Rekord Bena Hura

Piše: Bratislav Mihailović
KOLIKO god je rat uslovljavao mnoge promene, neretko ugrožavajući i sam smisao manifestacije, stvorene u slavu filma, magije i glamura koji on nosi, jedna situacija je ovom događaju, ipak, išla u korist. Naime, organizatori su smatrali da hotelske banket-sale, u kojima se dodela "Oskara" već godinama održavala, ne pružaju adekvatan nivo bezbednosti i da bi bilo najpametnije preseliti je u neki sigurniji prostor. Članovi Akademije donose odluku da se manifestacija preseli u pozorišne sale, koje su bile pošteđene iznenadnih racija, nemira, kao i drugih problema koje rat nosi. Tako je 16. dodela "Oskara" održana 2. marta 1944. u čuvenom Grumanovom kineskom pozorištu, na Holivud bulevaru. U isto vreme, ova dodela je ostala upamćena i po kultnom ostvarenju "Kazablanka", koje je upravo te godine osvojilo "Oskara" za najbolji film, kao i "Oskara" za režiju.

POSLE tri godine provedene u Grumanovom pozorištu, dodela "Oskara" se naizmenično održavala u svečanoj sali Akademije za filmsku umetnost, kao i čuvenom "Šrajn auditorijumu". Od 1950. "Oskar" se seli u "Pantages Theatre", palatu u art-deko stilu, sagrađenu još 1930. godine. Napravljen prema zahtevima impresarija Aleksandra Pantedžisa, po kome i nosi ime, ovaj teatar je postao domaćin dodele "Oskara" u narednih deset godina.

PEDESETE godine 20. veka, predstavljale su apsolutni procvat američke kinematografije, ali i filmske umetnosti, uopšte. Mnogbrojni filmovi nastali upravo u tim godinama dobili su kultni status, koji ni danas nije izgubio na svom značaju. Bila je to decenija u kojoj su mnoga od tih ostvarenja nagrađena mnogobrojnim "Oskarima", postavljaujući nove rekorde u broju osvojenih statua. Tako je, 1951. film "Sve o Evi", sa legendarnom Bet Dejvis, nominovan u čak 14 kategorija, uspeo da osvoji šest nagrada. Već 1954. film "Odavde do večnosti" osvaja osam statua. Usledila su ostvarenja "Most na reci Kvaj" i "Žiži", koji su 1958-1959. osvojili sedam, odnosno devet "Oskara". Ipak, film koji je obeležio kraj ove i početak sledeće dekade bio je kultni istorijski spektakl "Ben Hur", sa sjajnim Čarltonom Hestonom, koji je uspeo da obori sve dotadašnje rekorde, osvojivši ukupno 11 zlatnih statua!

ISTORIJSKIM momentom smatra se 1953. godina, kada je prvi put organizovan televizijski prenos ove manifestacije. Tog 19. marta, prenos ceremonije, čiji je domaćin bio glumac Bob Houp, mogli su da prate gledaoci širom Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.

Godine 1961. održavanje dodele "Oskara" se iz Los Anđelesa prebacuje u "Santa Monika auditorium", višenamenski kongresni centar, gde će se zadržati sve do 1969. Ovu deceniju obeležio je prvi televizijski prenos manifestacije, u boji, emitovan 1966, ali i plejada odličnih filmskih ostvarenja poput "Moja voljena draga", "Lorens od Arabije", "Priča sa zapadne strane"...

Novo, značajno poglavlje dodele "Oskara", započinje 1969. godine, kada se održavanje manifestacija seli u grandiozni "Paviljon Doroti Čendler". Nazvan po ženi koja se zalagala za njegovu izgradnju i dala veliki doprinos umetničkom i kulturnom prosperitetu grada, ovaj paviljon je jedan od tri najveća umetničko-koncertna prostora u državi. Impresivna građevina, bogatog enterijera, postala je lokacija na kojoj se dodela "Oskara" održavala dugi niz godina. Svečani ulazak ceremonije u novi objekat obeležio je film "Oliver" sa osvojenih šest statua, ali i jedan izuzetak, kada je dodela ovih nagrada u pitanju. Naime, prvi put se dogodilo da dve glumice, u konačnom zbrajanju, ostvare isti broj glasova. Bile su to Ketrin Hepbern u filmu "Lav u zimu" i Barbra Strejsend u ostvarenju "Smešna devojka", obe nominovane u kategoriji najbolje ženske uloge. Ne želeći da favorizuje nijednu od njih, Akademija odlučuje da statua bude dodeljena i jednoj i drugoj glumici.
(Nastaviće se)