udruženju pisaca, koje je bilo u štrajku, zbog nesuglasica sa Akademijom. Koliko god njegove namere bile časne, ovaj čin će ostati upamćen kao jedan od prvih ekscesa koji su obeležili ceremoniju.
Već naredne godine, manifestaciju su karakterisale novouvedene kategorije za najbolju mušku, odnosno žensku sporednu ulogu. Međutim, glumci Volter Brenan i Gejl Sondergard, koji su osvojili ova priznanja, morali su da se zadovolje samo plaketom, jer je "Oskar" u ovim kategorijama uveden tek 1943.
(Nastaviće se)